PRAG (SENSE) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica stekao je, kako juče konstatuju češke "Lidove novini" (LN), izuzetnu popularnost u zemlji i na Zapadu.

Koštunica i jugoslovenska vlada, kako piše Martin Vanjek u LN, suočeni su s istom situacijom kao svojevremeno čehoslovački predsednik Vaclav Havel i vlada Čehoslovačke nekoliko meseci pre raspada zemlje. Jer, uskoro bi, za pola godine ili godinu dana, mogao da postane 'predsednik ničega', pošto bi Jugoslavija mogla da nestane u tom roku".

Ali, dodaje se u ovom napisu, dok se većina građana Češke i Slovačke, kao i političara, mirila s podelom, situacija u SRJ jeste drugačija. Većina Srba, ipak, nestanak Jugoslavije teško može da prihvati. To je još više potencirano time što se za svoju samostalnost uspešno bore kosovski Albanci. A "Kosovo je emocionalno za Srbe nedeljivi deo njihove zemlje i istorije, dok je na drugoj strani pri realističkom pogledu nezamislivo da se vrati pod vladavinu Beograda".

Slično razmišlja i ugledni češki istoričar - balkanolog Jan Pelikan u tekstu u "Pravu". On ukazuje koliko su naivne bile predstave na Zapadu da će se odstranjivanjem srpske dominacije na Kosovu i obaranjem Miloševića stabilizovati odnosi na centralnom Balkanu. On tvrdi da je Kfor faktički nemoćan pred aktivnostima albanskih ekstremista i da na kraju verovatno neće imati ništa protiv "oštrije akcije srpske armije" koja će umesto njega obaviti "prljavi posao". "Ali, ukoliko svet Koštunici i beogradskoj, makar i demokratskoj vladi, ponovo otvori vrata povratka na Kosovo, probudiće u Srbiji lažne nade, oživeti nacionalizam i pokrenuti novu spiralu etničke napetosti".

Poznati francuski politikolog Žak (Jacljues) Rupnik u tekstu pod naslovom "Da li će biti okončana jugoslovenska fikcija?" u "Hospodaržskim novinama" (HN) piše da ga "Koštunica po svom nacionalizmu podseća na generala De Gola, koji je okončao rat u Alžiru".

"Sada pred Koštunicom stoji zadatak da definitivno okonča desetogodišnji rat koji je Milošević vodio pod jugoslovenskom zastavom. Sada se radi o priznanju kosovske nezavisnosti u zamenu za odstupanje od stvaranja velike Albanije. Ta nezavisnost bi novu srpsku demokratiju oslobodila bremena rata i nacionalističke ideologije i otvorila put pomirenju sa susedima i povratku u Evropu...

Koštunica je dobio jak demokratski mandat kakav niko nije imao u njegovoj zemlji... i trebalo bi da se odazove degolističkom izazovu", zaključuje Rupnik.