[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 23. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

22. Aug 2000 16:47 (GMT+01:00)

Luka Radoje iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi

Mi nećemo gladovati, ali stoka, bogami, hoće

Šteta od suše procenjuje se na osam milijardi maraka

BEOGRAD - U Zapadnoj Evropi 1976. godina upamćena je po katastrofalnoj suši. Te godine u Francuskoj je jedno jezero presušilo zbog visokih temperatura, a na dnu jezera je pronađena ploča na kojoj je pisalo da je 1700 i neke godine u tom kraju umrlo od gladi 100.000 ljudi i "ako nađete ovu ploču zapišite koliko je vas umrlo od gladi".

Te godine u Francuskoj niko nije umro od gladi, ali ovaj istinit događaj govori o tome koliko suša može biti katastrofalnih razmera- priča za "Glas" dr Luka Radoje iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.

Ovogodišnja suša u Srbiji, prema njegovim rečima, neće dovesti u pitanje ishranu stanovništva, ali će problem biti ishrana stoke, jer nema kabaste stočne hrane.
- Drugo, omanuće kukuruz, jer će prinosi ove kulture biti prepolovljeni. Treće, kvalitet dobijenih proizvoda biće niži zbog suše, jer zrno nije naliveno u dovoljnoj meri - naglašava sagovornik "Glasa".

Povrće dobro i za bebe

Ove godine suša je pogodovala samo povrću koje je zalivano i vinovoj lozi.
- Ove godine imamo visoko kvalitetno povrće bez pesticida koje možete slobodno da date i bebama. Vinovu lozu ove godine proizvođači nisu morali da tretiraju, čak ni bakarni kreč nije korišćen, što su jedine dobre strane suše - ističe dr Luka Radoje.

Najveća šteta od ovogodišnje suše, prema njegovim rečima, biće naneta ishrani stoke.
- Polemika je među stručnjacima kolika će to biti šteta, ali jedno je sigurno da će otići jedan broj krava, ovaca, junadi, odnosno krupne stoke, kao i svinja i živine jer nema dovoljno kukuruza za njihovu ishranu - ističe dr Radoje.

Prema tome koliko imamo stoke, kolike su prelazne rezerve i koliko će se ove godine kukurza ubrati, prema njegovim rečima to bi trebalo da zadovolji domaće potrebe za stočnom hranom. Međutim, ističe sagovornik "Glasa", zbog prepolovljenog roda kukuruza, cena je skočila i dok je kukuruz u svetu 18, kod nas je otišla na 30 pfeninga. Tako visoka cena će uticati na smanjenje broja stoke.
- Prema mojoj ličnoj proceni, na osnovu toga koliko je toga ove godine zasejano, a koliki su prinosi, ovogodišnja šteta od suše u Srbiji biće osam milijardi nemačkih maraka - naglašava dr Radoje i dodaje da bi posledice ovogodišnje suše bile još gore, odnosno da se sa njiva ništa ne bi ubralo, da nije upotrebljena, koliko-toliko agrotehnika.

- Na njivama gde je primenjena agrotehnika imate fenomen da je stabljika kukuruza patuljasta, svega 70 santimetara, ali ima klipa, odnosno ima šta da se ubere. Ali tamo gde je loše zemljište i peskovito ove godine se ništa neće ubrati. Tako na primer u Banatskom Novom Selu seljaci koji imaju nafte su na peskovitim i višim zemljištima već uzorali kukuruz, jer nemaju šta da beru, a ostali će to učiniti kad nabave gorivo - slikovito opisuje dr Radoje situaciju na njivama.

Ono čemu nas je ovogodišnja suša naučila, ističe sagovornik "Glasa" je da Srbija nema uređaje za navodnjavanje.
- Najnovija sredstva za navodnjavanje, kojima rukuje samo jedan čovek, koštaju 2.000 dolara po hektaru, a mi to nismo u mogućnosti da platimo. Sem toga, ovakvi sistemi navodnjavanja se isplate samo kod visokointezivnih kultura, kao što su semenski proizvodi, šećerna repa i povrće. Zato treba iskoristiti kanalsko navodnjavanje - objašnjava dr Radoje.

U Srbiji je još samo 1950 godine bila ovako velika suši, ali su tada posledice bile još gore nego ove godine.
- Ovu 2000. godinu upamtićemo po suši koja je prepolovila rod njivskih kultura - zlosutno će na kraju dr Radoje.

T.Ostojić


vesti po rubrikama

^ekonomija

16:39h Seljaci u Srbiji traže da se suša proglasi elementarnom nepogodom
16:47h Šteta od suše procenjuje se na osam milijardi maraka
17:26h Dnevna potrošnja struje u Srbiji veća nego proteklog leta
17:41h U nedostatku brašna iz rezervi, pekari mese hleb pod prinudom
22:30h Marka 30 dinara
22:45h Suša umanjuje porez seljacima
23:00h Smenjeno poslovodstvo EI Niš
   


     


FastCounter by LinkExchange