[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 25. novembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

24. Nov 2000 16:33 (GMT+01:00)

Samit 15 članica EU i pet zemalja zapadnog Balkana u Zagrebu

Crna Gora zatražila
međunarodno priznanje

Usvojena završna deklaracija. Potvrđena pomoć od pet milijardi evra. Zatražena puna saradnja SRJ s Hagom. Koštunica: Kosovo je danas najveći evropski problem. Đukanović: Redefinisanje odnosa sa Srbijom posle 23. decembra

ZAGREB - Šefovi država ili vlada 15 članica EU i pet zemalja zapadnog Balkana usvojili su u petak na samitu u Zagrebu završnu Deklaraciju kojom je saopšteno da demokratski, politički i ekonomski razvoj pet zemalja zapadnog Balkana, pomirenje i međusobna saradnja predstavljaju jedinstven proces njihovog zbližavanja s EU kroz "stabilizaciju i asocijaciju".

Ovo je jedna od ključnih poruka koju su u završnoj Deklaraciji uputili lideri EU i Hrvatske, SRJ, Makedonije, BiH i Albanije.

Samit koji je u petak u 10 časova počeo u zagrebačkom "Interkontinentalu" otvoren je pozdravnim govorima hrvatskog predsednika Stipe Mesića, francuskog Žaka Širaka i predsednika Evropske komisije Romana Prodija.

Crnogorci bez oznake SRJ

Službena delegacija Crne Gore, na čelu s Đukanovićem, nije na identifikacionim bedževima nosila oznaku SRJ već samo ime i prezime ličnosti. To je bio rezultat dogovora između predstavnika EU i Crne Gore, pošto su oni odbili da nose oznaku SRJ. Svaka delegacija imala je svoj redni broj - SRJ je nosila broj 25, a Crna Gora 26.

Protesti
Oko 500 bivših hrvatskih boraca u petak je protestovalo u centru Zagreba, na trgu Maršala Tita, na poziv Stožera za odbranu domovine, zbog dolaska predsednika SRJ u Zagreb. Predvođeni predsednikom Štaba za zaštitu digniteta domovinskog rata Mirkom Čondićem, bili su "okićeni" šahovnicama i transparentima na kojima je pisalo "Pakt i Koštunica, za Hrvate stupica" i "Bolje rat nego Pakt", aludirajući na Pakt za stabilnost. Na skupu su pevane "domoljubne" pesme i uzvikivane pogrdne parole upućene SRJ i Srbima. Demonstranti su spalili nekoliko slika predsednika SRJ s puškom u rukama i preko table s imenom trga stavili natpis "Trg Franje Tuđmana". Incidenata nije bilo. Policija je postavila ogradu kako bi sprečila prilaz hotelu. Demonstranti su tražili Koštuničino izvinjenje hrvatskim žrtvama i plaćanje ratne odštete Hrvatskoj od 35 milijardi dolara. Mesić je demonstrante okarakterisao kao "provokatore", a za organizovanje protesta optužio HDZ. Policija juče nije dozvolila najavljenu polučasovnu blokadu autoputa Zagreb-Beograd.
Čitav kvart u kome je samit održan bio je pod blokadom 5.000 policajaca. Kvart su nadletali i helikopteri, na krovovima su bili raspoređeni snajperisti, a stanari okolnih zgrada zamoljeni su da ne otvaraju prozore. Samit je za isticanje svojih zahteva iskoristila i Unija zajednica Albanaca u Hrvatskoj koja je tražila oslobađanje svih političkih zatvorenika iz zatvora u Srbiji, da Kosovo uđe u proces sukcesije SFRJ, kao i da Srbija plati "ratnu odštetu" Kosovu. Posebno je istaknut zahtev za suverenost Kosova.

