[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 29. oktobar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

28. Oct 2000 16:06 (GMT+01:00)

Dosije

U poslednjih deset godina iz naše zemlje u inostranstvo je otišlo 500.000 uglavnom mladih ljudi

Demografska kuga kojoj kao da nema leka

Jugoslavija je verovatno svetski šampion u izvozu mladih viskoobrazovanih stručnjaka. Najviše odlaze oni koje je najteže i najskuplje "proizvesti" i nadoknaditi: inženjeri, elektroničari, hirurzi, naučnici iz oblasti matematike, hemije i medicine. Dr Bora Kuzmanović: "Lako je nadoknaditi odlazak automehaničara, a teško i vrlo skupo gubitak mladog naučnika"

Prema proceni stručnjaka i istraživača, našu zemlju u poslednjih desetak godina napustilo je 500.000 mladih. Ostali su uglavnom oni koji nisu imali mogućnosti da odu ili nisu mogli da prebrode psihološke barijere i, naravno, oni koji su dobro živeli zahvaljujući pripadnosti nekom "klanu".

Podaci iz poslednjeg popisa stanovništva, sprovedenog 1991. godine, govore da je već tada samo u Srbiji evidentirano 202.850 lica na privremenom radu u inostranstvu. Ako se obrati pažnja na strukturu njihove stručne spreme i uporedi sa podacima popisa iz 1971. i 1981. godine, vidi se da se među onima koji su otišli iz zemlje povećao procenat lica sa visokom i višom stručnom spremom i to sa 1,8 odsto 1971. na 6,2 odsto 1991, dok opada broj onih sa nižim obrazovanjem. Imajući u vidu sve događaje, političko-ekonomsko-kulturne procese koji su usledili posle 1991, prema procenama nekih analitičara, koji su pratili ovaj proces, broj onih koji su otišli iz zemlje se udesetostručio.

Informativna agencija IPRESS iz Beograda objavila je juna 1996. ispitivanje mlade populacije u vezi sa migracionim kretanjima. Ispitivanje je obuhvatilo 1.968 osoba u starosnoj dobi od 15 do 29 godina metodom intervjua. Rezultati ovog ispitivanja su poražavajući. Na pitanje da li smatrate da imate perspektivu za kvalitetan život u zemlji, 40,55 odsto ispitanika odgovorilo je da samo delimično mogu da realizuju svoje sposobnosti. Da nema perspektivu da ostvari svoje mogućnosti u ovoj zemlji smatra 36,59 odsto ispitanika. Njih 8,82 odsto smatra da mogu da iskažu svoje sposobnosti, dok je 14,58 odsto odgovorilo da "ne zna" odnosno nema odgovor na postavljeno pitanje.

Na pitanje iz sprovedenog intervjua "da li biste otišli iz zemlje kada biste imali prilike" 41,62 odsto odgovorilo je da bi najpre dobro razmotrili sve mogućnosti pre nego što bi otišli, dok je 34,91 odsto odgovorilo da bi otišli bez razmišljanja. Bez obzira na uslove, iz zemlje nikad ne bi otišlo 12,60 odsto intervjuisanih mladih, dok je bez odgovora na ovo pitanje bilo 10,87 odsto.

Najviše odlaze elektroničari

Istraživanje Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, sprovedeno pod rukovodstvom Vladimira Grečića, pruža informacije o emigraciji naših naučnika i stručnjaka koji su u proteklom petnaestogodišnjem periodu napustili naše univerzitete, istraživačke institute i istraživačke centre radnih organizacija. Prema rezultatima ovih istraživanja, u navedenom periodu je iz pomenutih ustanova otišlo oko 1.060 istraživača, uz ogradu da je na upitnike odgovorilo 3/4 ispitanih institucija. Stoga Grečić procenjuje da bi broj istraživača mogao da bude 1.400. On ističe da se radi o istraživačima u najboljem stvaralačkom dobu i najvišeg obrazovnog stepena. Najčešće su odlazili stručnjaci iz oblasti elektronike, fizike, matematike, hemije i medicine.

- Na osnovu broja mladih u ukupnoj populaciji Srbije (2.098.271 ili 21 odsto) i na osnovu rezultata intervjua, te 1996. godine iz zemlje bi bez ozbiljnog razmišljanja otišlo čak 732.506 (34,91 odsto) mladih što odgovara približnom procentu (36,59 odsto) onih koji su tada smatrali da nemaju perspektivu u Srbiji da potpuno realizuju svoje sposobnosti. S obzirom da se u međuvremenu ekonomsko stanje u zemlji ni po kom osnovu nije popravilo, već još više pogoršalo, realno je očekivati da se procenat onih koji bi otišli iz zemlje povećao - konstatuje politikolog Vinko Đurić, jedan od rukovodilaca ovog istraživanja.

