Roman Frensisa Skota Ficdžeralda (1896-1940) "Veliki Getsbi" oduvek je pokretao brojna pitanja. Danas, 75 godina posle njegovog objavljivanja, jedan profesor književnosti postavlja novo pitanje: da li je Getsbi bio crnac? Naravno, ima i spreman odgovor: "Jeste".

"Ficdžerald je opisao Džeja Getsbija kao svetloputog crnca koji je mogao da prođe kao belac", tvrdi Karlajl V. Tompson, profesor na odseku za jezike, književnost i filozofiju koledža Medgar Evers u Bruklinu. Zašto je on to uradio? "To je izraz Ficdžeraldovog dubokog razumevanja za mešanje crnaca i belaca."

Tompson u knjizi nalazi mnoštvo dokaza za svoju tvrdnju. Najvažniji su: Getsbi nosi kratko podšišanu kosu; on poseduje 40 jutara zemlje i vilu, a ne 40 jutara zemlje i predionicu pamuka; promenio je svoje ime iz Gets u Getsbi, što su često radili crnci koji su, želeći da prođu kao belci, hteli da započnu novu budućnost; Getsbi u knjizi kaže da su mu svi u porodici mrtvi. "Reč 'mrtav' je značajna zbog toga što ti svetloputi crnci koji izgledaju kao belci postaju simbolično mrtvi za svoje porodice", napisao je Tompson u referatu pod naslovom "Tragični crni "Bak": mimikrija Džeja Getsbija u Ficdžeraldovom 'Velikom Getsbiju'", koji je prezentovao na proletošnjoj književnoj konferenciji u Čarlstonu.

Na pitanje da li je ovu ideju izneo poznavaocima Ficdžeraldovog dela, Tompson je odgovorio: "Nisam želeo da ih preplašim. Na izvestan način mogli bi da budu uvređeni. Ovo delo nije ozbiljno proučio nijedan crni naučnik. Za to je potreban crnac koji dobro poznaje istoriju i folklor Afroamerikanaca i koji je upućen u znakove rasne mimikrije. Istraživači su listom ubeđeni da Getsbi nije bio crnac. Uostalom, u filmu ga je igrao Robert Redford."

Tompson smatra da rasno pitanje čini centralnu narativnu tenziju romana koji smešta u istorijski kontekst koji je imao naboj rasnog sukoba - "Getsbi" je objavljen šest godina posle "krvavog usijanog leta 1919, kada je Kju-Kluks klan bio na vrhuncu i kada je imigrantima afričkog porekla zabranjen ulazak u SAD". Kada Ficdžerald kaže da je Getsbi bled, kao u sceni kada on prvi put posle pet godina sreće Dejzi, pa je "bled kao smrt", Tompson u tome vidi dokaz "nedefinisanog rasnog identiteta".

U akademskim krugovima, čitanje teksta na novi način poznato je kao "problematizovanje". "Ljudi jednostavno žele da u klasičnim delima pročitaju nešto originalno, novo i potpuno odvojeno od autorovih namera", ovako je Tompsonovu ideju protumačio Čarls Skribner III, čija je porodična firma bila izdavač Ficdžeraldovog romana 1925. "Mislim da je ideja smešna. U Ficdžeraldovoj dokumentaciji, konceptima, njegovoj korespondenciji sa urednikom, nema ničega što bi dalo bilo kakvu verodostojnost ovakvom tumačenju 'Velikog Getsbija'."

Skribner ipak u ovome vidi i nešto dobro: "Ako to zagolica ljude da čitaju ovog klasika, biće odlično. Pedagoški je to izvanredno. Ova analogija se može upotrebiti za bavljenje nekim temama iz 'Getsbija' - o tome kako autsajder pokušava da postane insajder, o čoveku koji je sam sebe izmislio. Ali, molim vas, nemojte tvrditi da je Ficdžerald namerno hteo da to bude faktografska osnova njegovog romana."

J. P.