GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Zabuna

Promene ili "promene"?

Tvorci Rimskog prava su rekli: "Spora pravda je nepravda!". U periodu posle Drugog svetskog rata ako je neko i uspeo da savlada razne prepreke na putu ka pravdi, gubio je toliko vremena da je na kraju, ipak, suštinski, ostajao "kratkih rukava". Sve dok se takva praksa nastavlja o nekim stvarnim promenama nema ni govora!

Uočivši mnoge nepravilnosti u smederevskom "Simaksu" gde sam radio 38 godina, predao sam niz predstavki zvaničnim državnim organima sa zahtevom da se sprovede istraga i preduzmu odgovarajuće zakonske mere. Rezultat: dobio sam otkaz i predstavke su, i pored neoborivih dokaza, još uvek nerešene.

Podneo sam tužbu ali će i to potrajati. Inspektoru rada sam podneo dovoljno dokaza da je i ne čekajući ishod suđenja mogla da me vrati na posao do završetka spora. Ona to, naravno, nije učinila. Nimalo me neće začuditi kad dobijem spor da mi "Simaks" isplati obaveze po presudi a sve ostane po starom!

Može li se o bilo kakvim promenama i govoriti ako pravda ostaje nepravda kao što je bila?

Branislav Ljubisavljević,
Smederevo


Reagovanje

Ima nešto trulo u G 17 plus

"Ostavka na članstvo u G 17 plus", "Glas", 6. mart 2001.

Predlog

Kako ih zaustaviti

Nešto mi Milošević proviruje iza mnogih događaja od oktobra pa na ovamo, jer znamo ko je rekorder u proizvodnji haosa, kalkulant i manipulator, a Šešelj je, kao uvek, njegov istureni šalter. To što se Šešelj brani interesom svojih birača, pri ometanju skupštine da radi, je priča za malu decu.

To je već viđeno. Valjda se Šešeljevi birači ne nalaze u nekoj drugoj zemlji pa da je svejedno kakve će to posledice imati po njih same. A to što je skupština promenila poslovnik o radu, nije i Šešelja. Sada će obasuti skupštinu i bezvrednim amandmanima, da bi terao svoje. Zlo je njihov imperativ, zato bi pod hitno Miloševića trebalo predati Hagu, pa neka se oni s njim rvu. Ako to do sada nije urađeno, iz bojazni od nekakvog haosa, bojim se da će najveći haos nastati od njegovih pristalica ako mu se ovde bude sudilo. Zar nije zloupotrebio i Koštunicu. Kad bi Milošević otišao u Hag sve bi brzo splasnulo, budite sigurni. Zaustavimo ih!

Puno vas pozdravlja,

Nada Popov, penzioner,
Novi Sad


Pogled

Zakonodavac umesto roditelja

Pišem Vam prvi put i nadam se ne uzalud. Povod za moje obraćanje je tekst u "Glasu javnosti" od 3. marta 2001. Tekst se odnosi na predlog propisa, prema kojem bi svi ugostiteljski objekti u mom gradu, Gornjem Milanovcu, bili otvoreni najduže do 24 časa, plus jedan sat vikendom.

Zamisao opštinskih zakonodavaca i dela roditelja, da će ovim propisom biti smanjeno konzumiranje alkohola i narkotika kod omladine, je pomalo naivna iz više razloga:
- Izlazak u susedne gradove postaće pitanje prestiža, što će produbiti ionako velike socijalne razlike među omladinom.
- Verovatno će se ostaviti mogućnost preregistracije na noćni klub, uz veći porez, na šta će vlasnici podići cene, koje opet plaćaju mladi.
- Na leto ćemo opet imati temperature od preko 40 stepeni celzijusovih kada prva svežina dolazi tek posle 22 časa.

- Roditelji! Ako vi svojoj deci ne možete da objasnite šta je dobro a šta loše, kao i kada je vreme za spavanje, zašto mislite da to može zakonodavac?