U istom istraživanju intervjuisani su upitani i da li je neko od njima lično poznatih vršnjaka otišao u inostranstvo. "Znam ih više koji su otišli u inostranstvo" odgovorilo je 49,44 odsto. Da imaju dva-tri poznanika u inostranstvu odgovorilo je 26,12 intervjuisanih, a jednog poznanika 13,47 odsto. Nikog od vršnjaka koji je otišao u inostranstvo ne poznaje 9,96 odsto ispitanih, dok je bez odgovora bilo svega 1,02 odsto.

- Trenutno se u stručnim krugovima spominju dve brojke mladih koji su od 1991. do danas otišli iz zemlje iz raznoraznih razloga, a prvenstveno ekonomske prirode. Prva brojka iznosi 300.000, dok druga grupa stručnjaka koja se bavi migracijama smatra da je otišlo 500.000 uglavnom mladih. Imajući u vidu sva događanja od 1991. pa do danas i na osnovu spomenutog istraživanja iz 1996. godine i onih koje je IPRESS vršio u više navrata svake godine, a u kojima se kao podgrupa pojavljivala i mlada populacija, slobodno se može reći da je tačnija brojka od 500.000 mladih koji su za poslednjih deset godina napustili Srbiju - kaže Vinko Đurić iz Informativne agencije IPRESS.

Prema statistikama imigracionih zemalja, koje navodi jedan od istraživača sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Vladimir Grečić, u istraživanju sprovedenom 1995. pre početka poslednjeg (građanskog) rata, sa teritorije SR Jugoslavije svake godine samo u prekookeanske zemlje odlazilo je oko 250 visokoobrazovanih stručnjaka tehničke struke. Sam Vladimir Grečić procenjuje da je te 1995. godine za poslednjih četvrt veka preko 30.000 visokoobrazovanih stručnjaka napustilo Srbiju i Crnu Goru, a više od njih 50 se, prema preciznim objektivnim kriterijumima, mogu uvrstiti u vrhunske stručnjake. (Poređenja radi, popisni podatak za Republiku Srbiju 1991. iznosi ukupno 12.587 više i visokoobrazovanih lica na privremenom radu u inostranstvu). Sasvim je izvesno da SR Jugoslavija danas može da se pohvali da je postala prvak Evrope, ako ne i sveta u "izvozu" visokobrazovanih kadrova. Koliko je taj "izvoz" profitabilan za zemlju jasno je svakom iole razumnom čoveku.

Teška odluka

- Odluku da se ode nije nimalo lako doneti. To je krupna odluka i iz susreta sa nekima, naročito onima kojima sam pisao preporuke, video sam koliko je to teško - kaže profesor Kuzmanović. Onaj ko odlazi treba da napusti ambijent gde je odrastao i gde je najbolje funkcionisao. Mnogi imaju probleme jer treba da napuste porodicu, roditelje, braću sestre, da promenite način života, ambijent, ljude. Mora postojati visok stepen nezadovoljstva da biste takvu odluku doneli. Samozavaravanjem da je odlazak privremen, pokušavaju sebi da olakšaju i odluku i boravak tamo.

Ovu pojavu prokomentarisao je za naš list i profesor dr Bora Kuzmanović sa Katedre za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

- Poslednje migracije koje su se dogodile devedesetih bile su specifične po tome što su najpre masovne, a zatim i po tome što je, naročito poslednjih godina, odlazio mlad i stručni kadar. U ovoj poslednjoj deceniji dvadesetog veka uzroka migracije u inostranstvo ima više i kombinovani su. Pre svega, to je nestabilna politička situacija, strah od rata, strah da se ne pogine, naročito kod mladića. Kad god je bila objava da dolazi do neke mobilizacije, jedan deo je bežao preko granice, jedan broj njih se vraća a drugi je ostao. Ali su, svakako, po mom mišljenju, dominantni ekonomski uzroci. Inflacija je bila ogromna, privreda je propala, teško je obnoviti, broj nezaposlenih je stalno rastao, mlada mogućnost zapošljavanja u struci. Sve to dovodi do toga da se mladi stručni kadar odlučuje na odlazak u inostranstvo. To je onaj najsposobniji deo mladih stručnjaka, to su oni koji procenjuju da mogu "da izdrže" da odu i snađu se tamo. Ujedno, to je i najskuplji deo ljudskih resursa, da tako kažem. Svi oni odlaze sa velikom neizvesnošću da li će se u toku radnog veka, a i inače, vratiti.

