Početak - rođen je 15. maja 1952. godine u selu Očevlje, u Bosni i Hercegovini. Upućeni kažu da je odrastao u poštenoj, skromnoj porodici, kao peto dete (uz dva brata i dve sestre).

Detinjstvo - rastao je u nadi da će jednog dana biti bolje.

Nacionalnost - Srbin, tačnije prekodrinski Srbin. Zabeležena je njegova izjava u Ministarstvu da „Mađar ne može da bude direktor" („Vreme", 18. januar)

Verska opredeljenost - pravoslavna.

Obrazovanje - studirao je medicinu u Beogradu, kolega mu je bio Milovan Bojić. Diplomirao je 1979, specijalizirao je opštu hirurgiju 1988. godine. Tokom studija stanovao je u Studentskom domu „4. april". Da bi dopunio skromna „finansijska sredstva", i da bi se skinuo roditeljima sa grbače, radio je, kako tvrdi njegov kolega dr Bogdan Antić, iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kao portir u domu, vozio je tramvaj...Da se istorija ponavlja, dokazuje podatak da u istom domu stanuju i njegove dve kćerke koje studiraju, naravno, medicinu.

Karijera - više od deset godina bio je lekar u Braničevskom okrugu. Šira javnost nije imala priliku da ga upozna, mada dr Joksimović kaže da nije bio anonimus. „Nisam anoniman i imam svoj politički i moralni integritet koji neki žele da naruše", istakao je on i objasnio da već deset godina aktivno učestvuje u politici, i da je poznat kao predsednik Regionalnog odbora DSS-a za Podunavlje „Smederevo".

Građani upućeniji u politička dešavanja pamte dr Obrena kao jednog iz grupe članova SPO-a koji su 1994. prešli u DSS. Poznat je, a i sam često to ističe, po pričama da je dve godine proveo na ratištima, uglavnom bosanskim, gde se uveliko bavio svojim poslom. Lično voli da podseti da je obavio četiri hiljade operacija.

Ima i onih koji ga se sećaju po „spuštanju na zemlju dr Vojislava Šešelja", kako kažu, krajnje elegantno, jednom prilikom ispred Savezne skupštine. Neki drugi, koji mu nisu baš naklonjeni, tokom predizborne kampanje, odnosno trke za mesto ministra, objavljivali su da g. Joksimović nije služio vojsku. Posle se ispostavilo da jeste, i to tačno 10 meseci i 13 dana...

Poslednjih dana, pre konačnog imenovanja dr Joksimovića na novu funkciju, bilo je reči da je baš on bio prvi u igri za ovo ministarsko mesto, ali da je zbog prezauzetosti (u to vreme bio je jedan od pomoćnika dr Nade Kostić, drugog najčešće spominjanog naslednika dr Milovana Bojića), to odbio.

„IO DSS-a je tajnim glasanjem odlučio da ja budem kandidat za novog ministra zdravlja. Meni nije važno da li ću biti postavljen na to mesto, ali je veoma važno da se posao uradi do kraja i kako treba. Da sam bio predložen i za neko drugo mesto, ja bih ga prihvatio, ali s obzirom da mi je ponuđeno mesto ministra zdravlja prihvatio sam ga i boriću se do kraja", precizirao je.

Imenovanjem dr Joksimovića za ministra koji će voditi računa o zdravlju nacije sklone, po svim pokazateljima, raznim bolestima, završeno je višenedeljno nagađanje ko će pobediti - jedan ili drugi kandidat DSS-a.

Naravno, automatski su okončane i sve prateće varijacije na temu: on je gori, ona bolja, i obrnuto, pogotovu posle poteza dr Kostiće koja je, upravo, dala ostavku na sve funkcije (član GO DSS, član Političkog saveta, predsednik Zdravstvenog odbora)...

Stranački angažman - bio je poslanik SPO-a na listi DEPOS u Skupštini Jugoslavije, ali je, kako piše u zvaničnoj biografiji, vratio mandat i pristupio DSS-u 1995. godine. Mnogima se čini da je „nastrojen preterano partijski".

„Nisam čovek puča. Imam želju i potrebu da radim i smatram da ako budem postavljen na mesto ministra u ovoj delatnosti, neće biti više otimačine. Mnogima smetam zato što poštujem i podržavam zakone", ubeđen je dr Joksimović.

Zanimljivosti - vele da je svojevremeno prodao automobil da bi mogao da proširi „stambene kvadrate".
Oženjen je Beograđankom, imaju tri ćerke i sina.

Zorica Vulić