[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 12. mart 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

11. Mar 2001 20:49 (GMT+01:00)

Podneta prijava o neregularnostima poslovanja na beogradskoj berzi

Zakon stavljen u zapećak

U prijavi Komisiji za hartije od vrednosti prozvani Pava Zečević i Zoran Jeremić

Rukovodeći se interesima pojedinih lobija i interesnih grupa, prethodni direktor Beogradske berze, Pava Zečević, i sadašnji direktor, Zoran Jeremić, nisu preduzeli mere kako bi se u celosti ispoštovao Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i posrednicima i tako zaštitili interesi svih učesnika na finansijskom tržištu, stoji u prijavi koju je Saveznoj komisiji za hartije od vrednosti i finansijsko tržište podneo Ivan Maričić, bivši direktor listinga Berze, a sada jedan od službenika.

Na osnovu ovog zakona, kojim je regulisano poslovanje Beogradske berze, kao jedinog zvaničnog organizovanog finansijskog tržišta u Srbiji, Savezna vlada je bila dužna, a to nikada nije učinila, da imenuje komesara Beogradske berze, koji svakodnevno prisustvuje trgovini na berzi i u čijoj je nadležnosti da deluje preventivno kako bi se sprečile mahinacije i zloupotrebe u procesu trgovine. Takođe, NBJ je nadležna za kontrolu rada Berze u okviru obavljanja trgovine kratkoročnim hartijama od vrednosti, devizama i novcem, a Savezna komisija za hartije od vrednosti dužna je da kontroliše rad Berze na području trgovine finansijskim instrumentima tržišta kapitala. Ove institucije, međutim, nikada nisu izvršile kontrolu poslovanja berze, na šta ih zakon obavezuje, a za takvo stanje direktnu odgovornost snose pomenuti direktori, stoji u prijavi.

Nije važno ko je direktor
S ovakvom poslovnom politikom i organizacijom Berze, ne može se ući u privatizaciju, reformu finansijskog sistema i vraćanje poverenja domaćih i stranih investitora u naš finansijski sistem. Neophodna je hitna reforma organizacije Beogradske berze i berzanskog poslovanja kako bi se stvorile mogućnosti da berzanski posrednici budu akcionari berze i da u skladu sa tim budu zastupljeni u njenim upravljačkim strukturama, kao i drugi učesnici koji direktno ili indirektno finansiraju rad Berze. Berza treba da se formira kao sistem koji precizno vrši svoju funkciju, bez obzira na ličnost koja je u fotelji generalnog direktora, stoji u prijavi upućenoj Saveznoj komisiji za hartije od vrednosti.

Poučan primer
Direktor sa svojim spoljnim saradnicima (bivši direktor i savetnik za pravna i finansijska pitanja sa jednotrećinskim radnim vremenom) organizuju pregovore o poslovnoj saradnji sa Atinskom i Bečkom berzom, dok su o tome članovi kolegijuma upoznati samo informativno, kao i Upravni odbor Berze. Brokerske firme, članice Berze, koje i finansiraju njen rad, nisu uključene u ove aktivnosti iako one direktno zadiru u njihove poslovne interese.
- Radi se o instalisanju kompjuterskog sistema. Želim da navedem poučan primer Ljubljanske berze, koja je takav sistem dobila od Kanadske berze iz Toronta. Pošto nije bio prilagođen domaćim uslovima, morali su, posle dve godine da ga vrate i naprave sopstveni. Da li to treba i nama da se dogodi - pita Maričić.

U njoj se postavlja i pitanje zašto nikada nisu imenovani i raspoređeni na svoja radna mesta berzanski kontrolori, što je u direktnoj nadležnosti direktora berze, kao i zašto berza već dve godine ima dva, umesto najmanje tri stalno zaposlena brokera preko kojih se odvija trgovanje na berzanskim sastancima. Ukoliko bi Savezna komisija i NBJ u ovom trenutku izvršili kontrolu poslovanja i utvrdili ovu činjenicu, Beogradska berza bi automatski izgubila dozvolu za rad, tvrdi Maričić. On podseća da je berza bila dužna da uredi uslove i način trgovanja na području slobodne vanberzanske trgovine, ali u praksi ne postoji standardizovana i jednoobrazna trgovačka dokumentacija, niti su precizno utvrđeni drugi uslovi poslovanja, pa država i nadležne institucije nemaju nikakav uvid u poslovanje na ovom segmentu tržišta. U prijavi se, takođe navodi da Berza ni posle deset godina svog poslovanja i investicija u tu oblast, ne poseduje adekvatan informacioni sistem preko kojeg se javnost obaveštava o obimu ponude i tražnje na berzi, početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni kotacija.

Osim nedoslednog sprovođenja zakonskih propisa od strane direktora Berze, rad Beogradske berze je pod stalnim neformalnim pritiskom lobija bivšeg direktora, Pave Zečević, što je kulminiralo na poslednjoj februarskoj sednici Upravnog odbora, na kojoj su, bez poziva predsednika Upravnog odbora prisustvovala dva resorno nenadležna ministra. U prijavi u kojoj se ističe da je sam UO nekompletan i da u postojećem sastavu služi samo za verifikaciju odluka donetih na nekom drugom mestu, Maričić se pita, ukoliko poslovnu politiku i kontrolu rada Beogradske berze sprovode pojedina ministarstva, kakva je onda uloga NBJ i Savezne komisije za hartije od vrednosti, kojima je zakon dodelio da se time bave.

- Predlažem nadležnim državnim institucijama da hitno izvrše kontrolu poslovanja Beogradske berze - stoji u prijavi koju je potpisao Maričić.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

18:06h

Mladi menadžeri u SR Jugoslaviji

18:08h

Slovenački „Mobitel" treći operater?

18:12h Ministar Gašo Knežević uputio pismo svojim kolegama
18:32h Vraćanje otetog novca: "Glas" dobio delić oduzetog
20:49h

Podneta prijava o neregularnostima poslovanja na beogradskoj berzi

   


     


FastCounter by LinkExchange