[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 11. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

10. Sep 2000 17:06 (GMT+01:00)

Kakva je populaciona politika u našoj zemlji

Srbija dramatično stari

Srbija ima sve manje stanovnika i u njoj živi sve više starijih ljudi, pokazalo je istraživanje pod nazivom "Projekat populacione politike u Srbiji", koje su izradili stručnjaci beogradskog Ekonomskog instituta, analizirajući demografska kretanja na jugoslovenskom prostoru, bez Kosova i Metohije.

Nalaze do kojih su došli relativiziraju samo dve činjenice - nepostojanje osnovnih demografskih podataka za Kosovo, pošto albansko stanovništvo nije učestvovalo u popisu iz 1991. godine i jer posle prošlogodišnjeg rata ni iz bliza nije poznato koliko stanovnika ima na ovom području (jedino što se zna jeste da je tu rast stanovništva veoma brz) , kao i neizvesnost oko broja izbeglica iz drugih područja bivše Jugoslavije koji će dobiti državljanstvo i postati stalni stanovnici SRJ.

Stopa fertiliteta ili rodnosti, kao mera obnavljanja stanovništva, nalazi se već nekoliko decenija ispod 2,1 odsto, što znači da nije obezbeđeno ni prosto obnavljanje stanovništva. To se usled demografske inercije nije odmah odrazilo, ali je do prelomne tačke neminovno moralo doći. Tako je početkom ove decenije broj stanovnika počeo da se smanjuje najpre u Vojvodini, da bi se tome pridružila i centralna Srbija, a ista sudbina u doglednoj budućnosti čeka i Crnu Goru.

Biti majka, takođe je posao
Stručnjaci Ekonomskog instituta predlažu izmene u penzijskom sistemu, sa kojima bi se ukinula sadašnja opšta povlastica po kojoj žene imaju za pet godina kraći radni staž i da se one po tom osnovu izjednače sa muškarcima. Umesto toga zalažu se da se uvedu beneficije u skladu sa brojem rođene dece. Prvo dete umanjilo bi broj godina potrebnih za ostvarivanje prava na penziju za dve godine, drugo za tri , treće za četiri, a četvrto za pet godina, tako da bi zaposlena majka s četvoro dece ostvarila ukupno skraćenje radnog staža za punih 14 godina.

Dugoročno na demografska kretanja utiče broj rođene dece na jednu ženu, a ta stopa je kod nas još šezdesetih smanjena ispod one koja obezbeđuje prostu reprodukciju, da bi danas iznosila samo 1,6 odsto, objašnjava dr Gordana Matković rukovodilac projekta. Stoga će u posmatranom periodu, od 1990. do 2020. godine, u SRJ bez Kosova i Metohije živeti 600.000 stanovnika manje, od čega u centralnoj Srbiji skoro 500 hiljada, a u Vojvodini ispod 200 hiljada manje. Jedino će Crna Gora 2020. imati više stanovnika nego 1991. godine, ali takođe sa tendencijom smanjenja. Ako se ovakva kretanja nastave posle 2020. očekuje nas još brži pad stanovništva, što praktično dovodi u pitanje i biološku egzistenciju ovog naroda, ističe dr Boško Mijatović.

On konstatuje da sledećih decenija područja centralne Srbije, Vojvodine i Crne Gore očekuje depopulacija, koja će posebno biti izražena u pojedinim naseljima i opštinama u kojima je i do sada bila prisutna, posebno onda kada je povezana sa migracijama u druge sredine. A takvo pražnjenje prostora, posebno nekih brdskih i planinskih, kao i većine seoskih, ostaviće nepovoljne sociološke i ekonomske posledice po razvoj i sudbinu društva.

