[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 7. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

06. Sep 2000 16:20 (GMT+01:00)

Reporteri "Glasa" na krstarenju istočnim Mediteranom (1)

Do Pireja muke, ali slatke

Do velike luke trebalo je proći dve granice i oko hiljadu kilometara

Ogromna bela lađa kiparske kompanije, baš pravog grčkog imena "Nisos kipros", čekala je tog lepog popodneva druge polovine avgusta u pirejskoj luci na naše ukrcavanje. Za koji tren rasporedićemo se po kabinama, a onda isplovljavamo i krećemo na istok, prvo Egejskim morem između mnogobrojnih ostrva uz zastajanja na nekima, onda do Kipra, a zatim do Izraela, to jest Jerusalima, i nazad. Dakle, to je to, još samo da sebi poželimo mirno more...

Kao autobuska stanica
Pirejska luka je, posle roterdamske, druga po veličini u Evropi. Samo putnički terminali zauzimaju ogroman prostor, a brodovi, veliki gliseri i trajekti, uz ili bez pomoći remorkera, ulaze i izlaze praktično na svakih nekoliko minuta. Sve je izuzetno dobro organizovano, a kapetani okreću gvozdene grdosije kao da su čamci. U samoj luci, jedna do druge, poređano je sedam zgrada, predstavništava sedam najjačih brodskih kompanija u Grčkoj. Privatnih, naravno. Zajedno, raspolažu s oko 80 velikih plovila i, praktično, zbog finansijske moći, "drmaju" Grčkom. Kažu da je u tih sedam zgrada koncentrisan, posle Vol strita, najveći kapital na svetu.

Saša ili Siniša

Ljubazni policajac u pirejskoj luci, videvši moje prezime na pasošu, htede da bude još ljubazniji pa reče, kao dobar poznavalac fudbala: "Saša Mihajlović?". "Ne, Siniša", rekoh. "Saša Mihajlović?", opet će uz osmeh. "Siniša, brate, Siniša", i ja se nasmejah. Nije mu baš bilo jasno, ali dobro, obojica smo znali o kome je reč.

A prethodno, naravno u organizaciji "Džoli trevela", trebalo je stići do Grčke i Atine, odnosno preći oko hiljadu kilometara. Dan ranije, dobro psihološki pripremljeni za dug put, krenuli smo udobnim autobusom iz Beograda u pravcu juga. Beogradska vrućina brzo se povukla pred moćnim klima uređajima, taman toliko da uživamo u epohalnim usputnim ostvarenjima Mrkonjića i ekipe. Autoput do Niša zaista je doveden u red i svih 230 kilometara vozi se u po tri trake u oba smera. "Zato je pivo s tri odjednom skočilo na deset dinara", čuju se prvi duhoviti komentari iz vesele grupe.

Jedino kod Ražnja već poslovično klizište, valjda ga putari mrze više od NATO snaga, uslovilo je da se saobraćaj obavlja samo jednom stranom puta. Prolazimo Niš, autoput je izgrađen skoro do Leskovca, a onda sledi dvočasovno pretresanje bubrega skoro do granice, jer taj deo puta ko zna kad je obnavljan. Amortizeri, ipak, smanjuju muke. Na ulasku u Grdeličku klisuru obnovljen železnički most gde su američke "junačine" raketama napale putnički voz...

Za oko dva sata stižemo na našu granicu. Uz neveliko čekanje, spremno isporučujemo harač od 200 dinara "za do viđenja" i dolazimo na makedonsku među. Uz sočne srpske komentare popunjavamo obavezne formulare - ko smo, šta smo, gde idemo, broj cipela...

Ispred nas samo jedan autobus i, taman kad smo pomislili da uskoro prolazimo u bratsku državu, odnekud se sa strane pojavi "besan" grčki autobus. Čovek izlazi, ulazi u kancelariju kod carinika, zatim se vraća u autobus, a nedugo zatim ispred nas se odjednom pojavljuje uniformisani Makedonac sa šlemom ležerno okačenim na cev kalašnjikova i traži da propustimo Grke. Psujemo na sav glas (ipak, ne toliko da onaj napolju čuje), a onda saznajemo da šoferi ove grčke kompanije konstantno podmićuju Makedonce ne bi li sačuvali glas ekspres prevoznika. Šta ćemo, propuštamo "konkurenciju", ali uz tolerantno pominjanje Čokalija, južne Srbije i čašćavanje bivše braće ostalim prigodnim epitetima...

Brod kao kuća
"Nisos kipros" sa svojih skoro 150 metara dužine pravi je mali grad na vodi. Ima šest paluba sa 170 klimatizovanih kabina i, praktično, svim sadržajima potrebnim za prijatan višednevni boravak na brodu. Posadu od više od 100 ljudi većinom čine kiparski Grci, ali ima dosta i Rusa, Egipćana, Filipinaca, a bilo je i dvoje naših koji su na ovoj lađi našli uhlebljenje.

"Daj mu semenke, možda i nas pusti", glasio je tekst konačnog obračuna i tu je srpska čast, bar na rečima, bila konačno zadovoljena. Moral "ekipe" ipak ne opada, krenuli, bre, ljudi na odmor...

Prolazimo i to, a onda za dva i po sata ("j...m ti zemlju koju prođeš za toliko", moralo je da se čuje) stižemo na grčki prelaz Evzoni. Uskoro ulazimo u zemlju helensku i onda - pravac Atina. Umorni iz grupe već su se razbaškarili po sedištima dremajući, a mi ostali uživamo u vožnji prosto savršenim grčkim autoputevima. Istini za volju, putarina se plaća, za automobile po 500 drahmi (oko tri marke) na svakih sto kilometara, ali merak nema cenu...

Posle usputnih zastajanja radi odmora i protezanja nogu već počinje da sviće pred Atinom. Usput prolaze nepregledna zelena polja redovno zalivana debelim mlazevima vode. Kod Grka je ovo što je kod nas elementarna nepogoda sasvim normalna stvar - kiša, praktično, ne pada od aprila do oktobra, ali ljudi se snašli, pa svaku kap vode koriste za zalivanje useva. Odatle im onako lepo voće i povrće...

Uskoro se pred nama pojavljuju predgrađa Atine, i znamo da nas zbog prostranstva prestonice čeka bar sat vožnje kroz grad. Niko se ne žali, stigli smo živi i zdravi i uskoro idemo na brod. Pre podne bilo je predviđeno za obilazak grada, ali tu priču ostavljamo za neki od kasnijih nastavaka ovog putopisa - idemo odmah u Pirej, atinsko predgrađe, opevano i u pesmama. Rekosmo već, brod čeka, ukrcavamo se, i krećemo na istok. Uskoro, sve oko nas je plavo, što od neba, što od mora... Dobra prilika za opuštanje na palubi i gustiranje nes kafe.

Sutra: Ostrvo Patmos

Milan Mijailović
foto: Zoran Mrđa


vesti po rubrikama

^reportaža

16:20h

Reporteri "Glasa" na krstarenju istočnim Mediteranom (1): Do Pireja muke, ali slatke

16:56h

Ekipa "Glasa" na finalnom kastingu za izbor Mis Jugoslavije

17:19h "Antologija Bitlsa" - autentično svedočanstvo članova najpopularnije grupe u istoriji (1)
17:32h Sportski asovi ekskluzivno za "Glas", piše: Svetlana Kitić
18:11h Dosad nepoznati asteroid u petak ujutro za dlaku promašio zemlju
   


     


FastCounter by LinkExchange