Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu nedavno se obratilo četvoro novinara nacionalne agencije da podsete na krivičnu prijavu koju su još krajem maja 1998. godine podneli protiv tadašnjeg v.d. direktora Zorana Jevđovića, a zbog nezakonitih i nemoralnih radnji kojima je, zajedno sa najbližim saradnicima, ojadio nekad cenjenu agenciju, a sprovođenjem nakaradne uređivačke politike, koja je bila u službi ne jedne partije, već jedne ličnosti, naneo direktnu štetu i državi u celini.

Potpisnici krivične prijave, dugogodišnji novinari Dragan Milenković, Dušan Radovanović, Zorica Nikčević i Slobodanka Popović, podsećaju Okružno javno tužilaštvo da je Jevđovićeve nečasne rabote direktno omogućila grupa njegovih najbližih saradnika tih godina. Pored grupe urednika u saučesnike svrstavaju i jednog vozača, zatim šefa obezbeđenja, deviznog referenta, šefa finansijske službe i pomoćnika direktora, koji su, tvrdi se u pismu Tužilaštvu, na različite načine pomogli Jevđovićeve malverzacije i nesavesno poslovanje te i da na njih treba proširiti krivičnu prijavu.

Podsetimo da je na čelu upravnog odbora nacionalne agencije i sada savezni ministar Goran Matić, na čijoj odgovornosti zaposleni u Tanjugu takođe insistiraju, kao i na ostavci sadašnjeg zamenika v.d. direktora Dragoslava Mićića. Upravo njih dvojica su, tvrde tanjugovci, dolaskom na čelu agencije posle Jevđovića, ne samo produžili sunovrat agencije, već nisu ničim doprineli rasvetljavanju i kažnjavanju odgovornih za propast firme. Podsećaju takođe da je protiv Jevđovića krivičnu prijavu podneo i Savezni devizni inspektorat, nakon obavljenog pregleda dokumenata u Tanjugu, a da se od toga nije odmaklo.

"Slučaj Jevđović", inače, predstavlja u svakom pogledu vrhunac profesionalnog, moralnog, finansijskog sunovrata nekada svetski priznate i moćne novinske agencije. Jer, pre četiri godine inostranu dopisničku mrežu Tanjuga činilo je 35 ljudi potpomognutih od 26 sponzora. Sada je ta mreža svedena na devet dopisnika, a kao sponzor je ostao samo EPS (što, verovatno, posledno, kroz račune za struju, dotiramo svi pomalo). Uz to, Jevđović, inače najmlađi direktor Tanjuga u istoriji agencije, samo nekoliko meseci po stupanju na dužnost, krajem 1996. dobio je prestižnu titulu "Evropskog medijskog oskara" koju mu je dodelio Milija Zečević, pa je ovenčan tim priznanjem krenuo u akciju gašenja jedne po jedne delatnosti Tanjuga - tačnije ukinuo je sve delatnosti koje su donosile prihod, a deo tih poslova ustupio raznim privatnim firmama.

Sa 400 informacija dnevno, Tanjug je spao na jedva 200, vesti su cenzurisane, a najveći broj tekstova u stvari su bili komentarisani izveštaji, kompilacija tendenciozno odabranih izvoda iz stranačke štampe ili lični obračuni sa neistomišljenicima režima, a sve plasirano kao "taze vesti". Sve diskutabilne vesti prolazile su dugi lanac cenzora, čekajući kako će ih konačno plasirati RTS, a vrhunac čuvenih "tribina Tanjuga" bilo je gostovanje Dragana Tomića, predsednika Skupštine, čiji intervju je Jevđović lično dopisivao objasnivši da bi "Tomić to i onako rekao".

Finansije su posebna priča, koja je malo više u javnost doprla povodom čuvenog regresa za godišnji odmor, koji je u dve ture decembra i februara 97. Jevđović podigao u ime zaposlenih i to u iznosima od 350.000 i 347.000 dinara, a da radnici te pare nikad nisu videli. Zaposleni tvrde da je Jevđović ne znano kako i u šta potrošio tri i po miliona dinara odobrenih iz budžeta na ime modernizacije agencije. Po zvaničnom kursu je od federacije u to vreme otkupio više od milion dolara, čija je dalja sudbina takođe nepoznata.

Između prezira, s kojim o Jevđoviću govore jedni u Tanjugu, nazivajući ga sitnim džeparošem, većina ga je ipak doživljavala kao elementarnu nepogodu.

M. Vojinović