Ispitivanje o emigracionim namerama naših naučnika i stručnjaka zaposlenih u naučnoistraživačkim institucijama, sprovedenim 1996. pod rukovodstvom Vladimira Grečića, dalo je veoma zabrinjavajuće rezultate. Naime, 76,6 odsto ispitanika je razmišljalo o odlasku u inostranstvo, a čak 27,3 odsto su već preuzeli neke konkretne korake.

Muzika kao lek za nostalgiju

Nema dovoljno podataka o tome kako teče proces prilagođavanja u drugoj sredini, ali nesumnjivo je da to jeste problem. Nostalgija muči veliki broj naših ljudi, to se vidi i po tome što oni lako prihvataju naše šund pevače. Nije više toliko bitna ni estetska vrednost te muzike, koliko da li ih ona podseća na zavičaj.

- U literaturi koja je rezultat istraživačkog rada mogu se naći podaci da su prvo, recimo osamdesetih godina, počeli da odlaze fizičari - kaže prof. Kuzmanović. Osamdeset četvrte jedan naš autor u svom radu naglašava pojavu da studenti fizike neće da prihvataju ponuđene saznanja da ti očigledno vrlo sposobni mladi ljudi ne žele da imaju ma kakve obaveze u zemlji pošto su sebi još u toku redovnih studija obezbedili, i to vrlo lako, mesta za doktorske studije u inostranstvu, pre svega na američkim univerzitetima. Može se reći da je kod jednog dela stručnjaka motiv za odlazak u inostranstvo bila perspektiva, mogućnosti stručnog unapređenja. Nije, dakle, bukvalno zarada nego važnost razvoja u struci što je za stručnjake uvek važan motiv. Dakle, dobri stručnjaci ne samo da žele da zarade već žele i da imaju mogućnosti da se bave svojim poslom, da se usavršavaju i to je posebna vrsta motiva. Prema nekim podacima naročito mnogo je otišlo elektroinženjera, lekara (posebno odlaze hirurzi), stomatologa i naučnih radnika.

Neka ispitivanja pokazuju da se i u tuđini, takođe javljaju specifični socijalno-psihološki problemi. To je problem uklapanja, integrisanja u sredinu počev od navika, ishrane, ljudskih odnosa, načina rada, kulture, normi, sistema vrednosti. Oni manje obrazovani najčešće žive tako što su i dalje mentalno vezani za ovu zemlju, a tamo rade u nadi da će se vratiti. Štede novac i ovde prave kuće. Kod njih problemi nastaju najčešće kad se taj ciklus završi, kada misle da su uradili to što su planirali. Tada uviđaju da su uložili novac u kuću koja ostaje prazna, jer roditelji umrli, a deca s njima neće da se vrate u Jugoslaviju. Ili ako su ostavili decu u Jugoslaviji da se tu formiraju onda u jednom trenutku uočavaju da su se otuđili, da između njih i dece ima malo veza, deca su otišla svojim putem. Kod visokoobrazovanih manje se javlja ta vrsta problema, ali opet postoji problem navikavanja na novu kulturu, integrisanje u nju.

"Pupin" izgubio 51 naučnika

Činjenica je da su oni koji su otišli najčešće planirali da to bude na kraće vreme, ali su posle produžavali boravak ili ostajali "za stalno". Prema nekim podacima iz Instituta "Mihajlo Pupin" od 1980. do 1990. godine u inostranstvo je otišao 51 istraživač. Ti odlasci su sa manjim izuzecima bili kvalifikovani kao neplaćeno odsustvo radi usavršavanja u inostranstvu, koje se produžavalo sve do podnošenja zahteva za rad. Ti istraživači su i sebe i svoju instituciju do poslednjeg momenta zavaravali da je odlazak privremen, a kada bi se navikli prekidali bi radni odnos. Od napred navedenog broja 46 istraživača je otišlo striktno radi usavršavanja od kojih se samo pet vratilo u Institut po isteku odsustvovanja koje je inače bilo duže od prvobitno odobrenog, dok su preostala 34 istraživača raskinula radni odnos i zaposlila se u inostranstvu.

