[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 11. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

10. Sep 2000 18:01 (GMT+01:00)

Opus dei

Propaganda katoličanstva

Piše: Dr Smilja Avramov

Sveta stolica izdala je 2. februara 1947. Apostolsku konstituciju pod nazivom "Provida Mater Ecclesia" i čl. 1 odobrila stvaranje "sekularne institucije sveštenika i laika, s ciljem da se postigne hrišćanska perfekcija i potpuno vršenje apostolata, da se ispoveda jevanđeoska mudrost u sekularnom životu". Posle toga, Kongregacija za veru izdala je 24. februara 1947. "Decretum laudis" (Pohvalni dekret) kojim je uspostavila Svešteničko društvo svetog krsta i Opus Dei, kraće nazvano Opus Dei. Pod ovim "sretnim nazivom" (član 3 dekreta) želelo se "skromno nagovestiti da se ne radi o ljudskom, nego o svetom Božijem delu".

Tim aktom, koji nije prošao bez unutrašnjih borbi u krilu Rimske kurije, sjedinjeno je Svešteničko društvo i Opus Dei i oformljena je prva pontifikalna sekularna institucija. Interna pravila o funkcionisanju usvojena su 13. marta 1947. Po prvi put u istoriji Rimokatoličke crkve priznato je da "hrišćansku perfekciju" mogu postići pojedinci koji nisu članovi religioznih redova, nego sekularne organizacije. U tome leži osobenost Opus Dei, ili kako navodi Konstitucija: "Specifičan apostolat članova Opus Dei koji se ostvaruje uzdizanjem i posvećenjem ličnog profesionalnog rada... kroz primereno i odano obavljanje javnih dužnosti, propagiranja katoličkog učenja putem svih podesnih sredstava".

Članovi Opus Dei "služe Bogu", ne kao kolektiv, nego kao pojedinci. Time se objašnjava stroga kontrola nad članovima i surovo kažnjavanje ukoliko se odstupi od "svetih pravila". Posvećenost prema Eskrivi nije nikakav mističan čin, nego odgovorno izvršavanje svakodnevnih obaveza. Ali je sam Opus Dei po njegovim rečima "natprirodni fenomen".

Kao i sva tajna društva, i Opus Dei ima nekoliko kategorija članova. Prvobitno su bile tri kategorije: numerariji, oblates i supernumerariji. Ustavom iz 1950. uvedena je četvrta kategorija kooperanata, saradnika ili samo prijatelja. Prvi, najuži krug, jesu numerariji koji imaju najviši rang. To mogu postati samo vrhunski intelektualci s univerzitetskim diplomama, bilo da je reč o sveštenim licima ili laicima. U njima se sjedinjuju "vera i znanje". Razvrstani su u sekcije, zavisno od profesionalne orijentacije. Laici - numerariji jesu neženje i označavaju se brojevima. Eskriva je to opisao sledećim rečima:

"Naš ego je umro i naša jedina preokupacija jeste kolektivni ideal ujedinjenja naših napora u istom cilju". Numerariji žive u domovima, životom hrišćanske porodice, potpuno su predani "apostolskom radu, uz dalje obavljanje profesionalnog posla". Od njih se zahteva da poseduju "izuzetnu kulturu duše, kako u pogledu verskih obaveza, tako i u crkvenim i svetovnim disciplinama". U duhovnom uzdizanju slede doktrinu i metode sv. Tome Akvinskog "Angelic Doctor". Numerariji su predodređeni za posebne najviše dužnosti upravljanja društvom, ali to čine iza scene. Samo iz ovog kruga mogu biti imenovani članovi rukovodećih tela organizacije. Oni čine nešto manje od 20 odsto od ukupnog broja članova.

Ženama numerarijama dodeljuju se samo pomoćni poslovi, npr. u štamparijama, u domovima itd. Žene se u svakom pogledu diskriminisane i najviše na šta mogu pretendovati jeste položaj sekretarice.

Druga grupa članova Opus Dei zvana "oblates" ima gotovo istovetne obaveze kao i članovi iz prve grupe, ali ne žive u zajedničkim domovima, nego ostaju u svojim porodicama i samo povremeno dolaze na sastanke u centre, gde pored ostalog pohađaju studije iz filozofije i teologije. Oni koji ostaju neženjeni mogu primiti sveštenički čin, ali ni tada ne prekidaju svoj profesionalni rad, nego stiču naziv "radnik sveštenik". Reč "radnik" treba tumačiti u najširem smislu; to može biti radnik lekar, pravnik, inženjer, itd. Oni čine nešto više od 20 odsto od ukupnog broja članova.

Treću grupu čine supernumerariji, opisani kao pridruženi ili dopunski članovi. I oni se moraju pridržavati režima koji generalno važi za sve članove, ali su samo delimično uključeni u rad obavešteni o njemu, a pripadaju tzv. "pripremnim centrima". Članovi iz ove grupe čine oko polovine ukupnog članstva.

"Kooperanti" ili "prijatelji" čine četvrtu grupu: oni ne ulaze u krug članova, čak ne moraju ni biti katolici. Kako to stoji zapisano u internim pravilima organizacije, njima se pruža mogućnost "da s članovima podele duhovno bogatstvo udruženja". Uključuju se najpre u socijalno-humanitarni rad, a zatim se postepeno polje njihove aktivnosti proširuje u sferu politike. Tim se putem najbolje pridobijaju "prirodni saveznici" u obavljanju posebnih zadataka. Eskriva je u maksimi broj 192 zapisao: "Postavi sebi uvek kao cilj spasavanje jedne određene osobe... tada ću biti siguran u tvoju pobedu". Broj "kooperanata" i "prijatelja" danas je desetostruko veći od broja članova, što znači da se taj broj približava cifri od jednog miliona.


vesti po rubrikama

^feljton

18:01h

Opus dei: Propaganda katoličanstva

18:22h Podmlađivanje organizma: Jagorčevina protiv nesanice
   


     


FastCounter by LinkExchange