[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 7. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

06. Sep 2000 17:34 (GMT+01:00)

Reditelj Mladen Materić, "spiritus movens" sarajevskog "Tetoviranog pozorišta" i "Otvorene scene Obala"

Ostati ličan i hrabar

Reditelja Mladena Materića sećamo se kao "spiritus movensa" sarajevskog "Tetoviranog pozorišta" i "Otvorene scene Obala", koje je osamdesetih godina razvijalo svoj, autentični pozorišni i scenski izraz.

Vrlo brzo, pozorište je steklo međunarodni renome na osnovu koga je usledila saradnja sa pozorištem "Garon" u Tuluzu, od 1992.godine, novoj adresi "Tetoviranog pozorišta". Sa "Zimskom predstavom", koja je iznenadila i podelila beogradsku publiku, pozorište Mladena Materića učestvovalo je na pretprošlom Bitefu i o tom gostovanju reditelj za "Glas javnosti" kaže:

- Naš dolazak predstavljao je u tom trenutku meru svega što nam se desilo od 1991. do 1998.godine. Glumci su bili strašno uzbuđeni zbog tog susreta, a reakcije publike, i pozitivne i negativne, po mom mišljenju, bile su preterane. Ljudi kao da nisu mogli da se odluče da li smo mi izbeglice iz Bosne ili neki značajni avangardni umetnici sa Zapada. Pozorište je, kao i druge umetnosti, u direktnom i stalnom odnosu sa svetom i realnošću, pa mislim da je osnovni problem bio u percepciji predstave, jer smo mi "Zimsku predstavu" radili odnoseći se prema životu u Francuskoj, dok je beogradska publika razumela tako da ona govori o nama ovde.

Da li vas je to iskustvo porazilo ili obeshrabrilo?
- Nikako, imam želju da budem ovde prisutan. Uopšte nisam bio nezadovoljan, za mene je to iskustvo bilo uzbudljivo i potresno, a mislim i da je normalan efekat ponovnog viđanja posle toliko godina...

Zašto je na Belefu otkazana vaša glumačka radionica "Povratak talenta"?
- Mi često držimo worshopove u Francuskoj, ali sa organizatorima Belefa bio sam jedini put u kontaktu jesenas. Od tada nismo ponovo razgovorali.

Protekle godine prekinut je rad u Narodnom pozorištu, a ni od predstave nije bilo ništa. Ne da vam se da radite ovde?
- Počele su probe, radili smo 2-3 nedelje, iako ta predstava nije mogla da se realizuje zadovoljan sam tim iskustvom. Sreo sam neke sjajne mlađe glumce, Nebojšu Ilića, Natašu Ninković, Nelu Mihajlović, Sergeja Trifunovića, Aleksandra Srećkovića, Jasminu Ivanišević, Paulinu Manov. Voleo bih da s njima realizujem neku predstavu ovde ili u Francuskoj. Od Handkeovog komada "Sat u kojem nismo znali ništa jedni o drugima" nisam odustao i mislim da ćemo ga raditi u sezoni 2001./ 2002. u Francuskoj. Moja je namera da u projekat uključimo nekoga od spomenutih glumaca. Iako je predstava otkazana zbog toga što pozorište nije moglo da prikupi novac za tako veliki projekat, neprijatno me je iznenadio trač da sam tražio honorar od 130 hiljada maraka! Nemam ništa protiv tolikog honorara, ali ta svota višestruko je izmišljena.

Šta vas je u tom komadu zainteresovalo?
- Privukla me je mogućnost gotovo koreografske postavke situacije, u kojoj se na prostoru gradskog trga susreću, mimoilaze, kreću u svim pravcima različiti ljudi. Odnosi među tim ljudima mogu se predstaviti na potpuno neverbalan način, ali ono što me je privuklo je tema- u kojoj meri se mi međusobno ne uvažavamo, ne obraćamo pažnju jedni na druge. Handke mi je rekao da je komad napisao kada mu se rodila ćerka, kako bi joj pokazao kakav je svet u koji je stigla. Ljudi bi jedni drugima mogli mnogo toga da pruže, među njima se nešto dogodi ili ne, ali uglavnom se komunikacija samo delimično ostvari...

Kakve su trenutne aktivnosti Tetoviranog pozorišta?
- Mi u Francuskoj radimo isto ili bolje nego u Sarajevu. Tamo smo otišli da napravimo zajedničku predstavu ("Praznik"), za koju smo se dogovorili pre rata, a ostali smo jer su nam ponudili jako dobre uslove. Za devet godina napravili smo četiri predstave, a poslednja, "Odiseja", nastala po motivima priče iz različitih izvora, zasnovana na arhetipskim motivima, izvedena je februara. Novu predstavu, "Kuhinju", po Handkeovom komadu, pripremamo za april. Prostor kuhinje je ambivalentan i prepun značenja. U njemu se održava život, tu se priprema i konzumira hrana, tu su vatra i voda, to je mesto susreta nas i sveta, tu se donose važne odluke za porodicu. Mislim da će komad govoriti o našim sličnostima, ma koliko insistirali na razlikama. Zabluda je da je svet toliko razdeljen, različit, jezici više nisu barijera. Ono što je dobro za Beograd, dobro je i za Njujork. Inače, tokom leta igrali smo "Odiseju" po Francuskoj, gostovali u Španiji, u aprilu sam radio instalaciju na velikoj izložbi "Sobe i tajne" u Milanu.

Kako se osećate u Beogradu?
- Uz sve nevolje, ja ovde vidim i mnoštvo prednosti. Odnos države prema umetnosti i kulturi tamo je institucionalizovan, a ovde je mnogo življi. Tamo je prostor namenjen kulturi strogo ograđen, ona je samo još jedna društvena aktivnost, kao što je zdravstvo ili školstvo, a ovde je ona dinamičnija i igra važniju ulogu u društvu nego na Zapadu. I tamo i ovde čovek mora ostati ličan, hrabar i izdržati na sopstvenom putu...

Upravo ste se vratili iz Sarajeva, kakvi su utisci iz grada u kojem ste živeli?
- Ovoga meseca bio sam u mom rodnom gradu posle osam godina. Mnogo se toga promenilo, ali me nije šokiralo, jer sam anticipirao promenu. "Otvorena scena Obala" ostalo je vrlo lepo malo, kamerno pozorište, u kojem sada rade neki drugi ljudi.

Gabrijela Stanković


vesti po rubrikama

^intervju

17:34h

Reditelj Mladen Materić, "spiritus movens" sarajevskog "Tetoviranog pozorišta" i "Otvorene scene Obala": Ostati ličan i hrabar

   


     


FastCounter by LinkExchange