- Policijo! Hvalite se zaplenjenim količinama droge, od kojih 99 odsto, gledajući pojedinačno, ne prelazi težinu jedne cigarete tj. džointa. Uvek ste znali ko preprodaje devize, ko švercuje gorivo i cigarete, a ko ova g... a prodaje ne znate!
- Gospodo opštinari! Podržavate ideju o neemitovanju porno-filmova (zašto je vaše dete budno u dva ujutru?), a u isto vreme u udarnim terminima emitujete npr. "Rane", "Loše da lošije ne može biti", filmove Kventina Tarantina itd. gde su do detalja opisana ubistva, preprodaja i konzumacija droge, razne perverzije i slično.

Da li vam je ideja da kao npr. Čačani, pre par godina, neko vreme naplaćujete kazne a posle po starom, ne znam.

Jovan Mirković, penzionisani zastavnik,
Gornji Milanovac


Reagovanja

Zaboravljene Božje zapovesti

"Žene su nevernije", "Glas", 17. februar 2001.

S poštovanjem vam se obraćam jer mi je stalo da vaš i naš "Glas" zadrži svoju etiku koju je do sada imao. Sedamnaestog februara objavili ste u rubrici "Slobodno vreme" članak koji me je zaprepastio. Naslovu "Žene su nevernije" dodali ste i podnaslov "Svi žele da im partneri budu verni ali niko ne želi da bude veran". Da li je zaista tako?

U vašem članku objavljujete podatke o neverstvima uz obrazloženje da bi muškarci trebalo više da prećutkuju te stvari, a vrhunac svega je i iznošenje 10 paganskih zapovesti za preljubnike. Da li je to moralno? Verujem da je svima poznato da naša pravoslavna crkva i hrišćanstvo u celini ima svojih 10 Božjih zapovesti u kojima je baš jedna od zapovesti - "Ne čini preljubu".

Posle smernosti i darežljivosti najveća hrišćanska vrlina je čistota, moralna i celomudrenost, a nasuprot ovoj vrlini stoji jedan od sedam glavnih smrtnih grehova razvrat - nečistota - blud. Zar je moguće da piscu vašeg članka to nije poznato?

Njegovoj listi deset zapovesti za preljubnike pod brojem jedan stoji "Ćutite, ne pričajte o svojim avanturama, ćutite i uživajte. Nikada se ne ispovedajte, nikada ne priznajte - nikada, nikada, nikada..." Da li je to moguće da je napisano i da je prošlo i najmanju cenzuru? Sada, u vremenu kada bi najzad sve što je nemoralno trebalo krajnje osuditi, ovaj članak koji podstiče nemoral je nedopustiv.

Naše društvo je bilo u velikoj moralnoj krizi, posebno poslednje decenije, ali ako znamo da je osnovna ćelija jednog društva porodica, onda treba da se zalažemo da se baš ona temelji na zdravim i moralnim principima na uzajamnoj ljubavi, iskrenosti i poverenju. U protivnom, dobićemo i društvo koje je proisteklo iz greha.

Nasuprot piscu vašeg članka Sveto pismo - Biblija osuđuje preljubu i savetuje grešnicima da se ispovedaju i traže oprost za svoje grehe, jer jedino tako mogu nastaviti da žive u duhovnom miru. I u Jevanđelju po Mateji, gl. 18 još stoji: "Što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu i što god razdrešite na zemlji biće razdrešeno na nebu."

Po Mateji gl. 19: "Zato ostaviće čovek oca svojega i mater i prilepiće se k ženi svojoj i biće dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo a što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja."

U Jevanđelju po Marku gl. 10 stoji još i ovo: "I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj."

Luka 16.18: "I ako žena ostavi muža svojega i pođe za drugoga čini preljubu." Iskreno verujem da u našem narodu ima više onih koji u sebi nose deset Božjih zapovesti i imaju dovoljno savesti za sebe i savesti prema onima koji ih okružuju tako da neće odići u iskušenje da primene vaših deset zapovesti pisanih za preljubnike, za one koji su živeli i dalje žele da žive u grehu.

S poštovanjem,

Jovanka Andrić,
Kruševac


Stav

Štrajk nekome odgovara

Radim kao profesor već 30 godina, ali ne štrajkujem. Tražim veću platu, a štrajkovaću ako prosvetni radnici prvo sami povrate svoj ugled i dostojanstvo.

