[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota-ponedeljak, 14-16. april 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

13. Apr 2001 16:15 (GMT+01:00)

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica o Crnoj Gori, Đinđiću, Miloševiću, sebi...

Budućnost je u zajedničkoj državi

Vlasti u Podgorici spremne da krše sopstveni ustav. Dug put do otcepljenja. Srbija možda i bez predsednika. Nisam garantovao Miloševiću da neće biti izručen Hagu. S Đinđićem nema sukoba, ali njegova nestrpljivost može nas skupo koštati. Ne razmišljam o ličnoj karijeri

Gospodine predsedniče, malo je nedostajalo da budete ličnost godine za 2000. u anketi američkog Tajma. Za dlaku vas je pretekao Džordž Buš, pa recite nam, za početak, šta najviše muči drugog po popularnosti čoveka u svetu?
- Muči me ono što muči i narod, mada je možda moj doživljaj te muke nešto drugačiji jer je sagledan u celini. Tu celinu čini zbir muka pojedinaca, svakodnevnih briga jednog dela naroda za opstanak države, opravdanog straha onih koji su neposredno izloženi nasilju terorizma. Jednostavno, kad sve to saberete, to je neka muka koja u proseku ispunjava dan većine građana i Srbije i Crne Gore pa i moj.

Više od šest meseci ste na funkciji predsednika SRJ. Jeste li se umorili?
- Teško da čovek može da se umori, jednostavno od samog početka se znalo da će izazovi biti veliki i da će muke biti velike, mnogo toga se i očekivalo, mada moram reći da ono što smo našli u toj praznoj kući, kući u mnogim delovima bez vrata i prozora, prevazilazi neka od najcrnjih predviđanja i očekivanja. Bilo je mnogo iznenađenja, čak i tamo gde su se ona najmanje očekivala, uzmimo samo situaciju na jugu Srbije i širenje terorizma, ali neka su bila potpuno nova, govorim o odnosu Srbije i Crne Gore. Suočavamo se sa jednim nesumnjivo potpunim, i to za 180 stepeni, zaokretom sadašnje vlasti u Podgorici koji se svodi na tvrdnju da savezna država ne postoji i da nju već čine dve države. Nešto tako se iz Podgorice nije moglo čuti do 24. septembra i to su te novine koje prevazilaze i najnepovoljnija očekivanja.

Samo vam se učinilo
Posle vašeg saopštenja u Palati federacije oko hapšenja Miloševića ljudima je upao u oči veoma prijateljski gest Zorana Đinđića prema vama. Javnost je odmah presudila - pomirili se Zoran i Voja. Šta se zapravo desilo?
- Mislim da stvar suviše doživljavate s jedne strane koja je potpuno nevažna i da vidite nešto što ne postoji. I taj događaj je još jedanput dokazao da postoje razlike u stavovima u DOS-u jer tamo ima političkih stranaka i ličnosti koje su sklonije tome da nagomilane probleme rešavaju ne mareći preterano za pravne okvire. Ja zastupam drugačije stanovište i mogli ste da ga vidite i kada je reč o hapšenju Miloševića i nekim kritikama izrečenim tom prilikom - neka sve bude podvedeno pod zakon, neka traje i duže, ali ne smemo ići iz jednog ogrešenja o zakon u drugo i dovesti se u situaciju da nastavimo da radimo ono što je rađeno više od 50 godina. Nama je potrebno razvijanje pravne svesti o tome, o važnosti i vrednosti zakona, prava, i evo vam tu jedne razlike koja postoji u DOS-u, jedne struje koja zastupa nešto što je bliže stavovima predsednika Vlade Srbije. Ja mogu delimično i da razumem nestrpljivost na drugoj strani, međutim ta vrsta nestrpljivosti može nas skupo koštati.

