Prag (SENSE) - Mnogo Čeha upotrebljava reč "maglajz" da označi neku "veliku pogibiju" ili "krvavu bitku" ali retko ko zna da reč potiče od imena bosanskog grada Maglaja.

Tako počinje tekst, posvećen Dejtonskom sporazumu, poznati češki publicista Jirži Hanak u najnovijem broju nedeljnika "Tiden" u okviru redovne kolumne - serije tekstova pod zajedničkim naslovom "Sto slučajeva 20. veka".

Hanak podseća da su evropske velike sile na Berlinskom kongresu 1878. solomonski odlučile o jednom balkanskom problemu: Bosna ostaje u sastavu turske carevine, ali Austro-Ugarska dobija pravo da Bosnu vojno okupira i upravlja njome. ."Kao da su se tom besmislicom direktno inspirisale velike sile 120 godina kasnije pri rešavanju problema Kosova", piše Hanak.

Bilo kako bilo, naređenje da izvrši okupaciju dobio je praški vojni komandant general Filipovič "s preporukom da to uradi na miran način". Ali, kod bosanskog grada Maglaja pohod se pretvorio u krvav boj. Muslimanski žitelji Maglaja i okoline grad su krvavo branili i tako je u češkom rečniku nastao izraz - maglajz", razjasnio je Hanak.

Hanak zatim konstatuje da "maglajz", u kome je palo deset hiljada ljudi, nije bio ništa u poređenju s ratom u Bosni 1992-1995. i osvetljava njegove uzroke, njegov tok i završetak. Mirom, potpisanim u Dejtonu, međutim, kako zaključuje češki publicista, bosanski je rat okončan ali ništa nije bilo zaista rešeno.

"Slabosti Dejtonskog sporazuma su očevidne - on kopira, u stvari, eksperiment velikih sila iz 1878. u njihovom nastojanju da reše balkansku kvadraturu kruga, koji je posle Dejtona ponovljen i s Kosovom: pokušati da se održi jedinstvo država, a istovremeno saglasiti se s njihovom podelom. To će funkcionisati toliko dugo dok budu u Bosni međunarodne vojne snage. Poslušate li zvuke koji dolaze iz Bosne, ne možete prečuti škripu pri oštrenju sablji.

Na sledeći mogući krug balkanskog "maglajza" sve tri strane biće dobro pripremljene", zaključuje se u tekstu pod naslovom "Balkanski Maglaj(z) ili bosanski put na Golgotu".