GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Mišljenje

Građani ili "Telekom"

Da stvari u Telekomu" ne stoje kako treba, potvrđuju i poslednja događanja. Ako građanin koji duže vreme nije menjao adresu ni broj telefona, ne dobije jedan mesec račun za telefon i ode da traži kopiju (posle nekoliko dana, npr. 19. januara) i upozori da račun nije dobio i sledeći mesec ponovo ne dobije račun (ostali računi i pošta uredno stižu), i tada već 16. februara (petak) od 13.30 do 14.30 okreće pored telefona za ove namene (na kojima se niko ne javlja) i druge telefone koje dobija preko 988 i ništa ne uradi, pita se ko kome služi.

U ponedeljak, 19. februara konačno dolazi do službe reklamacija (421-221), koja mu saopštava da su oni poslali račun, da ih dalje ne zanima i da se građanin raspita u pošti, kao da je on sa poštom u poslovnoj vezi, a ne "Telekom". Pošto problem nije rešen, tražeći odgovorne u "Telekomu" (422-122), građanin dobija isti odgovor.

Pošto se na svako zakašnjenje u plaćanju uredno plaća kamata, bez obzira što "Telekom" nikad nema dokaz da je korisniku predao račun, proizlazi da svi mi stvarno postojimo zbog "Telekoma".

O tome da bi bio red da u "Telekomu" razmišljaju kako da korisnik ima kontrolu nad impulsima, jer računi za januar i februar su potpisanom oko dva puta veći od prethodnih meseci, a na kopiji nema čak ni stavki u računu, u ovakvim uslovima i sa ovakvim "Telekomom" nema šansi.

Prof. dr inž. Milosav Georgijević (FTN),
Novi Sad


Polemika

Moral naučnika je borba za istinu

(Odgovor dr Živorada Vukovića dr Miroslavu Kopečnom)

Miroslav Kopečni, nosilac više zvučnih titula i bivši direktor Instituta u Vinči, po zna koji put izneo je niz neistina na moj račun verovatno ohrabren činjenicom što su, pozivanjem na poslanički imunitet, brojne krivične tužbe protiv njega stavljene ad akta. M. Kopečni je priznao da na jedinom održanom ročištu pred sudom, koje je zakazivano 12 puta, nije hteo da primenjuje zakone zato što je to navodno korisno za Institut, a to znači za njega i njegove bliske saradnike. Kako M. Kopečni računa sa poslaničkim imunitetom to se koristi pravom da iznosi isfabrikovane laži i neistine računajući da više puta ponovljena laž, ako se ne demantuje, prerasta u istinu.

On priznaje da se neće služiti demantijima, jer sve što je o njemu javno izneto, samo je deo golih činjenica koje tek posle otvaranja glasila za ispoljavanje različitih gledišta i oslobađanjem straha građana postaju dostupne javnosti. Prvi put sam iz štampe saznao da sam oktroisani SPS-JUL sindikalac sa jednocifrenim članstvom, a više od tri godine sam predstavljao 7.000 članova sindikata u naučno-istraživačkim institutima. Da sam ranije znao da sam toliko moćan, sigurno bih 1994. godine dobio saglasnost Ministarstva za nauku i tehnologiju da budem direktor Instituta u Vinči, a ne Miroslav Kopečni, koji je takvu saglasnost dobio i 1994. i 1998. godine, i ponovo ne ja.

Ja sam jedini naučni radnik Instituta u Vinči sa plodnom međunarodnom saradnjom koji je na poziv Moskovskog univerziteta boravio u Moskvi u oktobru 1998, 15 dana (a pre toga više puta onemogućavan), ali sam saglasnost od direktora Kopečnija dobio tek kad sam put i glavninu troškova boravka morao da platim sam. Možda bi bilo interesantno saznati da li je pre toga boravak Miroslava Kopečnija u Moskvi na promociji prof. M. Markovića za "akademika" socioloških nauka finansira ličnim sredstvima dotičnog ili parama poreskih obveznika.

I najzad ja sam kao, po Kopečniju, poltron bivšeg državnog vrha, pre nekoliko dana poslao zahtev novom ministru za nauku i tehnologiju da me vrati na položaj rukovodioca naučnog projekta "Naučne osnove zaštite životne sredine" kojim sam uspešno rukovodio punih sedam godina, sa kojeg me je na zahtev M. Kopečnija isključio tadašnji ministar za nauku i tehnologiju pre tri godine. Pošto se radilo o potpuno nezakonitom aktu, nije pomoglo ni to što je naučno veće Instituta, kao i 57 naučnih radnika peticijom tražilo da se odluka ministra poništi ocenjujući je nerazumnom, neobrazloženom i nepravednom.