Neistina oko Stonsa
Ljubiša Ristić je svojevremeno obećao da će dovesti Rolingstonse. Negde je zapisano da ste obožavalac te grupe. Možete li Vi kao predsednik nešto da učinite da usrećite malo ovaj narod ovde?
- Mogu učiniti, ali mislim da bih time usrećio samo deo naroda. Sem toga, Rolingstonsi su tek jedan deo moje mladosti i ne znam na koji način su u javnost dospeli kao moja omiljena rok grupa. Oni to nisu.

Šta očekujete da će se dogoditi posle 22. aprila, i izborom u Crnoj Gori. Prema nekim anketama pobedu će odneti Đukanovićeva struja, što podrazumeva samostalnu Crnu Goru i čega biste vi, posle svega, bili predsednik.
- Mi smo suočeni sa jednim procesom kad je reč o izjašnjavanju građana u Crnoj Gori. Isto tako treba reći da dileme koje taj proces donosi nisu nešto što se pojavljivalo ranije, to je ono što je bitno. Moja saznanja o buđenju separatističkog poriva u jednoj državi, u delovima država, svode se na to da je to nešto što traje, što ima duboku prošlost. Ovde smo praktično suočeni sa nečim što je, rekao bih, značajnije jer se desilo preko noći. Taj zahtev i tvrdnje kojima se vlast u Crnoj Gori zalaže za nezavisnost Crne Gore, pozivajući se na istorijske i prepotopsko istorijske razloge, sežući sve do dukljanskih slojeva prošlosti Crne Gore ili pak posežući sa savremenim razlozima, sve je to nešto potpuno novo. Da bi to dobilo svoju proveru na izborima, trebaće vreme, i tu smo suočeni sa jednim procesom. Govorim o jednostavnim činjenicama da će ovi izbori doneti jednu vrstu izjašnjavanja, a posle toga drugu vrstu i to opet višestepenu, može doneti neko referendumsko izjašnjavanje u Crnoj Gori o promeni ustava. U svemu ima nekoliko ni najmanje beznačajnih prepreka, a one se, naravno, mogu izbeći najgrubljim kršenjem ustava Crne Gore. To bi se moglo teško obrazložiti i braniti od strane sadašnje vlasti u Podgorici koja je, moram reći, sklona i toj vrsti ogrešenja o vlastiti ustav. Mislim da će u svemu tome, uprkos sredstvima kojima se nesumnjivo vlast u Crnoj Gori služi, a to su pritisci, ucene, pretnje, sejanje jednog otrova u medijima, čak i govor mržnje, pretegnuti ono što je racionalno na izborima i drugim izjašnjavanjima u Crnoj Gori, što znači da verujem u budućnost zajedničke države.

Mnogi, ipak, već vide raspad Srbije i Crne Gore, a Čedomir Jovanović vas je pre neki dan proglasio za kandidata DOS-a za predsednika Srbije. Da li biste prihvatili kandidaturu i šta Vi mislite o tome?
- Pošto ne razmišljam, i nisam ni razmišljao u trenutku kada sam se prihvatio kandidature DOS-a u leto prošle godine, o ličnoj karijeri već o opstanku i budućnosti države, ne razmišljam o tome ni sad. Jednostavno, ima jako mnogo razloga da se borba za opstanak zajedničke države Srbije i Crne Gore nastavi i to je nešto o čemu razmišljam. Sem toga, mislim da se u svim razmišljanjima koja se mogu čuti u našoj javnosti, u pojedinim delovima DOS-a o budućim izborima za predsednika Republike, isto previđaju neke druge činjenice. Srbiji je potrebna ustavna rekonstrukcija, potreban je novi ustav, potreban je raskid, i to odlučan, s jednom ustavnom tradicijom koja je septembra 1990. godine utemeljena voljom Miloševića i vladajućih i skupštinski jedino prisutnih socijalista. A kada do tog raskida dođe, otvoriće se pitanje kako Srbija da bude uređena. Kakva funkcija da bude predsednika republike, da li, na kraju krajeva, uopšte da je bude. To su sve pitanja koja se mogu postaviti.

