[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 04. februar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

03. Feb 2001 15:10 (GMT+01:00)

Život od donacija i obećanja da će nam svet dati veliku finansijsku pomoć

Milošević "vredi"
sto miliona dolara

Ako bivšeg predsednika SRJ do 31. marta pošaljemo u Hag, američki kongres odobriće ovoliku pomoć Jugoslaviji i lobirati kod drugih za nas

Zahvaljujući donacijama iz sveta pregurali smo nekako ove zimske mesece, bilo je i struje i hleba i penzija i dečijih dodataka i stabilnog dinara za koji nismo baš mogli mnogo da kupimo, ali preživelo se.

U zemlju je, doduše, stiglo više obećanja o pomoći nego samih para, ali što u robama što u novcu do sada smo dobili oko 250 miliona dolara, sa mogućnošću da je ova cifra i nešto veća jer je teško sabrati svu humanitarnu pomoć koja je ušla različitim kanalima.

Danas predstavnici međunarodne zajednice i međunarodnih finansijskih organizacija otvoreno poručuju da Jugoslavija, odnosno Srbija , ne može živeti od donacija i da se zemlja i njena ekonomija moraju osposobiti za efikasno privređivanje. Nova vlast iz Beograda šalje istu poruku- hvala što ste nam pomogli na humanitarnom planu, sada nam pomozite na razvojnom. U čemu je onda problem i zašto potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus otvoreno kaže da su za uspeh posla kojim se bavi kritična naredna tri četiri meseca, a da je za državu kritično prvo polugodište.

Pojednostavljeno rečeno, zato što je privreda zamrla i nema kapitala za pokretanje proizvodnje, što su fondovi i budžeti poluprazni sa velikim nasleđenim deficitima, a stanovništvo krajnje osiromašeno i sve manje strpljivo da čeka bolji život. Mi nemamo vremena da najpre stabilizujemo ekonomiju, a potom krenemo u reforme, mi jednostavno to moramo da radimo istovremeno, kaže dr Labus.

Naravno, za to su potrebna sredstva, kojih ova država nema, čak ni za listu prioriteta postavljenih za ovu godinu, da se popravi elektroenergetski sistem kako bi sledeće zime imali struje, da se podstakne poljoprivredna proizvodnja kako bi imali hrane i da se pokrene izvoz da bi imali devizni priliv. Koliko su velika realna ekonomska ograničenja govore podaci da još nije rešeno ni pitanje 120 miliona dolara potrebnih za uvoz gasa do kraja ove zime, što je sića u od

Pare sporo stižu
- Bojim se da će nekoliko faktora bitno uticati na brzinu pristizanja obećanih sredstava. Pre svega, strani investitori će sačekati dok se ne regulišu odnosi sa Crnom Gorom i ne postigne rešenje o državnom statusu, a dotle ćemo dobijati na kašičicu. Zatim sve donacije EU su adresovane na SRJ i u slučaju drugačijeg oblikovanja države postoji opasnost da se sve radi iz početka. Uz to, još je otvoreno pitanje privatizacije u Srbiji, a novi koncept se najavljuje za april. Kada takav zakon bude stigao u parlament, on verovatno neće lako proći, s obzirom na to da postoje jasno suprotstavljena mišljenja i u struci i unutar DOS-a. U tom slučaju neće doći ni strani investicioni kapital, koji je najvažniji za razvoj, upozorava Stojan Stamenković.

nosu na sredstva nužna za sanaciju elektroenergetskih kapaciteta, dok za setvu, od koje će zavisiti žetva, nedostaje oko 35.000 tona đubriva.

Da bi privreda mogla da diše i građani da žive od ovakvih plata , pogotovo što će neke cene, struje na primer, morati da se povećaju, država treba da smanji poreska opterećenja, a onda se odmah postavlja pitanje kako napuniti budžet i iz čega finansirati deficite usled fiskalnih reformi. Mi još ne znamo kako će izgledati srpski budžet za ovu godinu i nova vlada koja ovih dana punom parom radi na " preseku stanja" imaće muke da popuni brojne rupe i da osigura zarade zbog kojih prosvetari, recimo, neće u štrajk, a da istovremeno 300.000 porodica koje primaju dečije dodatke ili materijalno obezbeđenje ( pri čemu se za 30.000 porodica može reći da su socijalni slučajevi) zadrži isti nivo zaštite.

