[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 8. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

07. Sep 2000 16:18 (GMT+01:00)

Reporteri "Glasa" na krstarenju istočnim Mediteranom (2)

Zapis na Patmosu

Apostol Jovan primio vizije od Boga u kojima se nagoveštava Apokalipsa

"Ja, vaš brat Jovan, saučesnik u nevolji i trpljenju..., obretoh se na ostrvu Patmos zbog reči Božije i svedočanstva Isusova...". (Knjiga otkrovenja)

Noć prijatne plovidbe po mirnom moru je iza nas, a ujutro se u daljini već naziru obrisi prvog ostrva na koje ćemo se iskrcati, Patmosa, jednog iz Dodekanske grupe. Kako prilazimo, vidimo da je zelenila malo, kao i na većini egejskih ostrva. U taj sivkastosmeđi dekor i nebesko plavetnilo bez oblačka savršeno se uklapaju belo okrečene kućice sa šarenim prozorskim okvirima. Nešto slično kao na mnogim fotografijama razvikanog i preskupog Santorinija...

Samo mesto Patmos je malo, smešteno u lepom zalivu, velikom taman toliko da se u njemu okrenu i pristanu veliki turistički brodovi. Ni ostrvo nije velike površine, dužine je oko 20 kilometara, širine deset, ali je nadaleko čuveno po crkvi i manastiru vezanim za poslednje dane apostola Jovana. A šta se zapravo ovde dogodilo? Sredinom prvog veka, Svetog Jovana na Patmos je prognao rimski car Domencijan zbog širenja hrišćanstva. Prethodno, prema predanju, prilikom ispitivanja u Rimu, bio je stavljen na strašne muke, ali se iz svake, pod božijom zaštitom, izvukao. Jednostavno, nisu mu mogli ništa. Bacili su ga čak i u kazan s ključalim uljem, ali je izašao bez ijedne povrede.

Njegovo najznačajnije delo dogodilo se upravo na Patmosu, gde je u pećini u kojoj je živeo primio vizije od Boga u kojima nagoveštava Apokalipsu - kraj zemaljskog i početak Božijeg carstva.

Hristov miljenik

Sveti Jovan bio je ribar i jedan od najomiljenijih Hristovih učenika. Imao je brata Jakova i u Galileji su bili poznati kao veoma temperamentni i bučni ljudi (u današnje vreme opisali bi se kao, Bože mi oprosti, "histerični"). Međutim, onog trenutka kad ih je Hristos pozvao da ga prate, postali su veoma krotki. Jovan je doživeo veliku starost za ono vreme - na Patmos je došao u 96. godini. Bez obzira na to, bio je primoran da radi s robovima u ondašnjem kamenolomu. Kažu, uspeo je da preživi šest-sedam godina, što je bio pravi podvig.

Knjiga otkrovenja je na kraju Novog zaveta i sastoji se od pisama upućenih u sedam crkava u Aziji, gde sveti Jovan priprema vernike na dolazak Carstva božanskog. Posle pisama sledi vizija samog kraja sveta, Apokalipse, gde Jovan do detalja opisuje kako će doći do smene i šta će sve morati da istrpe hrišćani da bi ušli u carstvo Božije...

Ulazimo u autobus parkiran u luci, odmah ispred broda koji nas vozi na brdo gde je crkva posvećena ovom događaju. Grupa se prilično ućutala, a zdrava nervoza raste kako se približavamo svetom mestu.

Iznad samog ulaza u belo okrečenu Crkvu otkrovenja vidimo sliku zapisivanja vizija. Pored svetog Jovana je natpis "teologos", što znači bogoslov. Tu je i Jovanov verni pratilac Makarije, koji je zapisao sva svedočanstva koja mu je Jovan preneo. Kasnije je i on proglašen za sveca.

Od ulaza, silazimo polako sedam-osam metara veoma klizavim i strmim kamenim stepenicama - nekadašnja pećina sad je delimično uklopljena u crkvu. Od ikonostasa desno, na "plafonu", na visini od oko metar i po, vidimo raselinu. Prema legendi, to je mesto gde se "prenos" dogodio i predstavljeno je trokrakim rasedom u steni, dakle tri pukotine koje se sastavljaju u jednoj tački - Otac, Sin i Sveti duh su se ujedinili iznad Jovana da mu prenesu viziju. Ko dotakne to mesto, smatra se da je blagosloven. Bogobojažljivo dodirujemo stenu...

Pored raseline, na ikonama vidimo predstavu vizija Apokalipse. Prethodno nam je napomenuto da je unutra "jako nezgodan sveštenik" koji ni slučajno ne dozvoljava fotografisanje. Stvarno, onako smrknut, više nalikuje čuvaru nego sveštenom licu. Ne pomaže ni što smo "naši", pravoslavci...

Šesti pečat

Deo iz Knjige otkrovenja zbog kojeg su mnogi prošle godine tvrdili da će "smaka" ipak biti: ..."I videh kad otvori šesti pečat i bi veliki zemljotres i sunce pocrne... a sam Mesec posta kao krv. I zvezde nebeske popadaše na zemlju kao što smokva odbacuje svoje plodove..."

A na samom vrhu brda koje natkriljuje zaliv smeštena je tvrđava s manastirom iz 11. veka, posvećenom takođe Svetom Jovanu. Ceo kompleks je građen iz više etapa. Zidine koje sad postoje su iz 17. veka. U 12. i 13. veku tu je bilo i sedište Grčke patrijaršije, a po dolasku krstaša, deo je pretvoren u katoličku crkvu, što se može videti po malteškim krstovima i simbolima vitezova svetog Jovana Jerusalimskog. Jedno vreme i Turci su vladali ostrvom. Zanimljivo, nedaleko se vidi nekoliko vetrenjača starih nekoliko stotina godina koje su izgradili katolički osvajači sa severa.

U samoj crkvi, najznačajnija relikvija jeste ikona Svetog Jovana iz šestog veka, kažu da predstavlja njegov najverniji portret. Unutrašnjošću dominira bogati ikonostas, a za Grke je ovo posebno sveto mesto i zbog toga što je u crkvi pre 800 godina sahranjen jedan od njihovih patrijarha. Silazimo polako ka autobusu, uz put uživamo u divnoj panorami zaliva i prolazimo popred "malih kuća krečenih u belo ". Njihovu jednostavnu i skladnu arhitekturu lepo dopunjuje cveće u saksijama kojima je prosto zatrpan svaki prozor.

Vraćamo se na brod, lađa kreće na istok, a gledajući ostrvo koje ostaje iza nas, razmišljam o prošlogodišnjem "sigurnom" smaku sveta u vreme pomračenja Sunca. Znamo svi šta je bilo, a očigledno biće samo onda kad je suđeno, a ne kad se nekom "javi". Sutra: Brod plovi za Rodos

Milan Mijailović
foto: Zoran Mrđa


vesti po rubrikama

^reportaža

16:18h

Reporteri "Glasa" na krstarenju istočnim Mediteranom (2): Zapis na Patmosu

16:42h

Američka video kaseta s autentičnim strahotama i zločinima hit leta u Srbiji

17:27h

Pivara Bes iz Engleske izumela pivo koje se nikada ne ugreje

17:53h

"Antologija Bitlsa" - autentično svedočanstvo članova napopularnije grupe u istoriji (2)

18:12h

Poslanički kandidat SPO Sovranije Čonjagić dobio poziv u vojsku

 



     


FastCounter by LinkExchange