[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 7. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

06. Sep 2000 18:02 (GMT+01:00)

Opus dei

Pod krovom Vatikana

Piše: Dr Smilja Avramov


Savremene katoličke organizacije i pokreti izašli su iz okvira tradicionalne misionarske aktivnosti i deluju na novim svežim osnovama. U katoličkoj literaturi bujanje ovih organizacija izjednačava se sa "spontanim manifestacijama", oje su odraz potrebe za novim formama duhovnosti ili kao "delovanje Sv. duha koji pokreće život i budi kod ljudi želju za zbližavanjem".

Dubljim poniranjem u njihov rad stiče se drugi utisak. Sve su one planski izgrađivane, pomno artikulisane iz samog vrha Rimokatoličke crkve i izlaze iz sfere duhovnosti; iza verbalnih proklamacija jasno su raspoznatljivi pragmatični politički ciljevi. Zasluga za njihov procvat pripada, u prvom redu, papi Piju Húú. Po njegovom shvatanju klasična diplomatija, sama za sebe, nije podesna za politiku 20. veka. Ona i nadalje treba da zadrži ceremonijalnu i predstavničku funkciju; za operativne funkcije podesniji su "lobiji" i katoličke organizacije koje mogu prodreti u sfere nedostupne diplomatiji.

Iako je katolička akcija opstala do dana današnjeg, ona nije ispunila nade svojih osnivača; sve je teže bilo mobilisati mase na nekoj opštoj religioznoj osnovi, a još teže sprovesti kontrolu nad njima. Otuda je brojnost članstva u glavnim katoličkim organizacijama zamenjena kvalitetom članova. Drugim rečima, težište je prebačeno na uticajne ljude u političkoj i društvenoj sferi.

Nemoguće je u jednom radu čak i pobrojati sve organizacije koje danas deluju na transnacionalnoj osnovi: "Legionari Hrista", "Katolička liga", "Plava armija Bogorodice", "Chiesa-Mondo", "Dobrovoljci hrišćanske inspiracije", "Misionarski pokret za rad u Trećem svetu" itd. Osvrnućemo se na neke čija je delatnost obuhvatila prostor nekadašnje Jugoslavije naročito u doba izbijanja krize i njenog prerastanja u oružani sukob.

Pokret fokolari - Prema zvaničnoj verziji ovaj pokret je osnovala studentkinja filozofije u Trentu (Italija) Silvija Lubić, krajem 1943, u vreme kada se Italija našla pod udarima savezničkog bombardovanja. Prema njenim zapisima osetila je "plamen Duha svetoga" i na poziv Gospoda zavetovala je svoj život crkvi. Nije se zamonašila, ali je promenila ime u Kiara, što u slobodnom prevodu znači vedrina ili bistrina. Pokretu je dala neobično ime "Focolari", što po njenom tumačenju znači žarište iz koga bukte plamenovi.

Zvanično pokret je u Vatikanu registrovan pod imenom "L'Opera di Maria" (Delo Marijino). Grad Trento doživeo je najteže bombardovanje 13. maja 1944. i tog dana Kiara je okupila grupu studentkinja koje su rešile "da žive i umru zajedno". Pokret je stekao legitimitet potvrdom Rimske kurije 1. maja 1947. godine i uključen je u širu akciju borbe protiv ateizma. Pokret je uhvatio korene u glavnim univerzitetskim centrima Italije, a ubrzo se proširio na Belgiju, Nemački i Francusku. Osnovani su tzv. "Centri Marijapoli", koji su razvili prosvetnu i socijalnu aktivnost "prožetu katoličkom duhovnošću".

U teološkom smislu suština pokreta svodi se na "mistično telo Marijino" i na postavku da je "Bogorodičin aspekt crkve prethodio Petrovskom", pri čemu se ima u vidu uloga Sv. Petra kao rimskog biskupa. Iako je pripisana Kiari, ta ideja nije njena; nastala je i razrađena u Rimskoj kuriji kao koosnovna ekumenskog procesa, a zatim je u nekoliko različitih varijanti infiltrirana u nekoliko različitih pokreta. Od 1956. godine pokret izdaje zvaničnu publikaciju pod nazivom "Citta Nuova". Svoje učenje Kiara je izložila u knjizi koja je objavljena 1959. godine pod nazivom "Meditazione".

Statičnost nije karakteristika pokreta; drugim rečima, pokret se vešto prilagođavao politici Svete stolice. Za svaku etapu borbe pronalažena je nova terminologija. Tako, na primer, u proleće 1967. kada je došlo do prvih pobuna na univerzitetima, Kiara izbacuju sintagmu "novi humanizam", "nova generacija". Pod njenim rukovodstvom oformljena je grupa koja je nosila taj naziv, a samo nekoliko dana posle toga ta grupa studenata primljena je kod pape Pavla VI. Kada je 1968. revolucionarni studentski pokret dostigao svoj vrhunac, grupa "Nova generacija" predstavila se Evropi s alternativnim programom i porukama "ljubavi, mira i pravde", a protiv rata, nasilja i rasizma. Potrošačkom društvu Zapada suprotstavili su "duhovnost jevanđeoskog otkrovenja". Fanatičnom upornošću malog broja članova i uz finansijsku pomoć Rimske kurije, grupa "Nova generacija" prerasla je u "Novi omladinski pokret" koji je dostigao broj od 350.000 članova.

Danas taj pokret aktivno deluje na univerzitetima, školama i u popravnim domovima u 187 zemalja sveta, ali ponajviše u zemljama Trećeg sveta. Svoj prvi kongres održali su 1969, a 1972. godine uspostavili su s Evropskom zajednicom u cilju zajedničke razrade jednog ekonomskog programa na bazi ideologije Rimokatoličke crkve.

Ekumenizam je druga oblast u kojoj je bio angažovan pokret "Fokolari". Papa Jovan DžDžIII pozvao je Kiaru na razgovor i poverio joj zadatak da se uključi u ekumenski dijalog. Već 1968. "Fokolari" su u zajednici s nemačkim luteranima formirali u blizini Ausburga "Centro Ecumenico di vita", koji je postao mesto susreta različitih konfesija, uključujući i muslimane, pa čak i ateiste; posebna pažnja posvećena je pravoslavnima. Kiaru je primio 13. juna iste godine carigradski patrijarh Atinagora, a te kontakte nastavio je i njegov naslednik patrijarh Dimitrijos.

Da bi se učvrstili i proširili kontakti sa pravoslavnima na svim nivoima, osnovan je u Regensburgu (Nemačka) centar za kulturnu razmenu s pravoslavnim zemljama koji je ispoljio izuzetnu aktivnost u doba raspada Istočnog bloka i u ratu protiv Jugoslavije. Pokret "Fokolari" i Kiara lično uživali su naklonost svih papa, od Pija DžII do Jovana Pavla II. Kiari su bila otvorena sva vatikanska vrata, kad god je poželela susret s papom ili drugim dostojanstvenicima Rimske kurije.


vesti po rubrikama

^feljton

18:02h

Opus dei: Pod krovom Vatikana

18:41h

Podmlađivanje organizma: Glog - spas za menadžere

   


     


FastCounter by LinkExchange