Ono što posebno zabrinjava je činjenica da Srbija dramatično stari. Od 1991. do 2020. godine, broj starijih od šezdeset godina biće u SRJ povećan za više od 700.000 ljudi što znači da će kroz dve decenije svaki treći stanovnik spadati u kategoriju starijih građana. Istovremeno smanjuje se broj mladih, koji će u SRJ 2020. godine biti smanjen za trećinu, a slično se predviđa i za pomenuta područje. Istovremeno na visokonatalitetnom području, pre svega na Kosovu i Metohiji u strukturi stanovništva dominiraju mlade generacije.

- Starenje stanovništva je krajnje nepovoljno po društvo, jer mu smanjuje vitalnost, dinamizam i preduzetništvo. Menja se način života i karakter društva, ono se ne okreće mladosti, nauci, školstvu, već drugim prioritetima koje diktira starija populacija, naravno uz manju ekonomsku aktivnost i veće troškove socijalne, zdravstvene i penzione politike. Naprosto u budućnosti biće sve manje radno aktivnog u odnosu na izdržavano stanovništvo, upozorava dr Mijatović.

Zanimljivo je da je dugogodišnja ekonomska i društvena kriza kod nas imala manje nepovoljne efekte na smanjenje stope rađanja nego, na primer, u zemljama Istočne Evrope u tranziciji. Dr Gordana Matković to objašnjava činjenicom da se upravo zbog nje žena vratila porodici, pronalazeći smisao u tome da se ona održi, čak ukoliko je istisnuta iz javnog života, ostala bez posla i slično, odlučuje se da barem rodi i podigne dete. Takođe, nije došlo do promene bračnih modela, recimo nije povećan broj razvoda ili vanbračnih zajednica.

U stvari, ako se okrenemo oko sebe, lako ćemo konstatovati da se veliki broj brakova u ovoj zemlji održava upravo zato što ljude u zajednici održavaju muke preživljavanja, loše materijalno stanje, stambeni problemi, strah od gubitka posla i zarade, obaveza da nekako zajednički školuju i izdržavaju decu.

- Kriza, međutim, ima nesumnjive negativne efekte na populacionu dinamiku, više utiče na odlaganje nego na odustajanje od rađanja. Uostalom, poslednjih godina veliki broj mladih ljudi je otišao iz zemlje, što će tek imati dugoročne nepovoljne demografske posledice, jer decu ne rađaju oni stariji od 60 godina, kaže dr Mijatović.

U "Projektu populacione politike u Srbiji" stručnjaci su dali i konkretne preporuke kako da se borimo protiv "bele kuge", a u kojima se ističe neophodnost koncipiranja konzistentne populacione politike, za koju će se izdvajati više sredstava nego danas. Recimo, predlažu da se, umesto dečijih dodataka, jednokratno isplaćuje u vidu roditeljskog dodatka značajnija suma novca pri rođenju deteta - za drugo dete od hiljadu maraka, za treće 1,5 maraka i četvrto od dve hiljade maraka. Procenjuje se da bi takav materijalni podsticaj jedan deo populacije podstakao na rađanje, u svakom slučaju daleko više od simboličnih dečijih dodataka koje država neuredno isplaćuje onda kada ih u međuvremenu obezvredi inflacija ili , kao što to sada čini, umesto para majkama i deci deli obveznice. Ovaj predlog ne znači da bi oni koji već ostvaruju dečije dodatke izgubili to pravo, ali znači da bi ubuduće drugačije trebalo podsticati rađanje novih građana Srbije. U te svrhe bi se morale doneti nove mere u oblasti radnih odnosa, poreskog sistema, zdravstvene zaštite, socijalne politike, obrazovanja i slično. U svakom slučaju populaciona politika se ne može voditi jalovim agitacijama iz resornih ministarstava o tome kako nam je nacionalna dužnost da se - prosto tako ružno zvuči - razmnožavamo.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^društvo

17:06h

Kakva je populaciona politika u našoj zemlji: Srbija dramatično stari

17:41h Uredba Vlade nije sprečila prodaju kuća na Kosovu
18:14h

Prof. dr Predrag Stefanović, specijalista plastične hirurgije, o novim cenama u toj oblasti

   


     


FastCounter by LinkExchange