Novom ministru sam napisao da je već došlo vreme da se isprave nepravde koje su u naučnim ustanovama činili miljenici prethodne vlasti kao što je to učinjeno na univerzitetu, pravosuđu i drugim oblastima. A nauka je oblast od opšteg državnog interesa. Pa neka čitaoci ocene ko je i čiji poltron bio. I ne samo to. Bio bih zadovoljan da se kola slome na meni, a da se onemoguće silnici koji proganjaju i izbacuju naučne radnike zbog naučnog mišljenja na ulicu, koji privatizuju državnu imovinu, troše pare poreskih obveznika nenamenski i čine druge nedolične radnje nespojive sa zakonskim i etičkim normama, a na štetu onih koji su se opredelili da žive od nedovoljno izdvajanih para za nauku. Nadam se da će to vreme, iako sa zakašnjenjem, uskoro doći.

Dr Živorad Vuković, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke "Vinča",
Beograd


Predlog

Denacionalizacija mora biti selektivna

Kao što amnestija osuđenika ne može biti sveobuhvatna i ravnomerna, tako i denacionalizacija imovine, koja je sada aktuelna tema, ne bi, objektivno gledano, trebalo da bude primenjena linearno. Izuzetak bi mogla da bude samo imovina kraljevske porodice bez obzira što nije stečena samo radom njihovih predaka, s tim što se ta imovina ne bi mogla dalje nasleđivati, već bi postala zadužbina.

Za ostalu nacionalizaciju, pa konfiskovanu imovinu, morali bi da se utvrde kriterijumi u koje svakako spadaju dokazi da je ta imovina stečena na pošten način. Zatim, obeštećenje mora biti limitirano razumnom merom, tj. ograničeno do normalne visine koja bi bila podnošljiva u našem sadašnjem društvenom trenutku i sa moralnim opravdanjem.

Potpuna denacionalizacija ne može da bude prioritetni zadatak nove vlasti, bez obzira na njena predizborna obećanja. Šire gledano, u nacionalizovanu imovinu spada i vrednost nasilno izvršenog otkupa poljoprivrednih proizvoda od seljaka, jer bi i to, potencijalno, bila nepokretna imovina (kuće, poslovni prostor), zatim "stara" štednja, pa i štednja kod Dafine, Jezde i drugih banaka, za koje je država dala ovlašćenja, a samim tim i garancije. Zato u zakon o obeštećenju, koji bi bio širi od Zakona o denacionalizaciji, treba obavezno uključiti kao kriterijum i sadašnje socijalno stanje svih oštećenih, zbog čega odmah treba prionuti na posao realnog utvrđivanja socijalne karte svih građana, tako da bi prioritet u obeštećenju imovine imali oni koji su sada socijalno najugroženiji.

Znači, denacionalizacija imovine, za sada, mora biti selektivna, a kada naše društvo bude bogatije, može da bude i potpuna i sveobuhvatna.

Moma Mitrović,
Aleksandrovac Župski


Reagovanje

DOS pravi iste greške...

("Neka istorija o njima sudi", "Glas", 6. februar 2001.)

Srbiju su i želeli, a još žele, da rasparčaju i gurnu u haos samouništenja mnogi sa strane, ali nažalost, i nerazumni karijeristi i šićardžije među samim Srbima! Pri tom, naravno, mislim i na Crnogorce, pa i muslimane srpskog porekla. Suludi, recimo, separatizam koji je sada zahvatio (odnosno, odražava se latentno još od 1915. i 1919.) značajan broj Crnogoraca, uz svu toleranciju Srbijanaca, bukvalno postaje više nego uvredljiv!

Jer, ko smo mi, nas sedam-osam miliona Srbijanaca, kad uslove postavlja tek dvadesetina nadmenih "serdara", zaboravljajući bar dve krucijalne stvari: prvo, da najmanje 30-40 odsto svih Srbijanaca vode poreklo iz Crne Gore, a drugo - da i pored privatnih gunđanja nikada u Srbiji i od strane autohtonih Srbijanaca, a i Vojvođana, nije vođena kampanja niti je toliko smetalo što, recimo, samo u Beogradu od sekretara Fudbalskog i drugih saveza (Miljanić, Šaranović, Bulatović...), pa do Vuka Bojovića direktora Zoološkog vrta, funkcije pokrivaju - autohtoni Crnogorci... Gde su klinike, škole, fakulteti, direktorska mesta i slično.

Ali, da se vratimo burnom početku vladavine DOS! Nesvesni da je narod i samo narod svrgnuo Miloševićevu kliku, kako prethodnik reče opijeni slavom, revanšizmom, ali na žalost i ličnim profiterskim namerama mnogi aktivisti - čak potpuno anonimni - DOS sada se gromoglasno pojavljuju na društvenoj i, što je najneprihvatljivije, upravo - stručnoj sceni! Navešću jedan, ali vrlo, vrlo upozoravajući primer: kako su zamenika ministra prosvete, inače bez ikakvog nastavničkog pedigrea, dočekali pedagozi u čuvenoj Petoj beogradskoj gimnaziji, školi koja je baš pod vlašću SPS-JUL imala hrabrosti i da štrajkuje permanentno godinama, a i da natera Jovu Todorovića da ipak smeni neželjenu direktoru Rakonjac, iako je ona čak bila u Glavnom odboru SPS!

