BEOGRAD - Ovogodišnji prosečni prinosi kukuruza biće oko tri tone po hektaru, rekao je u petak na otvaranju "Dana polja" Milutin Ćirović, direktor Instituta za ratarstvo u Novom Sadu.

Kako je proletos pod kukuruzom zasejano 1.400.000 hektara, sa ovako skromnim prinosima, ovogodišnji rod kukuruza iznosiće svega 4,2 miliona tona. Ukoliko se situacija do kraja berbe ne promeni, što je malo verovatno, ovogodišnji rod neće zadovoljiti domaće potrebe, jer se one kreću od pet do šest miliona tona.

I dok su prognoze, koliki će rod kukuruza biti, bile optimističkije, stočari su ukazivali na nedostatak stočne hrane, izuzetno visoku cenu kukuruza, opadanje stočnog fonda i tražili interventan uvoz kukuruza.

Međutim, pojedini stručnjaci su smatrali da će ovogodišnji rod zadovoljiti domaće potrebe, te da postoje zalihe od prošle godine, pa je uvoz kukuruza nepotreban, a i njegova cena na domaćem tržištu bi bila viša od domaćeg.

		Da se Vlada doseti Prema rečima stručnjaka u izvozno uvoznim firmama, cena uvoznog kukuruza bi bila viša od domaćeg. Naime, američki kukuruz je 80 dolara tona, a argentinski 77 dolara. Ako se tome dodaju troškovi prevoza, istovara i carine izlazi da bi uvozni kukuruz u Pančevu koštao 26,5 pfeniga, što je još uvek skuplje od domaćeg koji je 25 pfeniga. Stočarima prema tome ostaje samo nada da seljaci u ambarima imaju više kukuruza nego što su procene, da cene neće otići vrtoglavo gore, te da će se možda Vlada dosetiti da interveniše kako bi sačuvala stočni fond.

Nakon loše procene ovogodišnjeg roda kukuruza stočari, koji su najugroženiji, s pravom su postavili pitanje kolike su zalihe kukuruza i da li bi one mogle da zadovolje domaće potrebe bez uvoza.
- Na to pitanje je teško odgovoriti, jer se 90 odsto proizvodnje kukuruza nalazi u rukama seljaka, a svega deset odsto je na velikim gazdinstvima. I kada govorimo o prometu kukuruza, mi mislimo na među seljački promet - ističe Vesna Živanović, saradnik u Institutu za istraživanje tržišta.

Prema statističkim podacima kolika je bila proizvodnja, koliki su naši bilansi potreba i koliki je bio izvoz kukuruza prethodnih godina moglo bi se posredno zaključiti kolike su zalihe ovog žita.

Tako je proizvodnja kukuruza, prema statističkim podacima, u 1996. godini iznosila 5.367.000 tona, naredne 6.939.000, 1998. godine 5.174.000, a prošle godine 6.136.000 tona. To znači da je ukupna proizvodnja za poslednje četiri godine iznosila 23.616.000 tona kukuruza.

Kako se domaće potrebe kreću od pet do šest miliona tona, ispada da je za stočnu hranu i ljudsku ishranu utrošeno oko 22 miliona tona ove žitarice. Ako se ova količina oduzme od ukupne proizvodnje, za izvoz i zalihe ostalo je 1.016.000 tona.

U 1997. godini izvezeno je 119.000 tona kukuruza, naredne godine 463.000 tona, 1999. godine 255.000 tona i za prvih šest meseci ove godine 179.000 tona. Ukoliko zanemarimo izvoz kukuruza u 1996. godini, koji je iznosio 256 hiljada tona , pod pretpostavkom da se to izvozio kukuruz roda 1995. godine, zaključak je da je za poslednje četiri godine izvezeno 1.016.000 tona.

Na zalihama je prema ovoj računici negde oko 600.000 tona. S ovogodišnjom proizvodnjom od 4,2 miliona tona, domaće potrebe će jedva biti podmirene. Zbog toga ni ne čudi što je cena kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu od 7,10 do 7,20 dinara kilogram, a u pojedinim selima Srbije ova cena ide i do deset dinara. Kako farme pri ovoj ceni kukuruza ne mogu da obezbede dovoljno stočne hrane, stoka se ubrzano kolje, kako ne bi dočekali situaciju od pre par godina kada su svinje u oborima umirale od gladi.

T. Ostojić