Dobro, ali javnost ipak zanima dakle postoji mogućnost izbora u samostalnoj Srbiji, govori se već o dva bloka, na jednoj strani Vi, na drugoj gospodin Đinđić. Kako Vi gledate na to i koliko zaista ima sukoba između vas dvojice?
- Ponoviću da je jedino što zaokuplja moju pažnju opstanak zajedničke države i njena rekonstrukcija i to je veoma u skladu sa onim što sam nagovestio na početku izborne kampanje, da se jednostavno vrlo brzo mora otvoriti pitanje donošenja novog ustava i uključenja svih snaga i u Crnoj Gori i u Srbiji u rad na tome. Može se i u okviru zajedničke države izvršiti rekonstrukcija ustava u kojoj federalne jedinice ne bi zahtevale postojanje predsedničke funkcije ili bi se predsednik birao na drugi način tako da ojača uloga parlamenta. Sve je to otvoreno, državno i ustavno pitanje koje stoji iznad pitanja ličnih kalkulacija, stranačkih kalkulacija i ličnih ambicija. Što se tiče DOS-a, nesumnjivo je da u njemu postoje političke razlike, postojale su i pre 24. septembra i smatrali smo tada i 23. decembra da su te razlike mnogo manje u odnosu na jedan cilj koji se trebao postići i koji je delimično postignut, ali ne do kraja. Prva faza u ostvarenju tog cilja je bilo obaranje jednog nedemokratskog režima i druga, stvaranje nečega potpuno suprotnog tome. Taj drugi deo je počeo, ispoljile su se, naravno, razlike, i više nego što se moglo očekivati, vreme će pokazati koliko su one značajne, ali ono što je za mene bitno jeste da se ne radi o nečemu što ima lični karakter već je reč o političkim razlikama. Dakle, u ovom trenutku kada je najvažnije pitanje zajedničke države, sigurno se nećemo baviti odnosima unutar DOS-a, koji čini 18 stranaka i bilo bi čudo i loše da razlika nema. Inače, imali bi jednu koaliciju koja funkcioniše po ugledu na neke autoritarne stranke ili koalicije, a naravno razlike se mogu trpeti do određenog stepena, ako ne postanu toliko značajne da koalicija ne može da opstane.

Da vas onda pitam ovako: ima li razlika i sukoba između predsednika SRJ i premijera Republike Srbije?
- Sukoba nema, ima samo razlike u stavovima. Ponavljam još jednom - postoji nešto što nije lično već ima jednu političku, načelnu dimenziju, radi se o razlikama te vrste.

Druga strana kaže da je za brzinu. Znači li to da ste vi spori?
- Ne, znači samo da sve što radim radim vrlo brzo, ali u okvirima zakona i to je zapravo jedina ispravna formula. Zapravo, i ne znam da li se moglo delovati brže kad je reč o našem povratku u međunarodnu zajednicu od onoga što je urađeno u proteklih nekoliko meseci, naročito kad je reč u onom periodu u kojem nismo imali ni Saveznu vladu, a zatim duže vremena ni nekakvu stabilnu vladu u Srbiji i Skupštinu koju smo dobili tek krajem januara. U tom periodu se, znači, delovalo vrlo brzo, ali uz poštovanje nečega što je pravo i to je možda najtačnije rečeno moja formula - promena, ali u okviru pravnog poretka koji nije savršen nego se menja. Iz činjenice da on treba da se menja mi se ne smemo ponašati kao da ne postoji. Onog trenutka kad skliznemo u taj način razmišljanja, dolazimo do anarhije, voluntarizma, vladavine bez zakona, radi se o pojavama koje su isuviše poznate iz bliske prošlosti.

