GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Kuda žurite g. predsedniče?

Otvoreno pismo Zoranu Đinđiću, predsedniku Vlade Republike Srbije

Nedavno je Savezna Republika Nemačka okončala licitaciju za prodaju prava korišćenja frekvencija za mobilnu telefoniju treće generacije. Šest licitanata dužno je da plati 98,8 milijardi maraka!!!
Nedavno ste, po ko zna koji put, najavili da će licitacija za trećeg mobilnog operatera u Srbiji biti uskoro sprovedena po svim propisima i modalitetima koji važe na slobodnom tržištu telekomunikacija, ali ste odmah požurili da obradujete javnost Srbije da će to doneti čak 100 (sto) miliona dolara, a da našoj javnosti niste ponudili nikakve detaljnije podatke?!

U uslovima kada u Srbiji u javnim telekomunikacijama vlada haotično stanje, kada stacionirana telefonija, uz velike teškoće opslužuje pretplatnike, a dva operatera „Telekom Srbije" a. d. i „Mobtel" najavljuju čak 1.300.000 („Mobtel" 1.000.000, a „Telekom" 300.000) novih pretplatnika u 2001. godini, novi, treći operater u ovom trenutku je nepotreban, čak štetan, jer:

1. Niste razrešili (čak ni načeli) status Preduzeća „Telekom Srbija" a. d, niti ste stavili na dnevni red Vlade preispitivanje Ugovora o prodaji dela kapitala nekadašnjeg JP PTT saobraćaja „Srbija" stranim partnerima (Italijanima i Grcima); o informisanju javnosti o tim pitanjima nema ni govora;

2. Niste razrešili (čak ni načeli) pitanje monopola „Mobtela" u korišćenju dodeljenih frekvencija („Mobtel" ima većinski deo akcija);

3. Niste razrešili pitanje vlasništva stacionarnih kapaciteta srpske telefonije, jer prema Ugovoru o prodaju dela kapitala nekadašnjeg jedinstvenog JP PTT saobraćaja „Srbija" država Srbija je prenela vlasništvo i vlasnička prava u ovoj oblasti na JP PTT saobraćaja „Srbija";

4. Niste razrešili ni pitanje primene već potpisanog Kolektivnog ugovora za JP PTT saobraćaja „Srbija", potpisanog od strane privremene vlade Srbije čime ste blizu 17.000 zaposlenih stavili na „led" u pogledu ostvarivanja prava na rad i korekcije zarada po osnovu toga rada i time ih direktno oštetili za preko 20 odsto korekcije prema važećem KU, a u Preduzeću „Telekom Srbija" a. d. se po Vašem odobrenju važeći KU flagrantno krši, ostavljajući „manjak u zaradama" čak za 73 odsto.

5. Niste razrešili pitanje formiranja Upravnog odbora JP PTT saobraćaja „Srbija" zbog čega ni ovo preduzeće, a ni Preduzeće „Telekom Srbija" a. d. ne mogu da funkcionišu normalno, ali žurite da na mesta generalnih direktora dovedete bivše taksiste i njima slične stručne profile poput ministra telekomunikacija SRJ.

Mnogo najavljivani novi zakon o telekomunikacijama još nije donet, a prema najavama, njegovi sočinitelji (bar neki od njih) bili su, koliko juče, „leva ruka" poslovodstva za čije poslovanje tvrdite da je na granici kriminalnog.

Ministar za telekomunikacije SR Jugoslavije daje izjave kao da je ministar u Vladi Srbije, a ministar saobraćaja i veza Srbije daje izjave da su primanja u PTT sistemu visoka (?!) čak 5.073,00 dinara (skoro fantastičnih 200 nemačkih maraka) i da od njih samo „gubitaški" JAT ima veća primanja. Možda bi gospođa ministar mogla da se pozabavi i beneficijama koje uživaju radnici JAT-a i Železnice (reži karte i što šta još), pa da onda govori o preplaćenosti radnika PTT sistema Srbije.

Sistem „ima i gorih" koji propoveda gospođa ministar ne „pije vodu" u jedinom srbijanskom preduzeću koje i Srbiji, ali što je još važnije, i Vladi i njenim ministrima, donosi „živ novac". Zbog svega toga, predsedniče, pitam Vas kuda i zbog čega žurite?