Osećaj neravnopravnosti naročito se javlja kod onih struka koje moraju da polažu neke dodatne ispite - ili ispočetka da se dokazuju, iako osećaju da znaju koliko i drugi - ističe profesor Kuzmanović.

Evidenciju onih koji su otišli da žive i rade u inostranstvu nemaju ni državne institucije poput Saveznog zavoda za statistiku i Saveznog ministarstva za tržište rada i migracije. Do podatka o broju onih koji su otišli iz zemlje može se doći jedino popisom stanovništva. To znači da će država tek aprila 2001. godine, kada će biti popis stanovništva, biti poznato koliko je ostarila i osiromašila u ljudskom kapitalu.

Očigledno je da u ovoj državi niko taj problem ozbiljno nije uzimao u obzir i njime se bavio. Generacija koja ode jeste izgubljena generacija i to je višestruko nesaglediva šteta za zemlju. A država ništa nije učinila, niti pokušala da zaustavi ovo demografsko sakaćenje. Naprotiv, zakonima i inicijativama iz državnih institucija kao da se želelo suprotno. Navedimo samo primer Zakona o univerzitetu koji je oterao nekoliko stotina asistenata i profesora sa Beogradskog univerziteta. Ili povećavanje starosne granice radnog veka zaposlenih umesto da se ona smanjuje i na taj način se otvori prostor za zapošljavanje većeg broja mladih ljudi.

O tretmanu naučnih radnika i profesora fakulteta najbolje govori veličina njihove plate. Doduše, mora se priznati da veličina profesorskih plata varira od fakulteta do fakulteta u zavisnosti imaju li i koliko delimično i potpuno samofinansirajućih studenata, jer su to dodatni izvori za podizanje plata. Ali suma koju daje država, Ministarstvo prosvete, zaista je niska. Plata redovnog profesora fakulteta iznosi oko dve hiljade, pa i ispod dve hiljade, dok asistenti imaju plate oko 1.300, 1.400 dinara.

- Začuđujuće je da država tako lako pušta da odlaze vrhunski stručnjaci. Umesto jednog automehaničara možete za kraće vreme da osposobite novog, trgovca isto. Pa čak i neke viskoobrazovane ako ih ima mnogo, kao što su pravnici, ekonomisti, stomatolozi, zbog brojnosti su lako nadoknadivi. Međutim, kad ode profesor univerziteta ili naučni istraživač u institutu, za čije formiranje je potrebno mnogo godina, ne možete njegovo mesto tako lako popuniti, naći adekvatna zamena - ukazuje prof. Kuzmanović.

Nameće se utisak da one koji su vodili državu nije uopšte bilo briga da li će mladi otići ili neće otići u inostranstvo. Izgleda da je jedino bilo važno da se sačuva vlast. Upravo otvaranjem ventila prema inostranstvu, oni su na neki način omogućavali održavanje vlasti, jer se smanjivao pritisak, opadala je tenzija u zemlji. Što je više njih otišlo u inostranstvo, manje je onih koji će se buniti.

I bez svih navedenih podataka, svako od nas neposredno može da uoči i oseti veličinu i značaj pojave odlaska mladih ljudi iz naše zemlje. Jednostavno, svako od nas poznaje priličan broj ljudi, rođaka, kolega, komšija, prijatelja, školskih drugova koji su negde u "belom svetu".

Pojava tako masovne emigracije mladih i stručnih kadrova teška je nesreća za svaku zemlju kojoj se dešava. Posledice i dramatične razmere emigracije mladih iz naše zemlje tokom proteklih deset godina tek će se videti u budućnosti.

Marija Petričević


vesti po rubrikama

^društvo

16:06h

Dosije: U poslednjih deset godina iz naše zemlje u inostranstvo je otišlo 500.000 uglavnom mladih ljudi

17:29h

Varijabile u RTS-u raspoređene na čudne načine: Odabranima krediti za stanove

17:42h

Posle izbora na Skupštini SANU: Filozof protiv filozofa

18:28h

Smederevo: Posle odlaska rukovodstva iz gradske bolnice, zdravstvo ozbiljno obolelo

18:51h

Diverzijom presečeno sedam stotina metara trake u RTB Bor

19:12h

Od nedelje zimsko vreme

19:15h

Otkrivena četiri Saturnova satelita

20:18h

Promene u Udruženju novinara Srbije

20:26h

Dušan Radović, novi predsednik UNS: "Komrakovština nikad više"

 



     


FastCounter by LinkExchange