[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota-Nedelja, 2-3. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

01. Sep 2000 17:56 (GMT+01:00)

Sportski asovi ekskluzivno za "Glas": Kad je vreme odlaska

Ne igra krštenica

Tamo piše kad si rođen, a ne kad treba da prestaneš da radiš

Piše: Vladimir Jugović

Mnogo je utakmica, baš mnogo, ali nije vreme za svođenje računa. Ima još da se igra! Ruku na srce, ne može se rečima opisati to što mi izdržavamo u našim sportskim karijerama... Živimo kao na pokretnoj traci, iz dana u dan, iz treninga u trening, iz utakmice u utakmicu, a sve u pauzama putovanja, karantina... Ne, ja se ne žalim, to je put kojim svesno hodim i put kojim bih opet krenuo da sam na početku.

Povrede su naš najžešći protivnik. Nema tu mnogo filozofije: jednostavno, zamor materijala. Svaki sportista na to mora da računa. Dođe dan kad pukne, eto pravi izraz... U mom slučaju, mnogo sam utakmica odigrao, nije bilo vremena za odmor i... ode mišić te proklete 1998! Imao sam vraški tešku sezonu u Laciju, igrali smo ama svaki dan, a kada je doša kraj, počele su pripreme reprezentacije za Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Naravno, nisam se žalio... Pa, nisam bio tamo jedini.

Nekako su se poklopili svi maleri s mojim prelaskom u madridski Atletiko. Naš narod dobro kaže da zlo retko ide samo... Prošli smo paklene pripreme kod trenera Ariga Sakija i prosto više nisam mogao da izdržim: ređale su se povrede, od onih mehaničkih tipa istegnuća, nagnječenja, do onih opasnijih koje idu iz glave. Sigurno se pitate: "Kako to iz glave, kad se fudbal prevashodno igra nogama"? Pa lepo, baš iz glave: uđe neki strah u čoveka, padneš na psihološkom planu, napusti te samopouzdanje i odmah se sroza koncentracija. E, kad takav izađeš na teren gde nikome na pamet ne pada ni da ti kaže "dobar dan", onda je pitanje trenutka kad ćeš da završiš na travi, nosilima, pa i u ambulanti. Meni se nešto slično dogodilo.

Ja sam borac, nikada se ne predajem. Nisam opterećen godinama, pa ne igra krštenica! Tamo piše kad je ko rođen, a ne kad treba da prestane da radi. U redu, ne može doveka, ali će u mom slučaju još da traje.

Nisam od onih setnih koji se vraćaju u prošlost i tvrde da su nekada sve mogli. Ja i sada mogu sve, i više nego kad sam bio u tim, nazovi najboljim godinama. Svaki igrač nosi breme svoga doba i to potpuno različito. Ne mislim da rušim zakone prirode, ali tridesete su zrele fudbalske godine. Bitno je biti miran, staložen i uporan. I poslušan... Mi smo profesionalci i tu ne sme da dominira emocija. Ne stidim se da kažem da sam poslušan, i to je posao... Naravno, zdrav razum se podrazumeva, ali treba shvatiti da u životu sve ima svoju cenu, a sportski trofeji zaista vrede.

Ne volim da pričam o klupskim lekarima, dijagnozama, oporavku, procenama trenera, povratku na teren u "pravom, ili krivom trenutku"... Sve se prenosi, a mnogo je onih koji mogu nakaradno da protumače moje reči. Bitno je samo da je sentimentalnost isključena, a bar meni nikada nije bila vodilja.

Da li ste se ikada zapitali zašto veliki klubovi kupuju po 20 fudbalera ekstra klase i naravno ekstra cene... Ako niste, onda sigurno niste ni pronikli u nove trendove, u budućnost kojom fudbal ide. To je potreba, a ne hir. Znate na šta mislim: suludo trošenje novca! Jednostavno, današnji uspeh, ili bar želja za njim, vodi preko šezdesetak utakmica koje nose prefiks sudbonosnih. Taj napor ne može da izdrži tim od 11, 13 ili 15 fudbalera. Potrebna su dva-tri tima, što je moguće približnijeg kvaliteta. Teško je ući u to probrano društvo, a i kad uđeš, nema dremeža. Ipak, ne mili ti se ni da izađeš, jer sport je možda najlepša igra života...


vesti po rubrikama

^reportaža

16:52h Robogard - čovekov zaštitnik ili mašina za ubijanje
17:04h Baš lep rastanak
17:12h "Glas" s Vojislavom Koštunicom na prvoj predizbornoj turneji
17:23h Krive visoke potpetice
17:35h

Sin pa venčanje

17:41h Madona se udaje

17:56h

Reporter " Glasa" posetio Prištinu, godinu dana posle

   


     


FastCounter by LinkExchange