Piše: Aleksandar Šoštar

Za mene postoje dva života: prvi onaj svakodnevni, a drugi sport! Eto, život u životu... Ako je životni vek sedamdesetak i kusur godina, a sportski dvadeset i više, onda je jasno koliko se na terenima stvari brže odvijaju.

Brže se živi: usponi i padovi, radost i tuga, to su naše pobede i porazi! U tome je draž i lepota, uostalom to nas je odvelo u bazen, na fudbalsku travu, košarkaški i odbojkaški parket, atletsku stazu, strunjače... Ljubav je tu glavni faktor. Ja sam vaterpolista, ali sam siguran da moj sport volim koliko i kolege u kopačkama i patikama njihove sportove. Dakle, osećaj je isti, jer pobeda i poraz su univerzalni sinonimi za radost i tugu.

E, sad ono o čemu pišem... Kraj karijere stvarno je bolna tema! Počeo sam u jedanaestoj, sad sam uveliko prešao tridesetu. Možda je vreme za svođenje računa, ali ja još nisam pozvao sportskog kelnera. Priznajem, više puta sam sebi rekao: "Šole, batali", i to kad sam bio mlađi!? Čudno, a sad mi ne pada na pamet... To ide s godinama, Bog bi znao. Nije mi bilo lako da gledam drugove kako posle škole izlaze, pišu ljubavna pisma, uživaju u slobodnim popodnevima i večerima. Kod mene se znalo: iz klupe u bazen, opet u klupu, pa u bazen... Velika je cena, ali svesno sam je platio. Olimpijske, svetske, evropske i klupske medalje vrednije su od puke gramaže plemenitog metala.

I stvarno, eto pitam se pred vama: "Dokle Šole, već sam sebi deluješ neozbiljno? Rekao si da je kraj 1994, pa si se pokajao. Evo, već je 2000, a još si češće na mokrom nego na suvom". Odgovaram, opet sebi, moje prvo, ovo sportsko ja: "Čuj, neka je i 2010. godina, ako branim ovako kako branim! Pa, bolji sam nego na Olimpijadi u Seulu, a sećaš se, doneo sam zlato. Skinuću kapicu kad se jednog jutra probudim, pa mi bude mrsko da skočim u bazen. Tad, tek tad"!

Možda su drugi golmani brži, i jesu oni mlađi, ali nije suština brzo uraditi, nego na vreme. A stižem, nije da nije. Iskustvo mi pomaže da pre vidim, predvidim, pođem ranije. Valjda stotine i stotine sati u vodi i pod vodom znače nešto... Mnogo, verujte.

Znaćete kad zaista dođe kraj. Dotle, hajde da mislimo na zajednički početak... Sanjam olimpijsku medalju iz Sidneja. Svejedno, za početak ili za kraj, ali samo da zasija!