Ukoliko u novom zakonu o saradnji sa Hagom bude stavka da Miloševića možemo izručiti, da li biste se priklonili tome ili biste ostali pri stavu da mu treba suditi ovde?
- U ovom trenutku postoji samo Nacrt koji je izradilo Ministarstvo pravde, ići će na Vladu, na Skupštinu, ali ono što sam uočio u tekstu jeste da nema automatskog izručenja nego da naše sudske instance prvo razmatraju svaki predmet, okolnosti pod kojima do izručenja može doći, ili se proces može pokrenuti pred našim sudovima, dakle taj momenat nije dovoljno naglašen u našem zakonu, da stvar bude gora on je naglašen u hrvatskom. Mislim da je to stvar koja mora da se ispravi, jer ako bi postojalo automatsko izručenje, onda ste ukinuli poslednji gram suvereniteta, nezavisnog sudstva, delujete kao običan policajac Haškog suda. Tu vrstu saradnje ne predviđa ni statut Haškog suda. Moraju se iznaći neki modaliteti da naše sudske instance razmatraju te slučajeve pred našim sudovima i pre nego što zahtev iz Haga stigne. Imaćemo čitavo područje saradnje sa Hagom kad je reč o dokumentaciji, tu se nalazilo na nečemu što je veoma važno i gde Hag nije dosad adekvatno sarađivao. Kad to kažem, mislim na dokumentaciju koja je dostavljana Hagu i u nekim slučajevima se gubila, kao što je bio slučaj sa Gospićem i albanskim zločinima na Kosovu. Hag nije pokazivao preteranu zainteresovanost da se tim slučajevima pozabavi. Bilo je i prigovora 1999. na ogrešenje o norme međunarodnog humanitarnog prava prilikom bombardovanja pa je i to zaobiđeno. Zakon će biti donet, on ne treba da nam potpuno veže ruke, a ako bi se pretvorili u nešto što bi bilo puko izvršenje zahteva Haškog suda, onda za zakonom ne bi bilo ni potrebe. Mislim i da je jednu grešku učinilo Savezno ministarstvo pravde jer je tekst zakona dostavilo, za mene na neobjašnjiv način, na mišljenje Haškom tribunalu. To je naša stvar i mora biti urađena ovde sa svim konsekvencama koje to povlače od naše vlade do Skupštine.

Postoji jedna već upadljiva podela u javnosti onih koji su za izručenje i na one koji su protiv. Kako biste vi tu podelu opisali, kako je vidite i zbog čega dolazi do takve polarizacije koja je u ovom trenutku tako očigledna.
- Pošao bih od toga da oko izručenja Miloševića ima različitih argumenata i na jednoj i na drugoj strani. Mada mislim da u onoj grupi koja se zalaže za izručenje skoro da preovlađuje jedan argument, ili da mnogo argumenata nema, ili da mnogo razmišljanja nema i da se ide tom logikom što je logika da postoji nešto što je možda iznad božije zapovesti, a to je jedno shvatanje koje u javnosti zastupa jedan broj, na žalost, stručnjaka. Za međunarodno javno pravo postoji nešto što je iznad božije zapovesti, a to je određena međunarodna norma. Kako ta norma izgleda, mogli smo da vidimo u slučaju niza ogrešenja o međunarodno humanitarno pravo kad je Jugoslavija bombardovana 1999. godine. Ljudi su isto tako govorili - to je dopušteno, to je u redu. Hoću da kažem samo da u ovoj grupi ljudi koji se zalažu za izručenje imate dve vrste argumenata. Jedni su krajnje pragmatičniji, da tako kažem. Drugi su tobož teorijski utemeljeni na jednom bespogovornom prihvatanju svega onoga što je međunarodno pravna norma onako kako je ona protumačena voljom najmoćnijih sila na svetu. Na drugoj strani među onima koji se odupiru izručenju bivšeg šefa naše države, ima različitih argumenata. Ja ću izneti svoje razloge, a svi se svode na to da u jednom sudaru između nečega što je predstavljala vlast u ovoj državi dugo godina koju je od početka do kraja, od A do Š, oličavao Slobodan Milošević i nezadovoljne javnosti, pitanje Miloševićeve odgovornosti može da se reši samo u dijalogu između naroda i Miloševića samog. Mislim da to toliko preteže nad svakim drugim razlogom za izručenje da skoro nikakav drugi argument ne bi trebalo pomenuti. Ali, ja ću ipak pomenuti jedan drugi koji često pominjem. Rat koji je vođen na prostoru bivše Jugoslavije bio je težak, odneo je mnoge živote, mada je naravno i u tom pogledu bilo preuveličavanja u jednom delu zapadne javnosti kada je reč o žrtvama. Druga stvar koja ovde pada u oči jeste da je u tom teškom ratu nesumnjivo odgovornih i žrtava bilo na svim stranama. Kad to kažem, govorim o Srbima, govorim o Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, ali kao što vidimo, odgovornih ima samo na jednoj strani - srpskoj i to je sad dodatni razlog protiv Miloševićevog izručenja. Dosadašnji rad Haškog suda nije bio zasnovan na principima pravde, već nečega što se naziva selektivnom pravdom. Ona po meni, i za svakog pravnika, nije pravda i to je taj drugi, po meni, suštinski razlog protiv.

