MOSKVA (Beta) - Predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je "veoma zainteresovan" za predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da zajedno sa Slobodanom Miloševićem dođe u Moskvu, ali je naveo da treba "precizirati neke detalje i okvire" tog susreta.

U intervjuu moskovskom dnevniku "Komersant", objavljenom na naslovnoj strani, Koštunica je rekao da je narod blokadama i štrajkovima u Srbiji "jasno pokazao šta misli o odluci Savezne izborne komisije".

On je ponovo odbio mogućnost ulaska u drugi krug izbora. "Besmisleno bi bilo ići u drugi krug ako sam pobedio u prvom krugu. Oni to pokušavaju da ospore, sasvim providnim falsifikovanjem".

Reč je o "sučeljavanju" dveju državnih koncepcija, a narod je jednoj od tih koncepcija dao prednost "ubedljivom natpolovinom". "Ja nemam pravo da se odreknem glasova naroda i priznam nekome pravo na krađu, makar taj neko bio Slobodan Milošević. Uostalom, ako su prevarili sada, kako da znamo da neće prevariti u drugom, petom, entom krugu", rekao je Koštunica.

On je naveo da mu vlasti "nisu nudile nikakav dogovor", ali da navodni rezultati SIK-a mogu da se tretiraju kao svojevrsna ponuda "koja se može i mora odbiti".

Koštunica je rekao da Milošević "ne preza od upotrebe sile", da "nema moralnih dilema, nekih duševnih dvoumica u vezi s primenom sile, koju je primenjivao kad god je nalazio za shodno".

Rekao je da Milošević "sada ima drugi problem" - "nema dovoljno sile koju bi upotrebio, napustili su ga pretorijanci", i dodao da je to uobičajena pojava u sistemima u kojima se lojalnost temelji na strahu, a ne na idejnoj saglasnosti.

Po oceni Koštunice, Milošević "očigledno nije spreman da se pomiri s činjenicom da ga narod više ne želi, da očigledno neće biti doživotni predsednik.

Govoreći o svom stavu da je Zapad pomagao Miloševiću da ostane na vlasti, Koštunica je rekao da je u vreme kada je to Zapadu odgovaralo, Milošević proglašavan faktorom mira i bezbednosti na Balkanu, tada je potpisivao Dejtonski sporazum, pristao na "izgon" Srba iz Krajine.

"Prestali su da ga smatraju faktorom mira kada se pobunio zbog Kosova, odnosno zbog onoga što su oni hteli da nametnu kao rešenje za Kosovo i celu Srbiju. To je stvarno apsurd: osudili su ga zbog toga što nije prihvatio Rambuje, a nema nijednog odgovornog političara u svetu koji bi to prihvatio. Dakle, osudili su ga zbog jedinog ispravnog poteza koji je povukao. Tad su se setili njegove autoritarnosti, nedemokratičnosti, svega. Otkrili su mlaku vodu", rekao je Koštunica.

Naveo je da Miloševića ne bi predao Haškom tribunalu, navodeći da je to politička, a ne pravna institucija, i da je to protivno njegovom shvatanju "prava i pravde", važećem stavu SRJ.

"Haški sud mi nije najpreča briga, daleko od toga", rekao je Koštunica.

Na pitanje kakva bi bila njegova politika prema Rusiji i Zapadu na mestu predsednika, on je rekao da bi se trudio da vodi "razumnu, trezvenu politiku, nevezivanja ni za Zapad ni za Rusiju, ali saradnje na zdravim osnovama, dobre poslovne saradnje".

Probleme između Srbije i Crne Gore rešio bi "dijalogom, upornim i strpljivim dijalogom". "Siguran sam da ćemo moći da nađemo valjano rešenje koje će biti primereno našim uslovima, dakle, biće autentično naše. Za to je potrebna samo dobra volja, a nje svakako ima", dodao je Koštunica.

Govoreći o politici prema Kosovu, on je izrazio žaljenje što će Kfor morati da ostane "još neko vreme, ne sasvim kratko", kao i Unmik. Civilnoj misiji bi, po njegovim rečima, "valjalo precizirati mandat" i dovesti na njeno čelo nekog manje autoritarnog i slavoljubivog čoveka nego što je to Bernar Kušner.

Na to mesto treba da dođe neko "jako mudar, ko poznaje i priznaje istoriju i poštuje različitosti, a ne nameće nekakav svoj kalup svima, sasvim otvoren i lišen predrasuda, što Kušner svakako nije", rekao je Koštunica, dodajući da je "najbitnije" da se konačno uspostavi "pravi srpsko-albanski dijalog", jer nametnuta rešenja ne funkcionišu.