BEOGRAD - "Plan obveznice" s kojim se država u predvečerje izbora setila da ispegla dug koji je poslednjih godina besramno stvorila prema najnezaštićenijim članovima društva, majkama i deci, na samom startu zapao je u probleme zbog kojih će isti poverioci države izvući deblji kraj, kaže za " Glas"dr Boško Mijatović iz Ekonomskog instituta.

On najpre upozorava da taj stari dug ne vuče kamate, niti je izvršena njegova revalorizacija, pa je samo potraživanje po osnovu dečijih dodataka i materinskih naknada višestruko obezvređeno.

Vladino obećanje da će se mnoge transakcije obavljati obveznicama, od kupovine roba do plaćanja poreza, još uvek se nije ispunilo, jer mnoge firme nisu spremne da prime ove vrednosne papire kao zamenu za novac, jednostavno zato što ne znaju šta da rade sa njima, pošto prve obveznice dospevaju za naplatu tek prvog januara naredne godine.

		Dva puta po ništa Čak i kada bi se mogle vršiti transakcije sa obveznicama onako kako je Vlada obećala njihova emisija predstavlja suštinsko povećanje kupovne snage i znači isto što i povećanje novčane mase, a to mora da podstiče inflaciju. Ona će, naravno, po drugi put obezvrediti ove vrednosne papire, koje je vreme već obezvredilo, ističe Mijatović.

To znači da bi sredstva preduzeća bila zaleđena pola godine, a to nelikvidna privreda ne može da podnese, objašnjava Mijatović koji doduše veruje da će država nekoliko dana pred izbore naterati veće trgovačke kuće da prihvate ove obveznice kako bi barem dotle stvorila privid da sistem funkcioniše.

Posle toga biće druga priča.
- Postoje i problemi koji su samo naizgled tehnički, a u stvari su suštinski. Reč je o visokoj apoenskoj vrednosti obveznica, zbog koje se one ne primaju za manje račune, tim pre što niko neće da za papir vrati keš. Uz to, zbog problema sa korišćenjem obveznica proradilo je i njihovo crno tržište na kojem su građani spremni da ih prodaju uz visok diskont da bi došli do novca i izbegli da jure gde će ih udomiti.

Lako je moguće da znatan broj tih jeftino kupljenih obveznica završi u rukama finansijskih magnata koji će ih realizovati preko svojih veza po punoj nominalnoj vrednosti i tako lepo zaraditi na bedi siromašnih.

A kada se spoje svi krugovi i završe prebijanja dugova između preduzeća koja primaju ove obveznice i države ispostaviće se da je država ostala bez normalno uplaćenih poreskih prihoda iz kojih je mogla majkama i deci da isplati ove naknade - u novcu, bez maltretiranja i u neokrnjenom iznosu, objašnjava dr Mijatović.

B. Jager