Dragan Despotović, novinar, Beograd


Ah, taj „Soho bar"

Skoro da ne prođe dan a da o „nesretnoj" sudbini Soho bara ne pročitamo u Vašem listu i u drugim sredstvima javnog informisanja. Toliko smo ganuti problemima zakupaca predmetnog bara da smo prosto zaboravili na naše muke koje su nastale onog dana kada je Soho bar otvoren.

Obraćam Vam se u ime stotine stanara koji nažalost nemaju hrabrosti da se javno oglase i iznesu svoje probleme koji su nas snašli onog trenutka kada je isti otvoren. O kakvoj kafe-galeriji Vi pišete? To je mesto gde se skuplja sav beogradski ološ i svi koji su dolaskom u naš grad proglasili sebe Beograđanima. Od besnih automobila, bahatog ponašanja njihovih vlasnika, mi stanari okolnih zgrada nemamo gde da se parkiramo. Već u 18 časova spuštamo roletne ne bismo li na taj način malo izolovali buku sa ulice. O letnjem periodu kada bašta radi - to je posebna priča.

Soho bar je 2000. godine (april-oktobar) bio zatvoren i iskreno smo se ponadali da više neće biti otvoren. Međutim, nažalost otvoren je. Sada se mi pitamo - ko je dozvolio posle toliko vremena ponovno otvaranje ili ako je sve to tako legalno zašto se toliko čekalo? Sramno je prozivati ljude poput g. Čolića i njemu sličnih da su upotrebili svoj autoritet tj. kako Vi kažete „zloupotrebili svoju vlast" da u „izmontiranom procesu" zatvore Naučnu instituciju - Biblioteku - Soho bar. Međuljudski odnosi su odlični naravno među nama komšijama tj. ljudima koji 30 i više godina žive u ovoj ulici koja važi za jednu od najlepših ulica na opštini Stari grad.

Moram ovim putem da se osvrnem na još jednu stvar - o kakvom vlasništvu predmetnog prostora Vi pričate? Pitamo se samo kako je g. Miljko Obradović, direktor firme „Alfa impeks" od koga je Soho bar zakupio prostor, mogao da iznajmi - VAZDUH. Predmetni prostor je do njegove adaptacije bio pasaž zgrade i kao takav se smatra zajedničkim prostorijama tj. pravo raspolaganja imaju isključivo vlasnici stambenog prostora u zgradi. Napominjemo da je dotični gospodin adaptirao takođe pasaž zgrade u broj u 47, ali taj prostor nikada nije zaživeo. Zašto?

Budite sigurni, došla su neka druga vremena. Mi stanari, pravi vlasnici stanova okolnih zgrada samo želimo da nam se vrati oduzeti mir, sigurnost našoj deci, sloboda kretanja i komšijsko komuniciranje koje nam je uzeto decembra meseca 1997. godine kada je Soho bar otvoren.

Nataša Đorđević,
Beograd


Ubijamo sami sebe

Savet za zdravlje „Nove Srbije" istrajno, od novembra prošle godine, zvaničnim (i javnim) apelima, predlozima (državnih) mera i zahtevima Saveznoj vladi, upozorava na preteću opasnost od uvoza mesa „ludih" krava i genetski modifikovanih (biljnih i životinjskih) vrsta.

Veliku zabrinutost i poprilično uznemirenje, međutim, proizvodi izjava g. Vitoševića, da je „SRJ tokom prethodnih godina uvozila goveđe meso iz evropskih zemalja pogođenih bolešću „ludih" krava". Uprkos tome što je i 1999. i 2000. godine za ovu bolest „postojala ekspertska grupa koje su formirale Savezno i Republičko ministarstvo poljoprivrede, njene preporuke nisu poštovane, iako su praktično bile obavezujuće".

I šta sada?
Činjenica koju je nedvosmisleno izneo g. Vitošević smatramo, ne sme ostati tek puka konotacija. Ovim putem (javno) zahtevamo da ministar postupi u skladu sa svojim saznanjima i savešću, te inicira pitanje krivične odgovornosti svih tih „eksperata" i prethodne obe vlade i prethodne obojice ministara poljoprivrede i carinskih i inspekcijskih organa... uprkos kojima i zahvaljujući kojima (!) je meso „ludih" krava ušlo (i) u ovu zemlju!

