GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Protest

Daleko je svet pravde

Zašto smenjujete direktora Mišu Miljkovića?

Pre desetak godina završio sam nekada i sada čuvenu MTŠ „Petar Drapšin" na Dorćolu (Beograd). Kasnije sam studirao i stekao zvanje saobraćajnog inženjera, ali sam godine školovanja u „Drapšinu" zauvek zapamtio, pored ostalog, i zbog jednog sjajnog direktora, Miše Miljkovića. Ovih dana, dok smo se spremali za godišnjicu mature, saznadoh da on u stvari i nije više direktor i da će, po svoj prilici, pre vremena morati, jer je „smenjen", u penziju!

Jedan sam od miliona naših građana koji su s nestrpljenjem očekivali promene omrznutog komunističkog režima Slobodana Miloševića i njegove žene, koja je osnovala jurišnike iz JUL (čuvene: Gorana Matića, Ivana Markovića, Krsmanovića, „Kundake", doktora Mitrovića, Bojića, Leposavu Milićević i ostale). Kao i svi oni, koliko sam mogao, radio sam za pobedu DOS. Ali, iako je zaista još rano, moram tužno da kažem: ako se po jutru dan poznaje, dragi Koštunice, Đinđiću, Batiću, Mićunoviću i drugi, ovo mi ipak ni izdaleka ne liči na ono što smo želeli i očekivali...

Mene lično ništa osim presporog oporavljanja privrede i ovolikih cena i skupoće ne pogađa. Ali, tužan pogled mog voljenog direktora, odličnog stručnjaka i pedagoga koji, eto, u poslednjoj godini svog požrtvovanog rada mora da ili potraži novo mesto ili nasilno ode u penziju, samo izgleda zato što je bio direktor i „kod onih", izuzetno me je pokolebalo u uverenju da smo mi čak i zakoračili u demokratiju i svet pravde! Još kad sam saznao da ovakvu „politiku", čija će žrtva, evo, biti i dobitnik Dositejeve nagrade za prosvetni rad Miša Miljković, sada vodi izvesna gospođa koja i nije „omirisala školu", samo zato što je aktivista u DSS i poslanik (i ja da sam bio kandidat na njenom mestu sigurno bi porazio, kao što je to masovan slučaj u mnogim sredinama, protivkandidata SPS-JUL).

„Seča" školskih direktora, kojoj prisustvujemo ovih dana, izvodi se bez milosti i ikakvog uvažavanja šta ko zaista i koliko vredi i šta je kao čovek i stručnjak, pa to ozbiljno ruši ugled „demokratama", jer se zna da ni „novi gospodari" nisu došli po zaslugama i stručnosti, već po stranačkim zaslugama, po osnovu muževa, prijatelja i slično. Kobna će biti greška DOS ako nas ovakvom, ponovnom stračanko-privatnom kadrovskom politikom bude naterala da se okrenemo nekoj novoj politici u Srbiji... Hvala i srećan ostatak života, moj direktore Mišo! U našim srcima i ljubavi niko Vas neće i ne može nikada smeniti!

Radivoj Stepančev, dipl. inž.
Stara Pazova


PITANJE

Zar tako o Dimitriju Tucoviću?

U „Glasu" od 5. aprila, u rubrici „BG leksikon", u kojoj se govori o Dimitriju Tucoviću, na kraju teksta piše sledeće: „Umro je 1914. godine"!

Zar je moguće da saradnik koji priprema tekstove o ličnostima po kojima su nazvane ulice u Beogradu ne zna da je D. Tucović poginuo u borbi protiv austro-ugarske vojske u čuvenoj Kolubarskoj bici - u blizini Lazarevca. Taj podatak mogao je lako da nađe u svakom leksikonu samo da je hteo da ga potraži.

Vojislav Stanojčić, Beograd


     


FastCounter by LinkExchange