[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 23. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

22. Aug 2000 18:01 (GMT+01:00)

Opus dei

Poziv od Boga

Pune tri godine i osam meseci trajale su pripreme za saziv koncila. Organizacija je poverena Rimskoj kuriji na čelu s prefektom Svetog ureda, kardinalom Otavijanijem

Ideju o sazivu ekumenskog ili vaseljenskog sabora papa je prikazao kao "poziv koji je primio od Boga". Međutim, prve vesti o tome naišle su na zaprepašćenje u Rimskoj kuriji i različite komentare među klerom. Nisu bili retki oni koji su postavljali pitanje čemu sve to.

Prvi vatikanski sabor 1870. usvojio je Dekret o nepogrešivosti pape; papa je najviši autoritet u crkvi, on vlada, poučava, posvećuje. U takvoj situaciji protivnici saziva pitali su se šta može da kaže novi vaseljenski sabor.

Nasuprot otporima inicijativu je podržao kardinal Montini, budući papa Pavle nú, što je u tom trenutku bilo odlučujuće. Na saboru svoje dijeceze u Milanu 26. januara 1960. on se založio za saziv ekumenskog sabora ili koncila, ukazujući na potrebu sagledavanja rimokatolicizma u svim njegovim dimenzijama. Interesantno je napomenuti da je podršku pružio i patrijarh carigradski Atinagora kao i kenterberijski nadbiskup Fišer. Po prvi put u istoriji Anglikanske crkve nadbiskup je došao u Rim i 2. decembra 1960. bio je primljen kod pape. Taj susret opisan je u literaturi kao istorijski i kao početak ekumenskog procesa. Pune tri godine i osam meseci trajale su pripreme za saziv koncila. Organizacija je poverena Rimskoj kuriji na čelu sa perfektom Svetog ureda, kardinalom Otavijanijem (Alfredo Ottaviani); 12 komisija sastavljenih od kardinala, nadbiskupa i eksperata iz različitih oblasti proučavali su metode putem kojih treba usaglasiti rimokatoličku teološku misao sa napretkom nauke, a organizaciju Vatikana dovesti u sklad sa društvenim promenama u svetu.

U pozivu upućenom 25. decembra 1961. papa je ukazao na to da u pojedinim istorijskim razdobljima postoje "specijalni znaci prisustva Boga u istoriji", koji zahtevaju izuzetnu pažnju svih hrišćana.

U svetskoj literaturi Drugi vatikanski sabor opravdano je opisan kao grandiozni poduhvat, bez presedana u istoriji rimokatoličanstva. Po broju učesnika, usvojenim dokumentima, diskusiji o tabu temama o kojima je otvoreno govoreno, nesumnjivo je bio jedinstven skup. Poziv je upućen biskupima iz 141 zemlje, trostruko više nego na Prvom saboru održanom 90 godina ranije. Prisustvovali su i kardinali iz Japana, Indije i sa afričkog kontinenta, po prvi put pojavili su se crnački biskupi, i to u impozantnom broju, nešto više od stotine. Po prvi put u istoriji rimokatoličanstva Evropljani su predstavljali manjinu, samo jednu trećinu od ukupnog broja. Na Prvom koncilu učestvovalo je ukupno 750 crkvenih dostojanstvenika, a na Drugom 2.540. Sem toga učestvovala su 42 svetovna lica rimokatoličke veroispovesti, 90 posmatrača nekatolika, koji su predstavljali 29 crkvenih zajednica.

U svojstvu posmatrača bila su prisutna tri ruska sveštenika koji su primljeni u odvojenim posetama kod pape Jovana HHúúú. I Srpska pravoslavna crkva uputila je svoje posmatrače. U pogledu rituala sabor je značio radikalni zaokret. Pitanje je bilo da li će papu doneti, kako je to bilo uobičajeno u prošlosti, na "Sedia Gestatoria" tj. specijalnom tronu koji nosi 12 ljudi u srednjovekovnim odorama ili će sam doći. Sedija je simbol božanskog statusa pape kao posrednika između zemlje i neba. Ta simbolika je izostavljena. Preovladalo je mišljenje, još tokom priprema, da moderna crkva mora biti sagledana, ne kao hijerarhijska institucija, nego kao zajednica koju sačinjavaju sveštena lica i laici, ujedinjeni kao "Božji narod". Ton novom prilazu crkvi dao je Papa Jovan 23, ali se ne može zapostaviti ni uloga kardinala Montinija, jednog od najobrazovanijih katoličkih dostojanstvenika, opisanog u literaturi kao "progresivni konzervativac".

Podršku papi Jovanu 23. pružili su biskupi iz Latinske Amerike, Afrike i Azije i značajan broj kardinala iz Francuske, Nemačke i zemalja Beneluksa. Svoja shvatanja papa Jovan 23. izložio je već u svojoj prvoj velikoj enciklici "Mater et Magistra" od 15. maja 1961. koju je posvetio socijalnim problemima. Smatrao je da Rimokatolička crkva mora, pre svega, da osavremeni svoju socijalnu doktrinu, čiji su temelji postavljeni pre 70 godina, i prilagodi je promenama koje su se odigrale u svetu. Založio se za prevazilaženje jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja i podigao je glas protiv "samovolje moćnih". radnika je predstavio kao suvlasnika, akcionara preduzeća, kao ličnosti čiji glas mora biti poštovan u procesu odlučivanja, u skladu sa hrišćanskim normama pravde i pravičnosti. Te stavove nadopunio je u narednoj enciklici "Pacem in Terris" od 11. aprila 1963. godine, ukazujući i na potrebu "prepoznavanja znakova vremena".

Drugi vatikanski koncil otvorio je papa Jovan 23. 11. oktobra 1962. a završna sednica održana je 8. decembra 1965. pod papom Pavlom 6. Otvarajući Koncil papa Jovan 23. rekao je, pored ostalog, da "crkva modernog vremena umesto osuda mora dokazati pravilnost svog učenja; umesto ponavljanja crkvene doktrinarne, crkva se mora prilagođavati vremenu". Samo tim putem, po njegovom shvatanju, može rimokatoličanstvo izaći u susret potrebama modernog vremena. Jedna je stvar, naglasio je papa, "očuvati suštinu stare doktrine, ostati depositum fidei, a druga je prilagoditi je duhu savremenog vremena. Proviđenje nas vodi prema novom poretku u ljudskim odnosima" zaključio je papa.

Najupečatljiviji deo njegovog govora nesumnjivo je onaj u kome je definisao koncil kao "slavljenje hrišćanske vere, njenog jedinstva u različitosti i univerzalnosti".

Dr Smilja Avramov


vesti po rubrikama

^feljton

18:01h

Opus dei: Poziv od Boga

18:48h Podmlađivanje organizma: Eliksiri i balzami
   


     


FastCounter by LinkExchange