Nečisti patos se pere, no ne mora, uvek da se zamenjuje novim da bi bio čist. Ali nečist vazduh ne može se ničim oprati, ničim očistiti - on se mora izgnati iz sobe i zameniti svežim vazduhom.

Tako je i sa dušama, kaže sv. vladika Nikolaj. Tako je i sa dušama svih onih kojima je čudovišna kula vavilonska (simbol Srpskog narodnog pozorišta) mesto za tajne i nečasne radnje jednog arogantnog i u svemu neznavenog i dovoljno nepismenog za mesto na koje je uz počasti postavljen.

Kada sam pre nekoliko godina 42 dana štrajkovao glađu zbog krađe stanova, zbog nepovratno razorenih ljudskih odnosa, kada sam u užasu ne jednom davao otkaz, i ne jednom s porodicom bivao na ulici - sve su kolege ćutale. Ćutali su u Gradu, u Ministarstvu. Kompozitor buke je nem - svi ćute.

Možda se kroz zapečaćen prozor kule to tako čini, a možda će u dane ove neki istinskih pobedonosaca, pa i bogoljubivih duhova ćutnje: jedan Dušan Kovačević, jedan Ljubomir Simović, uspeti da otvore prozore a da im se kula ne surva na glavu. Da bi se do neba čulo šta ove duše kažu, ili o čemu večno okrenute leđima ćute.

Zoran Bogdanov,
glumac Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad

Intervju episkopa Filareta je sraman i svaki iole realan čovek se stidi takvog nastupa sveštenog lica sa takvim ili još manjim zvanjem. Pratim njegov rad još od kako je došao u zemunsku crkvu (u parku) i zaključujem da je njegovo negativno političko delovanje u usponu. Pitanje je kako postade episkop? Rezultat svega je dobijena vlast komunista u Prijepolju. Naravno, lako je prevariti pošten narod, naročito ako to čini episkop. U istoriji srpskog naroda to nije bilo prvi put!

Patrijarh Pavle nije u pravu kada kaže da je to privatna stvar Filaretova. To bi zaista bilo tako da je to što je izgovorio učinio u nekom civilnom odelu, bez brade, na javnom mestu (npr. kafani ili vašaru). Ali, nije privatna stvar kada on to čini u svetom manastiru Mileševi, na tronu episkopa u njegovoj odori.

Sve dok su takvi ljudi u SPC dešavaće nam se "čuda od naroda" na koja se svetu gadi i zbog kojih smo svetski problem umesto da se bavimo svojom kućom, imanjem i svojom decom. Ovako nećemo daleko. Pre svega neophodno je da doživimo katarzu kao narod a i SPC kao njegov duhovni predvodnik.

Dr Petar Radmanović,
Beograd

Uz veliko izvinjenje što vas, mlada generacijo, uvlačim u neke odnose i neistine, povodom njenog pisma objavljenog u "Glasu" od 8. oktobra pod naslovom "Neću nikom da priđem" želim da vas obavestim o sledećem:

Vesna Nešović je ovom izjavom obmanula i vas i javnost. Ili je bar zakasnila s opredeljenjem - samo deset godina. Ona je zapravo čitavih deset godina, od kada traje progon iz RTS, radila u programu RTS. Kako - to ona dobro zna. U svakom slučaju, nije se bunila ni protiv ratnog huškanja sa RTS programa, ni protiv represija nad svojim kolegama koje su tada, a i kasnije, progonjene. Nije podigla glas savesti kada je nas oko hiljadu, početkom 1993. godine, trajno isterano iz RTS. Skoro cela redakcija u kojoj je ona radila, proterana je na prinudni odmor bez povratka. Zbog toga i danas, već osam godina, vodimo sudski spor, za koji je ona sve vreme znala. Ako i je i osećala grižu savesti zbog toga, u šta ne mogu da verujem, to je znala samo ona.

Uzgred, kada smo kod griže savesti, podsećam gospođu Nešović da mi je, u vreme najžešćeg progona i fizičkog terora nada mnom, permanentno sprovođenog od Dragoljuba Milanovića, u našoj zajedničkoj redakciji direktno pretila, a zatim i pretnju ostvarila - cinkarila me kod Sime Gajina, koji je njene informacije prenosio Dragoljubu Milanoviću.

Poštovana deco, ovo je dug moje savesti prema istini. Za tu istinu, moja ćerka Nina i suprug Miroslav znali su sve vreme. I moje opredeljenje kojim su se ponosili - protiv zla!

