[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota-Nedelja, 2-3. septembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

01. Sep 2000 18:15 (GMT+01:00)

Novi krstaški pohod Vatikana (17)

Neprijatnosti na turneji

Kao hrišćanin ne ponaša se kao Hristos

Pored spektakularnih dočeka i uspeha doživljavao je i krajnje neprijatne trenutke. Kad je 3. novembra 1979. uhapšena u Teheranu grupa od 63 američkih diplomata i kad su zadržani kao taoci od strane revolucionarne garde Homeinija, papa Jovan Pavle Drugi intervenisao je preko nadbiskupa Buginija, ali bez uspeha. Ajatolah Homeini je na papinu poruku odgovorio: "Iznenađen sam da veliki papa interveniše… Vi hrišćani ne ponašate se kao Hristos…

On bi sigurno protestovao protiv tlačenja šaha". Kada je 1982. na putu po Africi, u gradu Kaduna, pozvao muslimanske lidere na razgovor u cilju stvaranja hrišćansko-muslimanskog fronta protiv ateizma, naišao je na otpor; nijedan od pozvanih nije se odazvao. Prilikom posete Holandiji 1985, dočekali su ga demonstranti; kamenjem i flašama napadnut je njegov automobil, a u sukobima s policijom ranjeno je osam demonstranata.

Sporadični neuspesi objektivno posmatrano ne mogu zaseniti uspehe koje je izvojevao papa Jovan Pavle Drugi. Uneo je dinamiku u politiku Vatikana kakvu nije zabeležila ova institucija u poslednjih nekoliko vekova. Posle svake njegove posete, menjali su se odnosi između Vatikana i odnosne zemlje i podizana je uloga Rimokatoličke crkve u toj zemlji. Uspostavljanjem diplomatskih odnosa širena je mreža katoličkih organizacija, imenovani su biskupi i nadbiskupi bez saglasnosti vlada itd. Sa stanovišta Rimokatoličke crkve najveći uspeh, nesumnjivo, predstavlja uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SAD, protestantskim zemljama severne Evrope i s bivšim socijalističkim zemljama.

Sa Švedskom, Norveškom, Danskom i Britanijom odnosi su uspostavljeni početkom osamdesetih godina, posle zaključenja alijanse Vatikan-Vašington. Najosetljiviju tačku predstavljala je Velika Britanija, gde je anglikanska crkva državna crkva na čijem čelu je još od 17. veka monarh. Glavnu ulogu u izvođenju ove operacije imao je laburistički lider Bler (Toni Bler) koji je prešao u katoličku veru, a čiju je promociju u britanski politički vrh potpomogao Vatikan, preko katoličkih organizacija u zemlji. Ali poteškoće za Anglikansku crkvu su tek potom nastale. Katolička zajednica u Velikoj Britaniji, na čelu s kardinalom Vajningom, pokrenula je pitanje revizije pojedinih ustavnih odredbi.

Istupila je s tezom da je britanski ustav, po kome monarh ne može da bude katolik niti može da se ženi katolkinjom, uvredljiv za katoličanstvo. Premijer Bler, očito u nezavidnoj situaciji, ocenio je ovaj slučaj kao "složen do ekstrema", pa je to pitanje stavljeno "na led". Ali to nije sprečilo Sv. stolicu da pruži političku podršku rimokatolicima u Škotskoj i Severnoj Irskoj. Nema u tome ničeg iznenađujućeg: Vatikan je uvek vešto uskakao u svaku političku igru. Na primer, kada je u Lisabonu maja 1991. potpisan sporazum između vladajuće strane Pokreta za oslobađanje Angole i pobunjeničke strane UNITA, posredstvom portugalske vlade, Vatikan se umešao i pozvao angolske sveštenike na zajedničko hodočašće, skrenuvši time vladi pažnju na to da se o interesima Rimokatoličke crkve mora voditi računa. Juna 1992. papa je stupio na tlo Angole, po uobičajenom spektakularnom scenariju.

Podelu malog ostrva Timora, u indonežanskom arhipelagu, s rimokatoličkom skupinom u istočnom delu ostrva, snažno je potpomogao Vatikan, materijalno i politički. Za Rimokatoličku crkvu stvorena je tim putem oaza u islamskom moru, odakle katoličke organizacije mogu nesmetano da deluju i sprovode prozelitsku politiku.

Uspostavljanje diplomatskih odnosa s bivšim socijalističkim zemljama usledilo je posle rušenja Berlinskog zida: s Poljskom 1989, s Mađarskom 1990. sa SSSR marta 1989, s Čehoslovačkom 1990, s Rumunijom 1990. i Bugarskom decembra 1990. S Albanijom diplomatski odnosi uspostavljeni su 1991. godine. Dok je u vreme pontifikata pape Pavla Šestog Vatikan imao svoje nuncijature u 89 zemalja, papa Jovan Pavle Drugi proširio ih je na 157. Samo u jednom slučaju papa nije uspeo, i pored upornih i svestranih nastojanja. Naime, nije uspeo da probije "bambusovu zavesu" prema Kini, kako su je duhovito nazvali neki novinari. Kao što je poznato, Rimokatolička crkva u Kini odvojila se od Vatikana 1949. a vlast u Pekingu zabranjivale su rimokatoličkim misionarima ulazak u zemlju.

Odbili su i novčanu pomoć i bilo koji vid "humanitarne" pomoći, koju je Vatikan uporno nudio prilikom elementarnih nepogoda. Kao prvi uslov bilo kakvog dijaloga s Vatikanom Kina je postavila prekid diplomatskih odnosa s Tajvanom i obustavljanje podzemne delatnosti Vatikana u Kini. Papa nije odustajao od svojih namera. Avgusta 1999. Rimska kurija najavila je posetu pape Hongkongu, u kome živi oko 250.000 katolika. I ovoga puta naišao je na odlučan otpor vlade u Hongkongu, a i same katoličke zajednice. Hongkoški biskup Jozef Zen izjavio je da "poseta nije poželjna".

Putovanje na Bliski istok 28. februara 2000. i posetu Sinaju, svetom mestu, papa je definisao kao hodočašće i izrazio želju da s jevrejskim, muslimanskim i pravoslavnim verskim liderima održi zajedničku molitvu - molitvu triju monoteističkih religija, kako bi se "zalečila hiljadugodišnja šizma između pravoslavne i rimokatoličke crkve, i učvrstio savez s muslimanima i Jevrejima. Papa je posetio sveta mesta, uključujući i grčko-pravoslavni manastir na Sinaju, ali je molitvu obavio sam. Mitropolit grčko-pravoslavni gospodin Damijanos, pod čijom se nadležnošću nalazi manastir, kao dobar domaćin, sačekao je i pozdravio papu, ali mu se nije pridružio u molitvi.

Svom gostu je saopštio da do ujedinjenja hrišćana, pa i zajedničke molitve, može da dođe samo "ukoliko rimokatolici napuste sve oblike prozelitizma, prinudu i predrasude". Na taj problem vratićemo se u trećem poglavlju ove knjige.


vesti po rubrikama

^feljton

17:01h

Opus dei: Novi krstaški pohod Vatikana

18:27h

Aloja jača krv

 



     


FastCounter by LinkExchange