Delegaciju SRJ predvodio je predsednik Vojislav Koštunica. Samitu su prisustvovali i zvaničnici EU Kris Paten i Havijer Solana, visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič, šef Unmika Bernar Kušner i koordinator Pakta stabilnosti Bodo Hombah. Na skupu se razgovaralo o odnosima EU sa zemljama Balkana, potvrđena je pomoć od pet milijardi evra u narednih pet godina i individualni pristup EU, ali uz razvoj regionalne saradnje.

"Želeći sigurnu, naprednu i celovitu Evropu, Hrvatska je pozdravila početak promena u SRJ, odnosno u Srbiji, koje pružaju nadu da se konačno može prići stabilizaciji ovog prostora, rekao je Mesić na otvaranju. "U tom smislu od novih vlasti u Beogradu očekujemo, ne samo mi u Hrvatskoj, da se na primeren način jasno distanciraju od Miloševićeve politike. Neki signali koje smo dobili navode na optimizam", rekao je on.

On je naglasio da je bez pune saradnje s Haškim sudom i bez individualizacije krivice, iluzorno govoriti o bilo kakvom normalizovanju odnosa.

Širak je, takođe, govorio o demokratskim promenama u SRJ rekavši da SRJ mora da sarađuje s Tribunalom. "Svaki zločin mora biti osuđen i kažnjen", rekao je Širak.

Neposredno pred početak samita održan je i sastanak iza zatvorenih vrata "u četvoro" na kojem je bilo reči o statusu crnogorske delegacije. Prisustvovali su mu Širak, Mesić, Koštunica i crnogorski predsednik Milo Đukanović. Tu je postignut kompromis da u toku radnih sednica zatvorenih za javnost Širak da reč Koštunici koji će, pošto bude govorio u ime SRJ, predati reč Đukanoviću. Oba predsednika su sedela u prvom redu, jedan pored drugog.

Predsednik Koštunica je u svom govoru ponovio spremnost SRJ za uključenje u evropske integracione procese i podvukao da će započeti demokratski procesi biti nastavljeni i posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 23. decembra. Upozorivši da je "Kosovo danas svakako najveći evropski problem, koji bi mogao da aktivira mnoga druga, naizgled uspavana, žarišta", on je rekao da taj problem treba da bude rešavan doslednim sprovođenjem rezolucije 1244 SB UN, kao i na "demokratski i civilizovan način".

Koštunica je zatim predao reč Đukanoviću koji je naglasio da Crna Gora želi da bude međunarodno priznata. "Posle pozitivnih promena u Beogradu (...) trenutak je da otvorimo proces odnosa Srbije i Crne Gore i da definišemo državno-pravni status Crne Gore", rekao je on. Đukanović je dodao da su "razgovori o tome već počeli, a nakon izbora u Srbiji nastaviće se na državnom nivou između vlada Srbije i Crne Gore". Druga faza, dodao je, biće "izjašnjavanje građana obe države".

Jadransko-jonska inicijativa
SRJ je u petak jednoglasno primljena u članstvo Jadransko-jonske inicijative, na vanrednoj sednici saveta te organizacije za ekonomsku, antikriminalnu i ekološku saradnju zemalja koje izlaze na Jadran i Jonsko more. Italijanski ministar spoljnih poslova Lamberto Dini rekao je da je organizacija prijemom SRJ postala kompletna, jer su u njoj sada sve zemlje koje izlaze na ta dva mora.

Đukanović je rekao i da Crna Gora smatra da "sadašnju, nefunkcionalnu saveznu državu treba da zameni savez međunarodno priznatih država Srbije i Crne Gore što ne isključuje mogućnost pa i potrebu da dve države imaju neke zajedničke funkcije". Crna Gora je odlučna da nastavi pregovore na principu međunarodnog subjektiviteta, rekao je on, nazvavši saveznu skupštinu i vladu "takozvanim".

Šef Unmika Bernar Kušner je u Zagrebu izrazio nadu da će decembarski izbori učvrstiti demokratiju u Srbiji, ali i izrazio bojazan da bi ti izbori, ako bi se održali na Kosmetu, mogli da ugroze krhki mirovni proces. On je rekao da bi organizovanje srpskih izbora i na Kosmetu stvorilo novi rizik, pre svega za Srbe, i da su Kosmetu potrebni opšti izbori da bi se uspostavila suštinska autonomija.

