BEOGRAD - Sudeći po izjavama crnogorskih političara ova republika će pre doneti odluku o raspisivanju referenduma nego sesti za sto da pregovara o preuređenju federacije.

Ko formalno donosi odluku o raspisivanju referenduma i kakva je pravna sudbina odluke koja se izglasa, pitali smo sudiju Ustavnog suda Crne Gore i profesora na Pravnom fakultetu u Padgorici, Blagotu Mitrića, koji kaže da "Ustav Crne Gore u članu 81 reguliše pitanje raspisivanja republičkog referenduma".

		Referendum odluke ili razdora Na pitanje da li trenutno u crnogorskoj skupštini postoji većina koja bi usvojila eventualno dat predlog predsednika o referendumu, Dragan Šoć kaže da "o ovako važnom pitanju postoji politički rizik". - Pre nego što bi se dao taj predlog, trebalo bi postići konsenzus o Zakonu o referendumu, pitanju koje bi bilo postavljeno i medijskim uslovima za demokratski ambijent, pojašnjava Šoć. - Ako se te stvari ne bi politički pripremile dati predlog Skupštini bio bi veliki rizik, jer je kako on kaže "vrlo važno da li bi to bio referendum konačne odluke ili referendum razdora".

- Ustav u članu 32 predviđa ko ima pravo da glasa na referendumu, a to je regulisano i izbornim zakonodavstvom, objašnjava Mitrić dodajući da glasaju "građani stariji od 18 godina, radno sposobni, ali pod uslovom da su građani Crne Gore. - Status građanina podrazumeva državljanstvo ove republike.

Na pitanje da li je referendumska odluka konačna, gospodin Mitrić kaže da je "Ustav propisao u osnovnim odredbama da suverenost pripada građanima i da se odluka o promeni državno pravnog statusa donosi na referendumu, i ta odluka je konstitutivna, a konačnu odluku, koja je deklarativna, donosi Skupština". - Po mom mišljenju poslanici u Skupštini ne mogu promeniti referendumsku odluku, kaže Mitrić "jer je ona vrhunsko ustavno načelo".

Crnogorski ministar pravde Dragan Šoć, o proceduri sprovođenja referenduma kaže da " u Crnoj Gori prema Ustavu predsednik Republike predlaže Skupštini da raspiše referendum a Skupština odlučuje da li će ga raspisati".

- Prema postojećem Zakonu o referendumu postoje dve vrste referendumskih odluka, kaže Šoć. - Jedne su obavezujuće a druge konsultativne, zavisi od značaja i forme pitanja koje je postavljeno. Referendumom iz 1992. bez obzira na osporavanja tog akta, ustanovljen je precedent koji kaže da referendum obavezuje u političkom i pravnom smislu. To znači da ako bi i kad bi se organizovao referendum o ustavno pravnom statusu, Skupština je ta koja svojim aktom pravno valorizuje ono što su građani odlučili.

S. JOVOVIĆ