Priča da se NATO vojnici, smešteni na Kosovu, u sve većem broju vraćaju kućama oboleli od leukemije i drugih nejasnih stanja, pravi paniku u zapadnom javnom mnenju. Strah da su njihove bolesti izazvane radijacijom, od pre godinu i po dana bačenih projektila obogaćenim osiromašenim uranijumom, u tromesečnom NATO bombardovanju, naterala je većinu zapadnih vlada da se ovim problemom bavi kao udarnom temom.

A šta je, onda, s nama? Pronaći sagovornike u našoj stručnoj javnosti je priča za sebe. Malobrojni upućeni i spremni da govore ističu da je slika Srbije (s Kosmetom) i nas samih u najmanju ruku dramatična.
- Projektili sa osiromašenim uranijumom nisu bacani samo na Kosovu, već svuda po Srbiji - tvrdi naš poznati ekolog Dejan Dimov. - Njima su gađani Beograd i drugi gradovi, tako da smo se maltene svi mi našli, u nekom trenutku, u prečniku manjem od 10 kilometara, koliki je domet radijacije. I svi smo mi potencijalni budući pacijenti onkoloških bolnica. A takvom stanju ne doprinosi samo radijacija, već i druga zagađenja oslobođena prilikom gađanja rafinerija.

Na primedbu da je ovo ipak smela tvrdnja, naš sagovornik kaže:
- Ovde je nesporno izveden eksperiment "in vivo" na kompletnom narodu. Kontaminaciji su isto izloženi i vojnici i civili, svako ko dođe u dodir sa uranijumom zagađenim prostorom. Da je Kosovo ovim projektilima gađano, NATO je priznao, ali svi ćute o tome da su istim projektilima gađani mostovi i druge armirane građevine usred Beograda, poput zgrada MUP-a ili Generalštaba. Tim zgradama niko ne prilazi jer je problem kuda s građevinskim materijalom, koji će nastaviti da zrači. Kod nas je uranijum posejan zanavek, jer mu je vreme poluraspada četiri i po milijarde godina!

Šta to znači sa aspekta zdravlja ljudi?
- Razorne posledice će trpeti sledećih 30 generacija. Hromozomi odgovorni za kvalitetno potomstvo sigurno su pretrpeli i trpeće promene. Kada će se to tačno dogoditi, precizno se ne može reći. Ali, lekari već upozoravaju da se broj obolelih od malignih bolesti kod nas uvećao za 30 odsto. Urođene malformacije kod potomaka ozračenih tek ćemo videti. Jer, osiromašeni uranijum kojim su bili presvučeni projektili, u prvom momentu, odnosno prilikom eksplozije ima alfa zračenje- kratkog dometa. Dovoljno je da osoba udahne vazduh u kome je oslobođen uranijum u vidu aerosola, i da zauvek ostane kontaminiran. Krvotokom se prenosi celim organizmom i vezuje se za najosetljivije delove, pre svega za polne ćelije. Ovako kontaminirana osoba sigurno će imati nekoga među potomcima sa urođenim nedostacima.

Dok ovo govori, Dimov se poziva na primere vojnika iz Zalivskog rata, u kome su ovakvi projektili prvi put upotrebljeni:
- Pre devet godina, protiv Iraka u Zalivskom ratu je ispaljeno 940.000 projektila sa osiromašenim uranijumom iz 110.000 vazdušnih napada i još 4.000 projektila iz artiljerijskog oružja sa zemlje. Podaci govore da je 250.000 Iračana direktno kontaminirano sa tih 300 tona radioaktivnog otpada, od ukupno pola miliona tona koliko je SAD imala uskladišteno, a da nije znala kako da ga se reši. Još 1977. godine oni su smislili da projektile, da bi im navodno povećali probojnu moć, presvuku osiromašenim uranijumom 238, kao nusproduktom proizvodnje uranijuma 235, neophodnog za atomske centrale, izotope za atomsko oružje... Istina je da zbog velike specifične težine lako probija oklop tenkova, ali ako se setimo koliko je tenkova stradalo na Kosovu, postavlja se pitanje gde su sve ovi projektili završili. Jedno je sigurno- kod američkih vojnika u Zalivskom ratu nije trebalo dugo čekati da se ispolje posledice u vidu leukemije, opšteg pada imuniteta i drugih nedefinisanih hroničnih stanja, praćenih povišenom temperaturom, glavoboljom... A priznanje matičnih država da su koristili osiromašeni uranijum u Zalivskom ratu potvrđeno je plaćanjem odšteta mnogim vojnicima od 1996.godine naovamo, koji su svoju državu tužili.

Zna li se koliko je projektila bačeno na našu zemlju?
- Na žalost, to zna samo NATO, koji je iste projektile bacao na prostoru Bosne, Kosova i ostatka Srbije. Identične su posledice na našem vojnom i civilnom stanovništvu kao kod onih koji pate od zalivskog sindroma. Činjenica je takođe da je na Kosovu radioaktivnim projektilima najviše ugroženo albansko i drugo stanovništvo, koje nije informisano i nema dobru zdravstvenu zaštitu. Činjenica je takođe da novu vladu, kao nigde u svetu, ekologija i zaštita životne sredine apsolutno ne zanima. Ukidanje Ministarstva za ekologiju, u zemlji opterećenoj najrazličitijim zagađenjima, do ovog najtežeg radioaktivnog - neoprostivo je. Da li neko uopšte razmišlja šta bi se desilo ukoliko bi pukla, primera radi, brana jalovine u Boru? Stručnjaci i na to upozoravaju, a to ne bi bila katastrofa lokalnih razmera, već balkanska.

Zorica Ostojić

 

		03. Jan 2001 22:36 (GMT+01:00) Traže raspravu BRISEL (Tanjug) - Tri članice EU i NATO-a - Belgija, Portugalija i Italija - zatražile su da se na nivou Unije i Severnoatlantske alijanse raspravlja o korišćenju i posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma. Te zemlje traže da se povede međunarodna istraga povodom tvrdnji kojima se korišćenje uranijuma dovodi u neposrednu vezu sa smrću jednog broja vojnika i oboljenjima koja su se pojavila među veteranima balkanskih ratova. Savet i politički komitet NATO-a već 9. januara na sednici u Briselu razgovaraće o osiromašenom uranijumu, potvrdilo je italijansko ministarstvo spoljnih poslova.