BARENCOVO MORE - Posle zvaničnog saopštenja, praktično prvog i u isto vreme poslednjeg, komande ruske Severne flote u kojem je navedeno da je svih 118 članova posade potonule nuklearne podmornice "Kursk" mrtvo, čitava Rusija se još nalazi u jakom šoku izazvanom ovom nesvakidašnjom pomorskom tragedijom.

Reči Mihaila Mocaka, komandanta ruske Severne flote, da su se njihove najgore slutnje obistinile i da usled potpunog potopa podmornice nije preživeo nijedan mornar, građani Rusije dočekali su s gnevom i žalošću ne skrivajući svoje razočaranje "neadekvatnom i zakasnelom akcijom spasavanja".

Rodbina postradalih još ne može da shvati zašto je mornarici trebalo četiri dana da prihvati pomoć ponuđenu sa strane.

"Norvežanima je trebalo samo 48 sati da stignu na lice mesta. Da su ih pustili da dođu ranije...", pokušala je sama sebi da objasni uplakana majka jednog od poginulih mornara.

		U sredu dan žalosti Predsednik Putin proglasio je 23. avgust danom nacionalne žalosti, povodom smrti 118 mornara s podmornice "Kursk". Ruske vlasti su u ponedeljak i zvanično potvrdile da je kompletna posada "Kurska" nastradala u udesu 12. avgusta, u Barencovom moru i da su višednevne operacije spasavanja bile bezuspešne. Izražavajući duboko žaljenje zbog tragedije, Putin je izrazio saučešće njihovim najbližima i naložio vladi da preduzme "neodložne mere pružanja pomoći porodicama poginulih mornara", te saopštio da će otputovati u Murmansk, gde se nalazi komanda Severne flote.

Na meti najjačih kritika našao se i sam Putin kojeg su neki ruski mediji optužili da je kriv za izgubljeno vreme jer nije odmah dozvolio dolazak stranim spasiocima. Rusi mu, takođe, zameraju što je tokom cele ove krize ostao na svom godišnjem odmoru u Sočiju.

"Ljudski život u Rusiji ne vredi mnogo. Pogledajte istoriju moje zemlje i videćete da je uvek bilo bolje da neko pogine nego da bude otkrivena neka velika vojna tajna. Naš predsednik je odgovoran za ovo", kaže jedna studentkinja iz Murmanska.

"Izgubili smo dragoceno vreme. Nije trebalo da čekaju čitavu nedelju pa da odluče da li da prihvate pomoć Norvežana ili ne. To smatram bezočnom i gotovo kriminalnom nemarnošću", kaže Aleksander Bobrov, oficir u ruskoj mornaričkoj bazi u Severnomorsku.

Norveški spasilački tim, čiji su ronioci prvi uspeli da prodru u unutrašnjost "Kurska", najavili su juče svoj odlazak rekavši da njihov ostanak na mestu tragedije više nema smisla.

Norveške vojne vlasti ponudile su u utorak svoju verziju uzroka havarije rekavši da je nesreću najverovatnije izazvala eksplozija jednog od torpeda ili nekog drugog oružja iz arsenala "Kurska", automatski isključivši ruske tvrdnje da je podmornica potonula usled nekakvog sudara.

"Nema indikacija da je došlo do sudara. Naši ronioci su bili dole i nisu videli ništa što bi ukazivalo na takvu tvrdnju. U pitanju je ruska propaganda", rekao je admiral Ejnar Skorgen, šef norveškog ronilačkog tima.

		Na 330 metara od "Kurska", Rusi pronašli deo britanske podmornice Ruska mornarica je kasno u ponedeljak uveče objavila da je pronašla deo jedne strane podmornice, najverovatnije britanske, oko 330 metara od olupine "Kurska" što govori u prilog tvrdnji da je on potonuo usled sudara. Ministarstvo odbrane u Londonu odmah je demantovalo te tvrdnje rekavši da u vreme stradanja ruske podmornice, nije bilo britanskih ni vojnih ni civilnih plovila. "Ja kategorički izjavljujem da u rejonu katastofe nije bilo podmornica niti brodova vojno-pomorskih snaga Velike Britanije, saopštio je dopisniku RIA "Novosti" predstavnik britanskog ministarstva odbrane", dodajući da je "to i zvanična izjava ministarstva". Generalni sekretar NATO Džordž Robertson izrazio je saučešće porodicama poginulih i ruskom predsedniku rekavši da "žali zbog gubitka koji je Rusija doživela".

U prilog toj tezi, Norvežani su obelodanili i da je njihov obaveštajni brod "Marjata", koji je tog dana na terenu pratio i prikupljao podatke o manevrima Severne flote, zabeležio dve jake eksplozije koje su se dogodile u nedelju 12. avgusta, rano ujutro oko 8.30 časova.

Norveške vlasti su saopštile da od Rusa još nisu dobile zvaničan zahtev za pomoć u izvlačenju tela postradalih, ali da su spremne da mu se odazovu. Norvežani su u utorak dali odgovor i zašto na lice mesta nisu došli helikopterom već brodom što je njihov dolazak znatno usporilo.

Tokom same operacije ispostavilo se da ronioci ne mogu da rade bez podrške sa broda, da su samohodne podvodne kamere beskorisne bez kontrole preko monitora na palubi, kao i da ljudi koji su boravili toliko vremena na dubini većoj od 100 metara moraju da se vraćaju u barokomoru, takođe instaliranu na brodu.

Odlazak su najavili i Britanci za čiju mini-podmornicu "LR5", na žalost, nije bilo posla.

Ruske vlasti trenutno obavljaju intenzivne konsultacije o tome ko će obaviti evakuaciju tela poginulih i koja će organizacija biti označena kao koordinator operacije izvlačenja podmornice, o čemu se priprema niz projekata. To pitanje je veoma značajno, jer je reč o velikim finansijskim sredstvima - 400-500 miliona dolara, odnosno, skoro polovinu vrednosti samog "Kurska". Što se tiče pitanja ko će izvući tela poginulih, gotovo nema sumnje da će posao biti poveren norveškim roniocima.

Ruski ministar odbrane Igor Sergejev koji je u utorak odgovarao na pitanja novinara o ovoj tragediji rekao je da je u nedelju registrovana i treća eksplozija o kojoj Amerikanci ćute i dodao da je predstavnik Rusije u NATO u Briselu na postavljeno pitanje da li su u kritično vreme u području havarije bile i podmornice Alijanse dobio odgovor da "nisu". Pored toga, rečeno mu je i da jesu da komanda NATO to nikada ne bi priznala.

Komada je, prema pisanju vladinog dnevnika "Rosijskaja gazeta", već u ponedeljak imala razloga da smatra da su svi članovi posade poginuli. "Međutim, o tome glasno ne bi govorio nijedan pomorac, dok god na površinu ne bi bio iznesen i poslednji mornar", ukazuje list, naglašavajući da pomorce na to obavezuju "tradicije flote i norme ljudske etike".

S. Đ. P.