[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 13. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

12. Sep 2000 17:58 (GMT+01:00)

Koliko vredi "najbrži rast u Evropi"

Kontrola cena kroji gubitke

Za evropske cene struje, derivata i komunalija potrebne su plate od 250 maraka. Da bi sačuvala lažni standard osiromašenog stanovništva, država uništava privredne resurse

BEOGRAD - Koliki je predizborni marketing najnovija izjava da naša zemlja, zahvaljujući zahuktaloj obnovi, ostvaruje najviše stope rasta u Evropi, pokazuju sledeći podaci: taj rast ima privreda koja je lane iskazala ukupne gubitke od 170 milijardi dinara, na šta treba dodati još oko 250 milijardi dinara prikrivenih gubitaka, zbog potcenjenih deviznih obaveza, kao rezultat držanja besmislenog zvaničnog deviznog kursa.

Oslonac na zarđalu opremu
- Jedino pravo rešenje je drastično povećanje obima proizvodnje i skidanje embarga na izvoz u EU. Za prvo su potrebna ogromna ulaganja da bi se zamenila izraubovana oprema, koja se više od deset godina u domaćoj privredi uopšte ne obnavlja. Otkuda, međutim, kapital za investiranje i kako povećati proizvodnju sa ovako niskom kupovnom moći stanovništva. Zato su sve priče o rastu proizvodnje uz oslonac na sopstvene snage čist marketing, jer je to povećanje beznačajno u odnosu na stvarne potrebe i mereno je prema izuzetno niskoj osnovi iz prošle godine kada je bombardovanje praktično zaustavilo privrednu aktivnost, kaže dr Ranković.

- Već danas su ti gubici povećani za dodatnih stotinak milijardi dinara zbog rasta kursa i cena u ovoj godini, a na kraju trećeg tromesečja ukupni gubici, nagomilani i iskazani u poslovnim knjigama i potencijalni, dostići će zastrašujuću sumu od oko 600 milijardi dinara. Oni će društveni kapital svesti na svega 10 milijardi maraka, upozorava dr Jovan Ranković.

Kod "rekordera", proizvodnje saobraćajnih sredstava i crne metalurgije razlog velikih gubitaka je nisko korišćenje kapaciteta, a kod proizvodnje nafte i gasa, elektroprivrede i komunalnih preduzeća to su kontrolisane cene. Drugim rečima, da bi sačuvala lažni standard osiromašenog stanovništva, država uništava ove privredne resurse. Dr Ranković procenjuje da bi se cene komunalija, struje i derivata mogle povećati na evropski nivo (što je inače preduslov da se ove grane oslobode gubitaka) samo ukoliko prosečne plate porastu na 250 maraka. Koliko smo daleko od toga ne vredi ni podsećati.

U gubicima su i ostale grane, praktično sve izvozno orijentisane proizvodnje i to jednim delom zbog niskih izvoznih cena, a drugim zbog uvoznih carina koje kao danak sankcijama moraju da plaćaju naši izvoznici. Prema analizi dr Rankovića, samo skidanje embarga od strane EU i smanjenje uvoznih carina omogućilo bi da milion i po zaposlenih u privredi prima zarade veće za 500 dinara mesečno.

- Rastući gubici smanjuju budžetske prihode i otežavaju izmirivanje obaveza države, koja onda poseže za oprobanim " dodatnim izvorima", uvodeći nove direktne i indirektne poreze i povećavajući carine. Rast cena, naravno, ubrzo obezvredi dinar i budžetska kasa ponovo zjapi poluprazna. Sa doprinosima na plate manje od 80 maraka država neće moći da reši probleme zdravstva, prosvete, penzija, a zbog selidbe legalne trgovine na buvljake i smanjenja kupovne moći stanovništva ni porez na promet neće biti dovoljan za popunu državne blagajne. Zato u narednim mesecima treba očekivati mizerne plate u zdravstvu, školstvu, odložene isplate penzija i zadržavanje rasta plata u privredi da bi se donekle amortizovao rast cena, prognozira dr Ranković.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:18h Dinkić, izvršni direktor G17 plus: Spremamo se za novi dinar
17:26h Tek što se narod svikao na nove, više cene, Vlada naredila vraćanje
17:58h Koliko vredi "najbrži rast u Evropi"
18:18h Jesenja setva pod znakom pitanja
   


     


FastCounter by LinkExchange