Čas od 30 minuta ili totalni prekid nastave odgovaraju nastavnicima pojedinih predmeta. U skoro svakoj školi nastavnici pre podne drže redovne časove, a posle podne istim učenicima drže privatne časove za 10 do 15 nemačkih maraka. U mom odeljenju, pričaju đaci, nastavnici pozivaju roditelje i kažu: "Zar mislite da vaše dete može da nauči nešto za pola sata. Ja ću mu pomoći..." I onda pozivaju učenike u svoje stanove, spremaju zajedno teme i zadatke, a onda uspeh "svojih đaka" hvale pred onima koji se još nisu prijavili da plate rad svog "vaspitača i pedagoga". Šta je sa onom decom koja ne mogu da plate? Gde su direktori škola? Gde su roditelji? Gde je Ministarstvo?

Sve pljačke i kriminal mogu da se otkriju i, možda, materijalno nadoknade. Kako će se nadoknaditi ono što je propušteno u duši dece? Ne osećaju li deca da je vreme štrajkova prilika da se nauče da budu nemoralna i neradna? Dok je tako, neću da štrajkujem!

Stanko M. Stojmenović, profesor,
Beograd


Upozorenje

Knjiška rešenja, a život prolazi

Tako briljantna pobeda demokratije od 5. oktobra 2000. što je zadivila ceo svet, a još više ulila nadu našem napaćenom narodu u bolje sutra, preti da se rasprši kao mehur od sapunice. Zato, pamet u glavu i koristite tuđa iskustva. Nismo valjda samo mi Srbi izmislili sve što je valjano.

U celom svetu danas je komunizam pojam sveg zla koje neki demon može da izmisli i hvala Bogu, doživeo je krah svuda, pa i kod nas, ali sada postoji mogućnost njegovog povampirenja ili bar surovog miniranja napretka, demokratije i ekonomskog razvoja. SPS, JUL, radikali, komunisti, fašisti - tu nema razlike. Svi su pogubni u društvu gde imaju neku vlast i razaraju živo tkivo naroda, kao virus side mlad organizam. Mržnja, zlo, korupcija, bavljenje nezakonitim radnjama, mafijaštvo, a malo ili nimalo znanja, to im je specijalnost, a ponašaju se čak i u Skupštini kao najgori i neodgovorni seoski đilkoši. Kad je nacizam slobodnom svetu stao nogom na čelo, Čerčil je rekao: sa gangsterom, moraš biti gangster, još odavno, a američki ambasador u Beogradu reče pre neki dan veoma pametno: "i upotreba oružja (ako se mora) podrazumeva demokratiju".

Dragi moji naivni dosovci. Među vama ima tako mnogo odlučnih, pametnih, obrazovanih ljudi, ali ima i salonskih, sterilnih demokrata kojima je forma važnija od svega i zbog čega može doći do kraha velikog našeg Oktobra. Pa zar ne uze u odbranu, na konferenciji za štampu, jedan visoki funkcioner jednog direktora Kliničkog centra, po zlu čuvenog espeesjulovskog ekstremistu?!

Zašto ne koristite iskustva pametnog i pragmatičnog Havela i prenesete njegove metode ovde protiv ovog komunističkog zla. Bukvalno i suviše knjiški rešavate stvari.

Pa zar vam nije dovoljno da su komunistički monstrumi za ovih 50 godina ubili hiljade i hiljade nevinih ljudi, ponizili celi naš narod, upropastili ekonomiju, stvorili skoro milion izbeglica, zatrli srpsko ime u Hrvatskoj, Slavoniji, Baranji, predali Kosovo i Metohiju Šiptarima još 1945. kada su zabranili povratak prognanih Srba, a o poginulima, ranjenima i zatrtim porodicama i da ne govorimo.

Šta je Vama dosovcima potrebno još pa da budete svesni šta Vam je činiti. A zapamtite dobro što reče jedan pametan čovek: "Od bivšeg ideološki indoktriniranog komuniste, čovek ne može da postane nikad, ali njihova deca mogu da postanu ljudi i obično jesu!"

