BEOGRAD - Krajem prošle godine okončan je prvi sudski spor kojim se presuđuje da se domaći novac iz kiparskih banaka vrati vlasnicima u zemlju. Čak su i sudije, objavljujući odluku, napomenule da se nadaju da će biti još takvih presuda.

Domaća firma "Informatika"osnovala je 1991. godine firmu na Kipru da bi nesmetano mogla da nastavi poslovanje, izbegavajući preteće sankcije. Firma pod nazivom "Informatika TLM" otvorena je na privatno ime, Milojka Marića, direktora "Informatike", a kao pomoćnici su registrovani Đorđe Trifunović i Joca Stefanović.

Već krajem te godine, Trifunović je napustio firmu i svoje akcije preneo na Marića. Posle godinu dana i smrti Marića, Stefanović započinje borbu da prigrabi firmu na Kipru preko koje je plaćana informatička oprema stranim dobavljačima.

		Beg bez pasoša Joca Stefanović je u međuvremenu bez pasoša pobegao iz zemlje iako je Okružni sud u Beogradu u veću sastavljenom od sudija Milovana Perovića, Sonje Manojlović i Gorana Čavline smatrao da nema razloga za pritvor jer se okrivljeni javljao uredno na sve pozive. "Informatika" će zbog korumpiranosti pravosudnog sistema, naklonjenog bivšem režimu, biti prinuđena da raspiše poternicu preko Interpola. Porez na pokradene pare "Informatika" je prema nalogu Službe platnog prometa dok je trajao sudski proces i dok je sud prihvatao sugestiju da treba proveriti da li na računu na Kipru ima para, platila 1998. godine porez na dobit zbog kursnih razlika iako nije raspolagala tim novcem. SPP je izračunala da po istom osnovu treba da u narednoj godini plati 27 miliona dinara, ali je na sreću Vrhovni sud odbacio to s obzirom da firma ne može da dođe do svog novca.

Stefanović je najpre tvrdio da je Marić svoje akcije preneo na njega što je šokiralo porodicu, a zatim je zloupotrebio potpis direktora Marića koji mu je on zbog svojih obaveza ponekad blanko ostavljao. Na taj način je Stefanović prisvojio oko pet miliona maraka.

Kada je "Informatika" iz Beograda naložila da plati uvezenu robu, Stefanović je to odbio pa je firma u februaru 1996. godine podnela krivičnu prijavu. Inspektori za privredni kriminal Nenad Hrniček i Slobodan Vuković tražili su od Stefanovića na napravi poravnanje što je on odbio sa obrazloženjem da nema podatke i da bi trebalo da otputuje na Kipar, ali mu je u međuvremenu oduzet pasoš.

Okružni javni tužilac Jovan Krstić je u aprilu 1997. podigao optužnicu, ali je prvo suđenje odloženo zbog toga što je Stefanović doneo uverenje lekara da je "anksiozan". Od tada je počelo odugovlačenje procesa.

Nakon nalaza Gradskog zavoda za veštačenje, krajem 1999. godine, očekivala se presuda, ali je sudija Goran Čavlina obustavio proces neposredno pred donošenje presude sa obrazloženjem da ga je iz ministarstva pravde na čijem čelu je sedeo Dragoljub Janković zvao savetnik ministra i predložio da se prvo utvrdi da li na računu kiparske firme uopšte ima para.

Zaposleni u "Informatici" su bili šokirani zahtevom iz ministarstva jer su znali da je to potpuno bespotrebno s obzirom da se novac koji je korišćen za poslovanje nalazi na računu te firme. Tako je protekla još godina dana i tek prošle jeseni kada se promenio sudija i predmet preuzeo Bojan Mišić, sudsko veće je 12. decembra konstatovalo da su ispitani svi svedoci i sutradan donelo presudu da Stefanović vrati pet miliona maraka i odrobija pet godina.

S. Jovičić