Jer: Ako je zaraženo meso već dospelo na naše tržište, onda će bar neko (koliko njih?) neizbežno i 100 odsto sigurno, oboleti od Krojcfeld-Jakobove, neizlečive, smrtonosne bolesti! Dogodiće (nam) se to, dakle, neminovno. Samo je pitanje - kada.

A svi i ama baš svi oni koji su (ne)činjenjem dozvolili uvoz smrtonosne bolesti (sa)izvršioci su masovnog zločina. Ubistva za predumišljajem? Iz nehata? Ne. U pitanju je zločin biološkog genocida nad sopstvenim narodom. Taj zločin je bivši tiranski režim i prizivao i dopuštao i činio nad svim svojim građanima ove zemlje, čitavu jednu deceniju. I to je optužba na kojoj Savet za zdravlje „Nove Srbije" već duže vreme istrajava i uporno (je) dokazuje.

Jer: Ako je NATO agresor poslao (uranijumske) bombe na nas (a jeste) i počinio zločin eko-katastrofe i biološkog genocida nad nama (a jeste), zločin uvoza mesa „ludih" krava nije ništa manji zločin, ni po božjim ni po ljudskim zakonima! Ni od tog zločina niko ne sme biti amnestiran, čak ni zbog činjenice da ga je počinila sasvim „luda", dakle i sasvim neodgovorna - vlast!

Ne znamo da li pripadnici bivšeg režima i (svi) prilježni u službi tog režima, moguće, misle da je zločin biološkog genocida „svojih nad svojima" (uvoz „ludih" krava, kineskih lekova, radioaktivne hrane, dirigovanih ubistava i batinanja do smrti „svojih"...) manje zločine od zločina obogaćenog osiromašenim uranijumom, koje je tuđin počinio nad nama.

Dr Nedeljka PavloviĆ,
u ime Saveta za zdravlje „Nove Srbije", Beograd


Čekam miligram pravde

Otvoreno pismo ministru pravde i Svetom sinodu SPC

Gospodine ministre, u vezi sa Vašom funkcijom na koju vas je doveo ovaj narod da sprovodite pravdu, pošto sam ja deo naroda, da Vas pitam, ali nemojte mi odgovarati...

„Glas", 28. februar: „Udomili se i bivši kadrovi", između nekih imena je
i Dušanka Đogo-Antonović i Miljkan Karličić. Kaže se u članku da će jedno od imena biti udomljeno kod Vas u Ministarstvu pravde. Bravo! „Glas", 28. februar, opet o vladiki Filaretu... na manastiru Mileševi beše ispisano: „Dobro došli mladi socijalisti" i on otera igumana i dva monaha koje primi Amfilohije u manastiru Savina.

Opet bravo, ali za Sveti sinod! Dok mnogi monasi čuvaju i ginu za srpstvo, „preosvećeni" Filaret u dvoru koji napravi, kako on reče, gospodin S. Milošević, „Neko se brčka u kadi 'đakuzi'". Za dolazak u manastir zvonila su zvona za crvenog „vojvodu"... opet bravo!
„Politika", 28. februar, naslov članka „Petsto bivših funkcionera na državnim jaslama".

Između ostalih imena (njih 500) nalazi se i ime Tatjane Lenard. Pa zašto onda naša štampa optužuje to ime kada je rekla: „Dođite i pucajte, čekamo vas...". Čitali smo ranije da su Komrakov, Milanović i tušta i tma funkcionera RTS i dalje na platnom spisku... opet bravo! Znači, državne jasle za one koji su nas doveli dotle da nemamo šta da jedemo i da ne znamo kako da sve to umesto hrane sažvaćemo... gde je tu pravda, moj dragi ministre. Gde je tu hrišćanstvo, joj, moj ili sveti sinode? Kada smo ranije čuli da se Filaret pokajao, posle tog svečanog čina pokajanja on ostade i dalje vladika i u rangu jednog Artemija, pa šumadijskog Save i tako to!

