Početak - svetlo dana ugledao je pre pre četrdesetak godina u okolini Vladičinog Hana. S obzirom na "praznine" u zvaničnoj (dostupnoj) biografiji izgleda da je g. Milenković osim šefa, bivšeg predsednika Jugoslavije, dobro čuvao i svoju privatnost.

Detinjstvo - kao mali mnogo je voleo životinje, naročito pse.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavna.

Obrazovanje - posle srednje, upisao je Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu. Školski drug bio mu je pokojni Radovan Stojičić Badža. Već je uveliko čuvao Miloševića, kad je upisao Defektološki fakultet u Beogradu, 1992. godine. U ekskurziju, poznatiju kao "omiljena policijska diploma", upustio se "pod stare dane" radi napredovanja u službi. Toliko je želeo da bude prvi među jednakima da je deo ispita (predmet Prevencija i resocijalizacija lica s poremećajima u društvu, na primer) položio pod sumnjivim okolnostima. Slučaj je prijavila dr Snežana Pejanović, profesorka Socijalne politike. Zahtevala je od Petra Ivanovića, dekana Defektološkog fakulteta da se Senti poništi šestica koju mu je, za njen predmet, u njenom ali i Sentinom odsustvu, upisala komisija!

Knjiga "Ko je ovaj čovek" Knjiga "Ko je ovaj čovek", koja je nastala na osnovu tekstova objavljenih u "Glasu javnosti", može da se naruči na telefon 324-05-51. Knjiga izlazi iz štampe 15. decembra po ceni u pretplati od 250 dinara.

"Prvo mi se žalio da nema vremena da sprema ispit, zahtevao je da ge ne polaže javno. Želeći da me uplaši, sa mnom je razgovarao povišenim tonom i otkopčavao je sako kako bih jasno uočila da je naoružan", ispričala je ona. Pa ipak, oborila ga je. On je fizički nasrnuo na nju, spasili su je studenti. On se dekanu požalio da ga "profesorka mrzi". Onda je formirana komisija i Senta je položio. Diplomirao je 1997.

Karijera - kao đak pokazao je da je dobar džudista. Posle škole sa pokojnim Badžom "službovao" je u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici. Poznavaoci "organa" vele da je jedan od pripadnika "strunjača elite"(mladića jakih pesnica, sposobnih i spremnih džudista) koje je Badža ubacio u specijalne odrede. Poznavaoci ćutologa iz Južne Srbije (kako su ga kolege zvale) navode da je, pre nego što je postao senka Slobine senke, radio na surčinskom aerodromu. Šta, ne zna se. Zna se da se jedini dobrovoljno prijavio da čuva predsednika "svih Srba". Da li mu je to "savetovao" Badža, nije ni bitno.

Narod ge je upoznao na proslavi 600. godina Kosovskog boja, kad je odstatirao iza šefovih leđa, s rukom na oružju, ispod sakoa. Slikali su ga i s kišobranom visoko iznad Miloševićeve glave, kao njegovog vernog čuvara, od kiše i zlih ljudi.

Senta nije bio samo čuvar, već i šofer. Vozikao je šefa i 7. marta 1992. u "tojoti karini 2", kad je na njih u Ulici vojvode Putnika, iz suprotnog smera naletelo drugo vozilo. Skrenuo je i udario u betonski zid. Milošević je primljen na VMA, ukazana mu je medicinska pomoć i pušten je na kućno lečenje, zbog lakšeg potresa mozga, zbog čega i nije otišao na pregovore u Brisel. Posle se čulo da je Senta sve iscenirao kako bi poštedeo šefa od neprijateljske diplomatije EU.

Ova epizoda dobrodošla je studentima u zimskom protestu 1996/97. da se našale i pokažu da, osim što ima onih što čuvaju i voze predsednika, ima ko i da mu piše. Na transparentima su ispisali: "Slobo, ne menjaj vozača" i "Senta, majstore".

Tih dana Senta se sa studentima sreo i u "četiri oka". Mladi i ludi, akademci su se jedne noći probili do Dedinja i naleteli na njega, u Ulici vajara Đoke Jovanovića. Tvrde da se on prvo iznenadio, pa zamlatarao pištoljem, i na kraju opustio, uz komentar: "Možete da mi...". Mnogo godina Senta je svojom facom "ja sam babaroga" verno i predano radio svoj posao. Zauzvrat, bio je dobro plaćen, dobio je i dugo željeni čin general-majora (7. jula 1997).

Onda su ga poslali u prevremenu penziju. Vele da su sporne bile neke šuške koje je u koferčetu izneo na Kipar. I neke devizne dnevnice koje su uzimali neki u uniformama, s beogradskog aerodroma, te da je on bio u dilu... Sve to je, opet navode oni što uvek sve znaju, jako naljutilo tata Slobu (koji je na početku poznanstva s njim bio prosto rečeno oduševljen) i, navodno, izjavio: "Od ovog čoveka neću se odvajati do kraja života". Verovatno je mislio Sentinog, jer se zna čiji život ima "rok upotrebe". No, hvala Bogu, nije bilo tako - Senta je i dalje živ i zdrav, u svojoj "kućici" na Dedinju. (Komšije se sećaju da je celo dvorište raskopavano kako bi Milenkovići dobili toplu vodu).

Stranački angažman - pričalo se (neprovereno) da je postao član JUL-a posle penzionisanja.

Zanimljivosti - kučkari koji su šetali ljubimce ispred Predsedništva Srbije i imali prilike da se sretnu s njim (šetao je i on svog vučjaka) ističu da je bio veoma ljubazan, spreman da prihvati kritike na račun svog bosa.

Oženjen je, supruga mu je medicinski radnik, imaju dvoje dece.

ZORICA VULIĆ