[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 27. decembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

26. Dec 2000 19:01 (GMT+01:00)

2000 godina hrišćanstva

Ko je ubio Isusa Hrista?

Pontije Pilat je osudio Isusa na smrt

Već dve hiljade godina čovečanstvo živi u eri koja se po učenju Isusa Hrista zove hrišćanska, iako nijedno od načela Hristovih učenja život nije potvrdio. Naprotiv, potvrdio je ispravnost Hristove spoznaje prirode čovekove koja je zapravo i naterala Isusa da propoveda kakav čovek treba da bude. Ni traga od Hristovog učenja o ljubavi među ljudima i narodima, ni traga od Isusovog načela „Ljubi bližnjega svoga!"

Naprotiv, kao da je dvehiljadugodišnji razvoj čoveka i čovečanstva samo potvrdio ispravnost Isusove spoznaje čoveka, a demantovao Hristovo učenje o tome kakav čovek treba da bude. Možda je baš zbog toga Hristovo učenje aktuelnije nego ikada ranije. Možda zbog toga treba na kraju drugog milenijuma podsetiti na Igoovu misao da je dovoljan jedan jedini primerak najčitanije i najpopularnije knjige svih vremena „Biblije" da bude spasen u slučaju sveopšte propasti sveta i ljudi, pa da neko buduće čovečanstvo zna sve o nama i našoj istoriji.

Na kraju milenijuma - da li zbog toga što neki veruju da je to i kraj vremena? - Isus je postao tema u modi. Prema Nacionalnom sindikatu izdavača u Francuskoj, na primer, samo za poslednje dve godine, samo na francuskom jezičkom području, objavljeno je oko 500 knjiga na tu temu, a prema britanskom nedeljniku „Ekonomist", 1000 knjiga na engleskom jeziku. Više nego za pet prethodnih vekova. U sve to umešali su se fotografija, film i televizija, ponekad na skandalozan način. Čak je napravljen i mjuzikl u kojem je Isus superstar, a jedan ateista mu je pozajmio svoje pero za autobiografiju. Kanal „ART" je posvetio seriji, u kojoj se do najsitnijih detalja analizira Isusovo hapšenje, suđenje i mučenje, više časova nego što je to trajalo u stvarnosti.

Širom sveta najpoznatiji i najuticajniji nedeljnici Isusa stavljaju na naslovnu stranu i proglašavaju ga „čovekom godine" ili mu posvećuju po cele brojeve. Romanopisci su bili u delirijumu: Isus nije umro na krstu. Bio je spasen u poslednjem trenutku, možda uz Pilatovu pomoć, izvađeni su mu ekseri, izlečene rane, proteran iz Judeje, zatim iz Palestine i sakriven na jugu Francuske, gde se oženio sa Marijom Madlenom i u miru okončao svoje dane. Nikako, zapisao je jedan ruski istoričar.

Isus je preživeo raspeće zahvaljujući jogi koju je naučio u dolini reke Ind, gde se još u mladosti upoznao sa Budinim učenjima. Pošto su ga spasli, nije krenuo prema zalasku već prema izlasku sunca, i umro je veoma star u Srinagaru. Pazite, upozorava engleski naučnik koji za malo nije dobio Nobelovu nagradu. Sve je to sam Isus skovao: I svoje hapšenje, i suđenje, i raspeće i lažno vaskrsenje na takav način da bi se nametnuo kao Mesija. Još gore, u političkom cilju, katolički teolozi, uz pomoć svojih sveštenika sa mitrama na glavi, preobrazili su Isusovu ličnost, njegovu misao i delo, predstavljajući ga kao Marksovog preteču koji je intuitivno propovedao ono što je ovaj drugi veliki prorok učio pozivajući se na nauku samo skoro dve hiljade godina kasnije. Drugi su ga prerušili u Če Gevaru zamenivši beretku čuvenog geriljerosa vencem od trnja.

I, šta se sve nije zapisalo i izgovorilo o sudbini verovatno najplemenitijeg lika u svim svetskim legendama, mitovima i bajkama u istoriji čovečanstva. Međutim, ono što je nesumnjivo najinteresantnije u Isusovom životu, bilo da je on samo legenda ili stvarnost, jeste njegova smrt, tačnije njegovo ubistvo, jer se u tom činu na najbolji moguć način ogleda sukob Hristove spoznaje čoveka i sveta i njegovog učenja o čoveku i svetu. Treba odmah reći da njegovo pogubljenje nije bilo samo smrt već ubistvo, tj. dobro organizovano ubistvo, izvršeno sa predumišljajem, treba, dakle, imenovati njegove ubice i obelodaniti njihove pobude.

Na pitanje" Ko je ubio Isusa?" hrišćanske crkve su tradicionalno odgovarale u horu: „Jevreji".

To je bila teorija crkvenih otaca, u svakom slučaju, od četvrtog stoleća, ali i Luterova. Jevreje su smatrali kolektivno odgovornim kao bogoubilački narod. I, tu je stavljena tačka. Danas izgleda, kako u knjizi o ubistvu Isusa tvrdi francuski autor Žak Paterno, jasno da je takav stav koji su podržavali veliki hrišćanski duhovi doprineo da se time udari temelj pojavi antisemitizma u Evropi i posluži kao dekor za istrebljenje evropskih Jevreja.

Od drugog vatikanskog koncila, međutim, u toku je detaljna revizija. Nastoji se da se dokaže suprotno, naime, da je jedini pravi krivac za zločin prefekt Pontije Pilat jer je on osudio Isusa i svojim legionarima naredio da ga pogube.

Piše: Života Ivanović
NASTAVIĆE SE


vesti po rubrikama

^feljton

19:01h

2000 godina hrišćanstva: Ko je ubio Isusa Hrista?

19:18h

Kosovo kratka istorija: Kosmet duhovno središte Srba

19:49h

Đetići u parlamentu (7): Poslanik glasa za rat

 



     


FastCounter by LinkExchange