Pošto je pravda - pravda, onda mora biti jednaka za sve. Kako je vrh crkve oprostio Filaretu i ostavio ga na mestu koje mu pripada, predlažem da dozvolite Slobodanu Miloševiću da se pokaje i dalje ostane na mestu na kome je bio! Ta pravda bi morala da važi za sve funkcionere, za g. Radeta Markovića, za vozača belog kombija, za Miloša Minića, za Musu Kesedžiju pa i za Nerona ako to ne zadire u međudržavne interese naše SRJ i Apenina... ipak mi morate reći kada će mene i ostale slične meni, koji su „krv pljuvali" od 1945. godine pa do pre neki minut, obasjati makar miligram pravde na koju čekamo od 1945. godine ili ćemo biti opet krivci što smo glasajući za DOS sami sebe povukli za nos! Zbogom gospodine ministre Batiću.

Hteo bih u Vašu stranku, ali nisam preletač... ovih dana ću u SRS ili SPS, pa čim dobijem taj status eto mene u neku iz DOS-a, pa Vas molim da mi date neko visoko mesto jer imam visoke kvalifikacije. Nisam ja za otpad. Ja sam za ludnicu!

Slobodan T. Jovanović,
Beograd


Duboki koreni zločina

Povodom hapšenja Radomira Markovića, bivšeg šefa DB-a Srbije

Bivši načelnik DB-a Radomir Marković je iza rešetaka. Piše se o brojnim nedelima državnog terorizma koja mu se stavljaju na teret. Sud će već reći šta je od svega toga tačno, a šta ne i, saglasno utvrđenim činjenicama, doneće odgovarajuću presudu. Konačno, hvala Bogu. Neka se već jednom ostvari da svako odgovara za svoja nedela.

Sada je već sasvim jasno da će svi krivci za zločine iz vremena Slobodana Miloševića odgovarati. I to s njim na čelu. Ali, postavlja se pitanje: šta je s onima koji su prvih meseci po oslobođenju zemlje od okupatora u Drugom svetskom ratu mnoge streljali bez suđenja samo zato što su im bili politički protivnici, koji su seljacima čupali brkove u vreme obaveznog otkupa samo zato što nisu predali hranu koju nisu ni imali, koji su stvorili golootočki pakao? Šta je s njima? Mnogi kažu da su njihova dela zastarela po zakonu. Stvar je pravnika da utvrde da li postoje zakonske mogućnosti da se ti zločinci isteraju pred lice pravde. Ali, ako to ne može da se uradi, može nešto drugo.

Godinama je u „socijalističkoj nam domovini" na sav glas proklamovano da osnov za nagrađivanje čine rad i rezultati rada. I šta, onda, s rezultatima rada kompletne Brozove političke policije? Uništavanje hiljade ljudi i odbrana politike koja je dovela do sloma država i tragedije srpskog naroda. Prevedeno na jezik „samoupravnog utvrđivanja rezultata rada i nagrađivanja prema tim rezultatima", rezultat rada političke policije je negativan pa, samim tim, nezasluženo je i sve ono što su dobili.

A dobili su, pored ostalog, i uplate u Penzioni fond saglasno visini svojih ličnih dohodaka (plata). Prema tome, svim pripadnicima političke policije iz radnog, odnosno penzionog, staža, treba brisati vreme provedeno u političkoj policiji. Saglasno tome, penzije bi se tim licima obračunavale bez tog vremena i uplata u njemu. I još nešto: na isti način treba postupati i s licima koja su bila na takozvanim kadrovskim listama. Oni su bili kreatori i glavni sprovodioci partijske linije. A ona je dovela do katastrofe u kojoj smo se našli.

Naravno, bilo je među ovim ljudima i onih koji su se jednog trenutka ispravili i rekli: Dosta! I zbog toga su pretrpeli posledice. Imali su hrabrosti, jer su se ponašali kao ljudi. Oni, čak i kad su činili zla (ako su ih činili), bili su duboko uvereni da čine dobro. Kada su shvatili u čemu su se našli, postali su borci protiv takvog režima. To treba poštovati. Njih privilegije nisu zanele.

Uroš Kosović, Beograd



     


FastCounter by LinkExchange