Koordinator Pakta za stabilnost Bodo Hombah je rekao da "prvi put u jugoistočnoj Evropi imamo isključivo vlade koje su spremne da sve postojeće probleme reše putem dijaloga i dobrosusedstva". "Rat više nije na dnevnom redu. To predstavlja ogroman skok u istoriji regiona", rekao je Hombah dodavši da najvažnija poruka samita učesnicama iz jugoistočne Evrope glasi da su i one potencijalni kandidati za ulazak u EU.

Otvoreni pregovori Hrvatska-EU
Hrvatska i EU otvorile su u petak pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, kao prvi korak na putu približavanja EU. Premijer Ivica Račan najavio je da će Hrvatska uporedo s tim pregovorima 2001. podneti zahtev da bude primljena u punopravno članstvo EU. On je rekao da Hrvatska insistira na individualnom putu svake zemlje jugoistočne Evrope u članstvo EU. Mesić je tim povodom rekao da je "put ka pristupu u EU kao regata. Ko vozi najbrže, i ko ispuni uslove, treba da bude primljen kao prvi. (...) Ako Jugoslavija ispuni evropske standarde, možemo ponovo imati korektne susedske i ekonomske odnose, kao i sa svima ostalima", dodao je on, izražavajući nadu da će Hrvatska još tokom njegovog mandata ući u EU.

Lakmus papir
Francuska i Hrvatska smatraju da će razvoj događaja u Crnoj Gori i na Kosmetu biti znak hoće li nova demokratska stremljenja na Balkanu napredovati i da li je Miloševićev stil vladavine nestao dolaskom Koštunice na čelo SRJ. Mesić i Širak su, govoreći o Kosmetu, izrazili uverenje da će vremenom biti ublažene nacionalističke strasti između Srba i Albanaca.


PRIREDILA: S. Đ. P.


24. Nov 2000 23:38 (GMT+01:00)

Ocene Prodija, Širaka i Mesića

Veliki iskorak

Samit EU i pet zemalja Jugoistočne Evrope ispunio je ciljeve i očekivanja Evrope i zemalja regiona, zajednički su ocenili hrvatski predsednik Stjepan Mesić, predsednik Francuske Žak Širak i predsednik Evropske komisije Romano Prodi po završetku zagrebačkog samita. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Mesić je ocenio da jučerašnji sastanak predstavlja "fantastičan uspeh" i da je "napravljen veliki iskorak koji će biti istorijski".
Žak Širak je kazao da je EU na Zagrebačkom samitu podsetila svaku od pet zemalja regiona da je potencijalni kandidat za pristupanje. On je kazao da EU od zemalja regije očekuje da nastave s reformama, da razvijaju regionalnu saradnju na temeljima uzajamnog poštovanja i načela dobrosusedskih odnosa i da ojačaju demokratiju i poštovanje ljudskih prava.

Romano Prodi je rekao da je sada vreme da se s upravljanja krizom pređe na planiranje bolje budućnosti, istakavši da je Evropa već izrazila spremnost da u procese u regionu uloži skoro 4,6 milijuna evra. "Pred nama je ogroman zadatak. Mi smo sada preuzeli obavezu koje se ne možemo odreći: da ceo region krene u susret Evropi, a mi da joj taj put učinimo prohodnim", zaključio je Prodi.


vesti po rubrikama

^balkan

16:33h

Samit 15 članica EU i pet zemalja zapadnog Balkana u Zagrebu

16:57h Najavljen susret Krapović-Cohacopulos u Beogradu

17:24h

Oebs u ponedeljak saopštava zvaničan ishod izbora u BiH

17:49h SRJ posle osam godina i u CEI
18:18h Saopšten sastav nove slovenačke vlade
   


     


FastCounter by LinkExchange