Sena Todorović, prognani radnik RTS,
Beograd

Jedna od najvećih srpskih preduzeća, širom sveta poznati "Generaleksport - Geneks", ostao je krajem prošle, odnosno, početkom ove godine, bez najvećeg dela svoje ogromne pokretne i nepokretne imovine. U saradnji tadašnje predsednice Privrednog suda u Beogradu, Milene Arežine i Radomana Božovića a uz saglasnost Mire Marković, predsednice Direkcije JUL-a, napravljen je pravni presedan, nezabeležen u srpskom pravosuđu i poslovnoj praksi, kako u domaćoj, tako i svetu.

Gotovo celokupna imovine "Geneksa", vreda na desetine miliona dolara, našla se na volšeban način u svojini anonimnog preduzeća "Internacional CG", čiji je direktor niko drugi, nego Radoman Božović. Čitava operacija u suštini, izvedena je na sledeći način: nizom statusnih promena "Geneks" je postao jedini osnivač preduzeća "Internacional CG (Crna Gora) O.O. Zatim je imovine ogromne vrednosti uključujući i hotel "Interkontinental" Beograd, "Geneksove" apartmane, Hotel "Grand" i apartmansko naselje "Konaci" na Kopaoniku, kao i vazdušnu flotu "Aviogeneksa", preneta kao dodatni osnivački ulog na preduzeće "Internacional CG" d.o.o. Ubrzo nakon toga, dešava se pravo "čudo", nezabeleženo u dosadašnjoj pravnoj i poslovnoj praksi - "Geneks" se posebnim ugovorom odriče svih svojih osnivačkih prava koje je bio stekao ulaganjem imovine na napred opisani način i to u korist preduzeća "Internacional CG" d.o.o., bez ikakve naknade, dakle, potpuno besplatnim raspolaganjem, a "Internacional CK" d.o.o. pretvara se u društveno preduzeće.

Pomenuti ugovor sadrži i još jednu neobičnu klauzulu, prema kojoj radnici preduzeća "Internacional CG", maltene postaju vlasnici ogromne imovine, koja je do tada pripadala "Geneksu". Radoman Božović, kao direktor preduzeća "Interncinoal CG", odlučuje koje će radnike iz "Geneksa" preuzeti u svoje preduzeće, a koji će ostati bez posla.

Na opisani način "Geneks" je ostao bez imovine, na osnovu ugovora, koji nema valjan osnov, došlo je do podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a i poverioci su na taj način oštećeni, jer nema imovine iz koje bi mogli da se naplate. Upis navedenih statusnih promena u sudski registar izvršila je Milena Arežina, tadašnji predsednik Privrednog suda u Beogradu, po zahtevu Radomana Božovića, a uz saglasnost Mire Marković. Da li u opisanim radnjama ovih lica ima i obeležja krivičnih dela (npr. krivično delo zaključenja štetnog ugovora, zloupotreba službenog položaja, ili kršenje zakona od strane sudije) ostavljamo nadležnim tužilaštvima i sudovima na ocenu.

Međutim, po našem mišljenju na ovaj način očigledno je prekršen poslovni moral i naneta ogromna šteta kako u gleda "Geneksa", tako i našem pravosuđu!

Dr Ljubiša V. Stanojević,
Beograd

Zovem se Svetlana Stanković i povremeni sam gledalac Nacionalne Televizije. Imam 42 godine, što znači da me već tridesetak godina prati glas Stake Novković. Ona i mnogi iz plejade njenih kolega doveli su svoj posao do savršenstva. Neki od njih više nisu živi, neki su u penziji, neki su povučeni ili su se uvukli jer nisu baš svi takvi "profesionalci" da mogu da čitaju tekstove iz "korpe za otpatke", a neki su ostali.

Među njima je i Staka Novković koja je konačno 11.10.2000. osetila potrebu da brani profesiju, čijem blaćenju je u mnogome doprinela.

- Gospođo Novković profesiju je trebalo da branite prvog dana kad vam je odgovorni urednik doneo tekst koji je bilo sramno i slušati a ne čitati (ili još gore i pisati) trebalo je da branite profesiju svojim obrazovanjem i vaspitanjem i da vi kao puki čitač tih poruka odbijate da izgovorite skaradne reči od kojih su bile sastavljene vaše informativne emisije. A ton kojim ste se obraćali naciji ne treba da se dokaže u recitatorskoj sekciji.

Biti spiker ne znači samo čitati bez greške i imati dobar akcenat, to je samo deo profesije.

Vrlo dobro ste znali zbog čega se koristi vaš lik i glas za obraćanje narodu i ako ste iole svesni sadržaja tekstova koje ste čitali i još pri tome ste radili za skromnu platu, a sa diplomom filologa onda ste sadista ili mazohista ili nesposobni. U svakom slučaju za žaljenje.

Sami ste konstatovali da je vaša profesija spikera prešla u rizičnu kategoriju zanimanja, te se lično nadam da ćete otići u zasluženu penziju.

Svetlana Stanković,
Beograd