Da li ste dan posle 5. oktobra, tokom onog već istorijskog razgovora sa Miloševićem, bivšem predsedniku garantovali da ga nećete izručiti?
- Bila su samo dva razgovora s njim, i oba pošto je Milošević bio poražen, o tome nisam s njim nikada razgovarao i garancije te vrste mu nisam nikada dao.

Nije vas pitao?
- Ne, nije me na direktan način nikada pitao. S druge strane, o tome sam govorio i pre i posle izbora. Ostalo je poznato, kad je reč o Miloševićevoj odgovornosti pre 24. septembra i posle.

Čini se da prema nevladinim organizacijama, ima ih oko 300 registrovanih kod nas, imate prilično negativan stav. Šta je razlog?
- Nemam načelno negativan stav. Moju pažnju u poslednje vreme privukao je i problem nevladinih organizacija možda ne toliko u Beogradu, koliko u Vašingtonu i o tome sam govorio. Govorio sam zbog toga što su nevladine organizacije postale mala mora za novu republikansku administraciju koja bi htela da krene jednim drugim putem. Republikanska administracija pokušava da vrati Ameriku na put na kojem bi bila velika sila, što i jeste, ali istovremeno da ne bude nasilnik i siledžija u međunarodnim odnosima. S druge strane, imate tako mnogo nevladinih organizacija koje te pokušaje ometaju. One već predstavljaju problem za samu administraciju i za Belu kuću i ja sam dosta govorio o tome. Kada je reč o našim, situacija je potpuno drugačija i tu imate jako, jako mnogo organizacija koje u mnogo čemu podsećaju na udruženja koja treba da postoje, koja obavljaju važne poslove, a s druge strane imate one koje su prosto filijale ili ispostave ovih o kojima sam govorio u Americi. Moja kritika se odnosila samo na tu vrstu nevladinih organizacija, ne na sve.

Gde ćete provesti Uskrs?
- Razmišljam o tome da ga provedem na najprirodniji moguć način, a najprirodniji moguć način je tamo gde su vam koreni, a moji koreni su ipak delimično, ne samo u Beogradu, već i na selu.

Milan Mijailović
Foto: Branko Pantelić


vesti po rubrikama

^intervju

16:15h

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica o Crnoj Gori, Đinđiću, Miloševiću, sebi: Budućnost je u zajedničkoj državi

16:45h

Boris Tadić, savezni ministar telekomunikacija i potpredsednik Demokratske stranke: Otkrili smo samo vrh ledenog brega

17:10h "Glas" vodi Slobodana Orlića na Plato: Gledam samo "Opstanak"
   


     


FastCounter by LinkExchange