Kad je jedna mlada novinarka pitala pre desetak godina Vidoja Žarkovića (kasnije savetnika Milova) šta misli o Đukanoviću, on je punim ustima rekao: "A Đukanović, to je naš uspešni i školovani partijski kadar". Šta je ovaj narod preživeo od takvih partijskih kadrova, to je poznato.

Zašto ne postupite kao Havel jer imate većinu i moralno pravo i obavezu i zašto ne ukinete odmah beneficije i "zaslužne" penzije bivših rukovodioca koji su tlačili i ubijali narod, a sada siti, debeli, punih novčanika i bogatstava, nemaju šta da rade nego izazivaju ovaj narod, rekreiraju se, šetaju i prave cirkus i živi zid da zaštite individuu, sinonima svih zala što su zadesili ovu zemlju. Ljudi gledaju, prevrću kontejnere, a vi i dalje beneficije i visoke, "zaslužne" penzije (kao da se nisu dovoljno nakrali) ubicama ovog naroda?! Da su oni časni ljudi oni bi se sami predali, a ne da zbog njih milioni pate.

Pa kako mislite da ispravite nepravdu? Veoma lako. Samo prepišite recept velikog Havela. Svima njima dajte prosečnu penziju prema kvalifikacijama i stan odgovarajući, pa neka vide kako narod živi. Sve nezakonito vratite narodu. To bi bila pravda bez revanšizma. Treba jednom prekinuti sa primitivnim osećanjem časti i dostojanstva. Zar je dostojanstveno gledati da hiljade ljudi prevreće po kontejnerima, da hiljade ljudi živi u bedi, da su hiljade nezaposleni i bez perspektive, da bela kuga hara Srbijom, da je hiljade mladih i stručnih, velika pamet i bogatstvo zemlje moralo da potraži uhljebljenje u inostranstvu, zar je to dostojanstveno i časno, a ne predaja nekoliko ljudi koje traži sud? Razmislite dobro.

Dr Aca Marinković,
Beograd


Mišljenje

Nikad kraja srpskoj sreći

Poštovani, Srbi će biti globalni model za uspešno ostvarenje nacionalnih interesa, za usrećivanje sopstvenih podanika. Srpsko usrećivanje počelo je 1918. godine. Nastavilo se sa 27. martom 1941. godine. Onda s Brozom kao vrhovnim komandantom, sa Sremskim frontom, Golim otokom i Ustavom iz 1974. godine.

Beskrajna traka srpske sreće tekla je sa uništavanjem sela, iseljavanjem sa Kosova, napuštanjem zemlje, iseljavanjem fabrika, ekonomskim zaostajanjem, brisanjem istorije i gubljenjem nacionalnog identiteta u Brozovoj kraljevini. Tako je to teklo dok se nije stiglo i do kraja 1990. godine, do izbora novog vrhovnog komandanta.

Domovina, obolela od mnogih bolesti pod Brozom, pretvorila se u lešinu za vreme vladavine njegovog učenika (i učenice). Tokom jedne decenije uspon linije srpske "sreće" dostigao je najvišu tačku. A onda je nastupio slom i rušenje. Zahvaljujući desetogodišnjem urlanju zanesenih govornika raznih fela, vatrenih boraca za najnoviju srećnu budućnost domovine. Po neizbežnoj, ukletoj sudbini Srba, urušilo se sve, pa smo dobili nove usrećitelje a pri tome zadržali i stare.

Sad nam jedino preostaje da formiramo Odbor za kremaciju lešine, kojom prigodom će umesto hora svirati sa snimljene trake grmljavina topova i eksplozija mina sa Kosova. Ona će u grob odneti sve svoje boljke: farisejske lagarije, kriminal, siromaštvo, zgarišta, boleštine i ravnodušnost svoje dece - političara.

Ostaće pri svemu tome i oni koji su pokojnicu voleli, a koji će se u samoći svoga beznađa zapitati: Ko će nama sada, o Bože, odgovarati na naše neutešno očajanje?

Milica Lj. Ćirić, penzioner,
Beograd



     


FastCounter by LinkExchange