U takvoj situaciji, očito, presudno je kada će u zemlju stići ona prava finansijska pomoć namenjena razvoju, novi krediti i investicioni kapital, koji bi povukao privredu iz recesije. Upravo na tom terenu isprečili su se politički razlozi, koji prete da zemlju ponovo dovedu do izolacije ili u najmanju ruku da uspore mogućnosti za oporavak u izuzetno delikatnom unutrašnjem političkom trenutku, u kojem građani sa sve manje strpljenja očekuju opipljive rezultate promena.

Iz SAD direktno, ali i iz evropskih zemalja stižu, nedvosmislene poruke da je saradnja sa Haškim tribunalom nezaobilazni uslov i za ekonomsku pomoć Jugoslaviji, pri čemu se " slučaj Milošević" vezuje sa veoma bliskim datumom, 31. martom, kada američki kongres treba da odobri pomoć od 100 miliona dolara i neke vidove tehničke pomoći našoj zemlji. Ako cifra i ne izgleda velika američki uticaj jeste veliki, uključujući i MMF, sa čijom se misijom u Beogradu upravo pregovara o stend - baj aranžmanu, uz nadanje da se on postigne do aprila.

Po već uobičajenom redosledu onda bi sledilo ili ne bi usledilo regulisanje odnosa sa Svetskom bankom, gde su guverneru NBJ, Mlađanu Dinkiću, prilikom njegove nedavne posete Vašingtonu, rekli da su spremni za brz prijem SRJ u tu instituciju i za finansijsku pomoć, ali da brzina tog procesa zavisi od američke administracije.

Podjednako tako od MMF-a i Svetske banke zavise i pregovori o reprogramiranju i otpisu dela visokog spoljnog duga od 11,7 milijardi dolara, od čega je već 80 odsto dospelo za naplatu, a što je upravo ono što potpredsednik Savezne vlade dr Miroljub Labus vidi kao kritično za svoju funkciju, na kojoj je zadužen da zemlju oslobodi ovog teškog balasta pod kojim ne bi imala nikakve šanse za razvoj. I, naravno, tek kada se dobije takvo pozitivno zeleno svetlo, može se očekivati da će komercijalni biznis i strani investitori smatrati da više ne postoji visoki rizik za ulaganja u Srbiju.

Kada je u pitanju pomoć Evropske unije od 200 miliona evra, dr Goran Pitić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije, objašnjava da bi poštovanje administrativne procedure omogućilo da se ta sredstva troše tek od juna ili kasnije, pa se pokušava postići dogovor da ona budu upućena direktnim kanalima i da prve tranše stignu možda već u aprilu. Po njegovim rečima, sve zavisi od toga da se susretnu dve dobre volje: mi imamo ekonomski program, spremni smo za reforme i ako dobijemo očekivanu podršku prve rezultate u pokretanju privrede mogli bi da očekujemo već od polovine drugog tromesečja ove godine.

Tada se očekuje i da Evropska banka za obnovu i razvoj finansijski podrži prve projekte u malim i srednjim preduzećima, koja u ovakvoj situaciji mogu biti okidač za oživljavanje privrede, jer najbrže mogu da se pokrenu i obezbede sredstva. Doduše, pitanje je koliko uopšte ima projekata koji su prošli biznis superviziju neke banke poput EBRD, upozorava Pitić.

Sve očigledno zavisi od toga na kom raskršću će se susresti politika i ekonomija, domaća i strana, a što taj susret bude kasniji biće i duži period u kojem će se donacijama krpiti unutrašnji deficiti, odlagati razvoj i rizikovati sa socijalnom izdržljivošću i političkim strpljenjem ovdašnjeg naroda koji je još talac istih ljudi koji su mu u bivšem režimu skrojili sudbinu da zavisi od humanitarne pomoći.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^ljudi i dogadjaji

14:16h

Folksdojčersko pitanje - njihovi potomci iz Vojvodine traže oduzetu imovinu

15:10h Život od donacija i obećanja da će nam svet dati veliku finansijsku pomoć: Milošević "vredi" sto miliona dolara
16:27h Drugi zimski festival dečje rekreacije "Divčibare 2001"

17:48h

Kako izbeći bolesti od stresa i NATO uranijuma

18:28h "Mercedes Benz" nije poštovao odluku o ekonomskim sanacijama prema SR Jugoslaviji i ovde je otvorio firmu još 1996. godine
18:30h Šta će da promeni zakon o denacionalizaciji (11): Stari dvor na Dedinju
19:05h Godina sudskog nasilja nad ABC „Grafikom Pucnjava u štampariji „Glasa"
   


     


FastCounter by LinkExchange