[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 13. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

12. Sep 2000 19:01 (GMT+01:00)

Ćorave kutije u Srbiji (1)

Počelo je odavno

Kako su Smederevci batinom rasterivali opoziciju. Za koga su glasali Palilulci. Kad je uveden "drugi krug izbora" u Jagodini. Zašto su se pobunili đaci Velike škole

Knez Mihailo Obrenović, koji duže od veka jaše bronzanog konja na beogradskom trgu, od jednih nazvanim Trgom republike, a od drugih Trgom slobode, i dan danas je na meti demonstranata: na svakodnevnim mitinzima penju mu se na glavu, kao što su mu se peli i za života. Kad su jednom, od ovog evropejski obrazovanog vladara, tražili više zapadnjačkog parlamentarizma, izneo im je jedan akt tadašnje skupštine, i na njemu "krst do krsta".

- Dokle god ni poslanici ne umeju svog imena napisati, dotle se, boga mi, vi mladići uzalud žurite da proklamujete velike slobode!

Knjaz je bio pobornik "prosvećenog apsolutizma" i voleo je da govori, kako on lično u Srbiji poznaje sve obrazovane ljude - pa ima ih deset, najviše dvanaest!

- A ustanove jedne zemlje ne prave se za dvanaest ljudi, nego se moraju podešavati prema opštem nivou naroda - objašnjavao je mladim liberalima.

- A dati parlamentarizam, samo da bi Milovan Janković mogao držati parlamentarne besede, bilo bi neozbiljno!

Knjaza ubiše, u Košutnjaku, maja 1868. Privremeno namesništvo zakazalo je Narodnu skupštinu za izbor novog knjaza, pošto Mihailo nije imao naslednike. Ali, kad su tako ozbiljne odluke u pitanju, skupština obično bude samo dekor. Ministar vojni, Milivoje Petrović, koji je sam sebe, po selu iz koga je poticao, nazvao Blaznavac, jednostavno je zakleo vojsku na vernost Milanu Obrenoviću, unuku gospodar Jevrema, rođenom bratu Miloša Velikog. Skupština, koja se sastala kraj Miloševog konaka, u Topčideru, mogla je samo da aminuje odluku donetu većom silom od sile glasa, silom oružja, i Knez Milan, docnije nazvan "Kralj Milanče", stupi na presto, u 14. godini. Do punoletstva kneževsku vlast obavljalo je Namesništvo (Milivoj Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović), sastavljeno od "mladića" sa kojima se ubijeni Mihailo preganjao oko "zapadnjačkog parlamentarizma".

Ustavom koji je donet 1869. godine, na skupštini u Kragujevcu - namerno daleko od prestonice - započeo je pravi parlamentarni život u Srbiji jer su narodne skupštine, sve do tog ustava imale saborni karakter.

O tome u beogradskoj štampi - ništa! Ali, "Pančevac" s one strane tadašnje granice, piše:
"Naše novine govore o Španiji, Braziliji, o Japanu i Hindostanu - izvješća od svuda, savetovanja na sve strane - samo ništa iz i u Kragujevac".

Poslnici, prvi put u srpskoj istoriji, odrediše opšte pravo glasa za svakog Srbina "koji je punoletan i plaća danak", i za svoj trud dobiše "na ime dijurme po 15 groša dnevno". Skupština se imala birati na svake tri godine, a kasnije donet izborni zakon bio je više nego precizan: izbori počinju u osam ujutru, kad se prvih dvadeset birača iskupi, izabraće "između sebe" članove biračkog odbora, svaki birač će "javno kazati koga hoće za poslanika", biranje će se vršiti "neprestano do zalaska sunca", birački odbor će zatim "sašiti sve tabake redom" a "najednom praznom listu zabeležiće se koliko je koji glasova dobio". Bilo je određeno da "za poslanike narodne ne mogu biti birani činovnici i oni koji u činovnički red spadaju, kao pensioneri, ili oni koji primaju izdržavanje iz državne kase", a ni vojnici "bilo kog čina".

Vrlo lep zakon, "jedan od najnaprednijih izbornih sistema na svetu", ali... život je život. Glavni izborni faktor, u ta davna vremena, bila je - policija. Kako je to zaista izgledalo "na terenu", opisuje čuveni istoričar Slobodan Jovanović:

"Izbori u srezovima su zavisili od policije. Poverenici koji su u srezovima birali poslanike, dolazili su sa svojim kmetovima, u ono mesto koje bi sreski načelnik tzv. kapetan, odredio. Kmetovi su se odmah javljali kapetanu i pitali za koga da glasaju. Narod je još poštovao vlast - i držao da treba birati onoga ko će biti po volji kapetanu; ko bude po volji kapetanu taj će, mislili su seljaci, biti po volji i Knezu."

U selima, gde je narod "još poštovao vlast" nije bilo problema, ali u varošima "vlast se nije ustručavala od nasilja, pa ni od kaišarluka", piše Slobodan Jovanović.

Na izborima u Beogradu, 1871. kandidat opozicije Aćim Čumić - po kome se naziva nekad ćoravo sokače u centru Beograda poznato samo po bifeu "Mandarina", a danas po tržnom centru - umalo da dobije u prvom krugu, ali je policija bila efikasna: angažovali su "rezervne biračke trupe", i kako piše Jovanović, "nadglasan je palilulcima i noćnim čuvarima, koje je policija, kao svoje rezervne trupe, bacila u poslednjem času na biralište. Osim toga glasovi koji su padali na Aćima Čumića, beleženi su pogrešno, kao da su pali na Jovana Aćimovića, jednog beogradskog trgovca, koji je bio vladin pristalica."

Citiramo dalje Slobodana Jovanovića:
"U Smederevu jedna polupijana rulja, naoružana batinama, krstarila je po varoši, i nasrtala na one koji su bili pravi "sopadžijski izbori".

Da se današnji stanovnici Palilule, ne bi počem osećali krivim, Jovanovićev izraz "palilulac" piše se malim slovima, i označava čoveka zaposlenog u tadašnjoj javnoj rasveti, koji je noću palio a zorom gasio gradske fenjere.

Beograd nije izdržao pritisak, ali je u Jagodini, ipak prošao kandidat opozicije. Naređeno je drugo glasanje. U drugom krugu, vladin kandidat pobedio je "zahvaljujući pandurskim, činovničkim i surgudžijskim glasovima".

"U srezovima vlada je preko kapetana naređivala ko će biti izabran: u varošima ona je silom vlasti sprečavala izbor opozicionera..." - zaključak je Slobodana Jovanovića o izborima iz 1871. godine.

Nastaviće se


vesti po rubrikama

^feljton

19:01h Ćorave kutije u Srbiji (1): Počelo je odavno

19:16h

Nezavršeni rat: Bili smo privlačni

   


     


FastCounter by LinkExchange