Taj isti kolektiv je sada u mučnom sastanku koji je trajao jedva desetak minuta, na saznanje da je zamenik ministra gospođa Aleksić čovek van profesije i da se među njima našla ne kao kolega nego "političar", vrlo jasno poručio i DOS: da pedagozi ne žele više da im sudbinu kroje karijeristi koji i ne znaju šta je školstvo, jer su već dugo gledali takve "stručnjake" čiji je jedini zadatak bio da budu politički komesari SPS i JUL...

Demokratska opozicija mora "pod hitno" da razume šta znače čak i ovakvi, naizgled sitni, incidenti i da u sopstvenim redovima suzbije štetan karijerizam koji je, počev od žene bivšeg predsednika pa sve do sitnijih "šrafova" i doveo do agonije bivši režim. U prosveti Srbije radi 120.000 pedagoga, među kojima valjda ima i koja stotina, verovatno i hiljada onih koji su i stradali kao aktivisti DOS, pa je, bez obzira na lična poznanstva i simpatije, nerazumno slati gladnim učiteljima zamenike ministra kojima prosveta nikada nije bila ni struka ni muka...

Stanislava Pješić, član DOS i đački roditelj,
Beograd


Reagovanje

Šta bi Tesla rekao

("Potocima teče Đerdap struje", "Glas", 11. februar 2001.)

U vašem listu 11. februaru 2001. objavljen je članak pod nazivom "Potocima teče Đerdap struje", koji me je podstakao, da kao prilog dodam ono što sam 1988. godine video u Vojno-tehničkom zavodu "Obilićevo" kod Kruševca, čiji sam đak bio.

Na poziv direktora Zavoda "svi đaci - pitomci, pozvani su da budu gosti Zavoda na proslavi njegove stogodišnjice barutane "Obilićevo". Neprijatno sam iznenađen kada sam video da hidrocentrala koja je vodu za pogon turbina dobijala iz Vade reke Rasine, ne radi i da je ustanova u veoma rabatnom stanju.

Odbacivanje energije i ostalih resursa i ne korišćenje prirodnih bogatstava je pojava kojoj bivši režim nije pridavao značaj. Na relaciji Debrc-Banjaluka su ležišta (izvorišta) geo-termalne energije temperature 60 do 90 stepeni Celzijusovih, čije korišćenje treba što skorije razmotriti i primeniti. U Mačvi i okolini Bogatića građena je zgrada za korišćenje ove energije za gajenje cveća i povrća. Nažalost, čovek koji živi preko puta zgrade reče mi da je oprema dobrim delom razgrabljena.

Hemijska industrija "Zorka" Šabac krenula je 1946. godine sa proizvodnjom mineralnog đubriva "super fosfat". Sirovine su bile kosti životinjskog porekla, koje su za vreme okupacije nabavljane. Po njihovom utrošku, sasvim se lako prešlo na uvoz rude fosforita. Na planini Deli Jovan kod Bosiljgrada postoji nalazište fosfatne rude, tipa fosforit ili apatit, za koju je rečeno da ne može da se koristi. Da li je ovo samo za jednu namenu ili za sve?

Pre oko dve godine na TV Šabac direktor Vodovoda je odgovarao na pitanja građana. Pitao sam: Da li u Vodovodu vodi dodaju natrijum fluorid? Odgovor je bio: NE, jer natrijum fluorid nemamo, a prema najnovijim istraživanjima ustanovljeno je da natrijum fluorid deluje toksikološki nepovoljno.

Približno u isto vreme direktor Vodovoda Užice je izjavio da oni koriste natrijum fluorid u vodovodskoj vodi i da ga uvoze iz Makedonije. U blizini Krupnja postoji nalazište rude fluorit, koji je sirovina za dobijanje natrijum fluorida, te ovo treba koristi jer natrijum fluorid može i da se izvozi. Moj slučaj govori u prilog napred rečenom. Vlasnik i suvlasnik sam pet patenata, a Saveznoj upravi za intelektualnu svojinu u Beogradu početkom 1996. godine prijavio sam četiri patenta, ali se samo jedan nalazi u fazi finalnog razmatranja.

Sve ove patente sam ponudio našim hemijskim industrijama ali ni od jedne nisam dobio nikakav odgovor. Sasvim je jasno čime je ovo izazvano. Nažalost, ovo nisu jedini slučajevi nebrige jer je ranija vlast tražila poslušne, a ne pametne ljude, ljude koji su uvek spremni da na svaki mig komiteta i partijskih funkcionera izvrše traženo.

Ako nova demokratska vlast ma u čemu bude radila poput prethodne - nema nam spasa.

Jovan Ikić, dipl. inž,
Šabac



     


FastCounter by LinkExchange