Mnogi pripadnici Vojske Jugoslavije, koji nisu pristali da budu dresirani i glasaju u skladu s ambicijama vojne vrhuške, i dalje se javljaju "Glasu". Ne kriju svoje ogorčenje, ne samo zbog predizbornog nastojanja pojedinih visokih vojnih rukovodilaca da ih ubede da su Koštunica i ostali lideri DOS "kolaboracionisti", već što su se takvi odmah prilagodili i pokušaju da "progutaju" relativno teška krivična dela koja su počinili. Čak, uvereni su da mogu da operu svoje biografije, na isti način kako si ih stvarali: besprimernim ulagivanjem novom rukovodstvu.

Grupa oficira i podoficira iz Gornjeg Milanovca tvrdi da je, na osnovu naredbe načelnika Uprave za moral, general-potpukovnika Milena Simića, njihov komandant, pukovnik Predrag Rajić svakom pripadniku jedinice saopštio akt uz potpis, i naravno, uz ubedljivu primedbu šta će se desiti ako "pojedinac" ne bude glasao po savesti prvog moraliste VJ i njemu dragih likova.

A sad malo o samom aktu. On je, po svojoj strukturi i suštini, primer neverovatne totalitarne presije na um, opredeljenje, volju i dostojanstvo pripadnika VJ. Tako Uprava za moral i njen načelnik, general Simić, predviđaju ovakvu situaciju ako opozicija pobedi (kao što je već pobedila): "Osnovni cilj spoljnog faktora jeste da na vlast, na legalan način, kroz izbore, dovedu kolaboracioniste, koji će slušati i izvršavati političke odluke Vašingtona. Kolaboracionistima je cilj vlast sama po sebi."

Oficirima i podoficirima gornjemilanovačkog garnizona, a i ostalima, izgleda, teže pada gomila stupidnosti u navedenom pasusu, nego diletantska predviđanja. Na primer, kako je moguće voljom naroda, dakle legalno, dovesti kolaboracioniste, ili šta je to vlast sama po sebi za one koji je osvajaju na izborima. No, moral je kategorija kojom se čuva sloboda mišljenja, najbolja svojstva ljudi, ali se striktno pazi da oni negde ne zabrljaju. O tome general Simić strogo vodi računa, pa kaže:" Kroz informisanje svih pripadnika Vojske Jugoslavije objasniti značaj izbora, ciljeve različitih političkih subjekata koji učestvuju u izborima, ciljeve spoljnjeg faktora i mesto i ulogu vojske u sprovođenju izbora."

Ovde je Simić bio prilično lukav, ali "ljudstvo" mora da zna o čemu se radi i za koga da glasa.

Ali, evo sad prilično prljave, da ne kažemo nemoralne agitacije, da ne kažemo krivičnog dela. Pa kaže: "Motivisati, pozvati sve profesionalne pripadnike VJ, penzionisane starešine i ostale građane i izaberu one koji će štititi SRJ kao suverenu i nezavisnu zemlju." Dakle, one koji nisu kolaboracionisti, što već beše rečeno u prethodnoj tački. No, evo i završnog udarca: "Bez obzira na punu slobodu odlučivanja u izboru, pripadnici VJ moraju voditi računa da biraju one koji će obezbediti punu afirmaciju VJ... a ne marginalizaciju i zavisnost odbrane od spoljnog faktora."

Uprava za moral, dakle, daje sebi pravo koje niko drugi nema: bezobzirnost prema izbornoj slobodi i orvelovsku kontrolu ljudi, a sve radi čuvanja prestola Miloševićeve familije.

Posle izbora, Simić je već stigao da stegne ruku predsedniku Koštunici, i da u intervjuu "Svedoku" izjavi da je maltene lično kazao Miloševiću: Nećemo, gospodine, pokrenuti naše tenkove na narod. Sve drugo može, ali to jok!

To nam pišu starešine iz Gornjeg Milanovca. Nema greške, sve je tačno.

Simić je onomad bio kod Patrijarha. Da li na pričest ili oprost, ne znamo. I dalje je načelnik Uprave za moral, ako to može i dalje da se tako zove.

Lj. S.