[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota-Nedelja, 9-10. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

08. Sep 2000 16:05 (GMT+01:00)

Profesor Bora Kuzmanović o paralelnim životima u Srbiji

Potemkinova sela državne televizije

Hipokriziju i licemerje najviše ispoljava JUL: govore o miru i internacionalizmu, a svađaju nas s celim svetom. To je partija levice koja okuplja najveće bogataše, a ne proletere

Ovo što nam godinama servira državna televizija nije više ni paralelni, to je virtuelni život, pokušaj da se stvori lažni svet koji je suprotan našem stvarnom položaju. Pri tom se uzdaju u naivnost i neobrazovanost dela stanovništva koji veruje televiziji. Računaju i na slabo pamćenje i misle da to i dalje prolazi kod građana. To je definitivno virtuelna slika, u nju ni mnogi iz vlasti više ne veruje, ali je teško iz toga se tek tako ispetljati, kaže o temi paralelnih života kojima Srbi žive poslednjih deset godina psiholog Bora Kuzmanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Kad nešto i jeste i nije
Osim tog virtuelnog sveta, s ekrana državne i nekih drugih televizija "izgradili su se" kod nas u ovih deset godina još neki svetovi. Pa tako ljudi iz vlasti žive u svom filmu, ne brinu o trivijalnim stvarima, već pokušavaju da nas zaštite od svetskih moćnika koji bi da nas porobe. Ali postoji i svet novih bogataša koji nisu ni tamo ni ovde, koji su svesni kako su do bogatstva došli, jasno im je gde pripadaju, u stvari svi sve znaju, ali se vrhunski foliraju. Kako to praktično izgleda, profesor Kuzmanović objašnjava:
- Deklarativno se izriču zakoni, a njih se ne drže ni oni koji su ih doneli. Primeri su brojni, a stručnjaci to nazivaju anomijom, ili haosom u normama, tačnije kad one prestaju da važe, kad nešto i jeste i nije.

Sve naše obmane
- Mir nema alternativu, sloboda nema cenu,
- Možda ćemo svi da izginemo, ali ćemo posle živeti kao ljudi... samo su neke izjave, koje govore o nedoslednostima kojima se kite najviši zvaničnici pokušavajući da nas "prevedu" iz jednog u drugi nivo virtuelne stvarnosti, komentariše Kuzmanović.

Oslikava li to potcenjivački odnos vlasti prema sopstvenom narodu?
- Možda nije totalno potcenjivanje, ali je sigurno loše ocenjivanje, ali činjenica je da su preterali i da su efekti takve propagande preko ekrana na izdisaju. Ne kažem da to nije delovalo, i to prilično, to je uostalom i održalo ovu garnituru na vlasti sve ove godine. To je čak imalo svoj razvoj. Mnogi od izvršilaca su u početku i sami verovali u sliku koju prenose o našim životima. Pravi tvorci i dalje veruju toj predstavi. Izvršioci trenutno razmišljaju kako da se iz svega izvuku, ali se spisak tema na kojima istrajavaju veoma suzio - ostale su tek patriotizam i obnova.

Kako se ulazi u avanturu "gradnje virtuelnog sveta", da li se tako trenutno "gasi požar" ili su u pitanju dugoročni ciljevi i namere?
- Kao što politika u ovoj zemlji nema dugoročne ciljeve, i taj posao je od prilike do prilike, a ne duguročan, jer vlast ovde nema ni bazičnu ideologiju, već je ona neki krpež između nacionalizma i komunizma. Na kraju je to ogoljeno do jednostavne potrebe da se zadovolje interesi nekih grupa koje bi želele da zadrže moć i vlast, posebno finansijsku, a sve to uvijeno je u oblandu ideologije. U tom smislu hipokriziju i licemerje najviše ispoljava JUL - najprotivrečniji su kad govore o miru i internacionalizmu, a svađaju nas s celim svetom. Do te mere su zagadili društveni život, uneli licemerje kao stil života, svi se međusobno obmanjuju u partiji levice koja, suprotno svim kriterijumima, okuplja najveće bogataše, a ne proletere, da su praktično stvorili jednu neprirodnu i prećutnu simbiozu iz koje svi hoće da izvuku korist i to na uštrb i na štetu društva i države. U tom procesu oni su polako uvukli u vrtlog dobar broj građana koji im se priključuju ne iz privrženosti, već iz koristoljublja, i to je ono što opasno razara društvo i moralni sistem.

Mi ipak nismo Aboridžini
Na pitanje da li je sve to s paralelnim svetovima i životima možda i normalno, profesor Bora Kuzmanović kaže da to postoji otkad je sveta, oduvek su se razlikovali pogledi na život ljudi na vlasti i ostatka naroda. U nekim društvima se i sada događaju bukvalno paralelni životi, na primer Aboridžini koji žive sasvim izolovano u Australiji, ili kaste u Indiji. Situacija kod nas utoliko je neobična jer je potpuno razbijen oficijelni sistem normi i vrednosti, došlo je do haosa u kojem oni koji prave jedan sistem, prave u isto vreme i paralelni.

- Moj je utisak ipak da ljudi osećaju da je to neprirodno, da nešto mora da se uradi, počeli su da se gade svega, pa i sebe u takvim kombinacijama. Naš je problem što nas sistem tera da živimo paralelno, na jednom mestu smo jedno, a na drugom nam se to gadi i to je najgora paralelnost, gora od svih paralelnih svetova u smislu društvenih grupa, to vodi u patologiju.

Kako se od toga odbraniti?
- Dobar broj običnih ljudi, dakle onih iz "drugog filma" a ne iz virtuelnog RTS izdanja, brani se time što televiziju jednostavno ne gleda, čak smo nedavno istraživali i ustanovili da petina građana uopšte ne prati predizbornu kampanju, što je samo dokaz da su tvorci virtuelne stvarnosti preterali, potcenili narod, nesofisticirano manipulišu i to više ne funkcioniše. Većina više ne veruje da se ulje sasvim spontano i slučajno deli baš pred izbore.

A šta nam preostaje?
- Najveći broj građana živi nekim svojim životom i uglavnom su posmatrači, ne učestvuju u vlasti, u velikim poslovima, u kriminalu, ali na svojoj koži osećaju sve posledice neuređenog društva. Po mojoj proceni, međutim, većini se ipak smučilo sve to i traži vraćanje normalnom društvu i svetu s mogućnošću da predvidi posledice određenog ponašanja. Drugim rečima, većina građana uželela se normalnog i pomalo dosadnog života.

M. Vojinović


vesti po rubrikama

^intervju

16:05h

Profesor Bora Kuzmanović o paralelnim životima u Srbiji: Potemkinova sela državne televizije

16:48h Slobodanka Nedović, profesor na Pravnom fakultetu, direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju

17:01h

Željko Božić, muzički producent i stožer beo(ander)graunda: Muzika kao suština života

   


     


FastCounter by LinkExchange