MOSKVA - Komandant ruske Ratne mornarice admiral Vladimir Kurojedov izjavio je u utorak da su svih 116 mornara nuklearne podmornice "Kursk", prikovane za dno Barencovog mora, "još živi".

"Situacija u zoni nesreće je komplikovana zbog oluje koja besni u tom području, more je nemirno i spasioci ne uspevaju da usidre svoje brodove", rekao je on dodavši da "za sada nije poznat uzrok nesreće".

Prvi pokušaj spasavanja posade ruske atomske podmornice "Kursk", koja već četiri dana leži na dubini od 108 metara, na dnu Barencovog mora, nije uspeo, ali je u utorak uveče oko 23 po našem vremenu počeo drugi pokušaj.

		Rusi neće pomoć Glavni štab ruske Severne flote odbio je ponudu SAD, Francuske i Britanije za pružanje pomoći u operaciji spasavanja "Kurska" jer ruska flota raspolaže svim neophodnim sredstvima. Ruski eksperti tvrde da situacija ipak nije katastrofalna. Posade atomskih podmornica obavezno uvežbavaju postupak spasavanja u slučaju havarije, uključujući čak i mogućnost da podmornica leži na dnu mora. Osim toga, čelik od kojeg je sačinjena omogućava joj da izdrži spoljni pritisak vode i na dubini od 500 metara. Spasilačkom operacijom od početka i sa samog mesta rukovodi komandant Severne flote admiral Vjačeslav Popov. On je jedan od najiskusnijih podmorničara Rusije. Nesreća, koja se dogodila na jednoj od najmodernijih ruskih podmornica porinutoj 1995, prva je posle nesreće podmornice "Komsomolec" 1989. kada su poginula 42 mornara.

Prvi pokušaj spajanja specijalne kapsule, koja može da na površinu, u jednoj "turi", izveze 20 ljudi, i podmornice nije uspeo, kako je objašnjeno u ruskoj Severnoj floti, zbog jake oluje. Druga kapsula je, međutim, već na putu, a vremenski uslovi su nešto bolji.

Ruska mornarica će pokušati da nuklearnu podmornicu koja nepomično leži na dnu Barencovog mora izvuče na površinu specijalnim pontonima ukoliko pokušaj da se 116 članova posade spasu kapsulama za evakuaciju ne urodi plodom.

Komandant ruske Ratne mornarice, admiral Vladimir Kurojedov je izjavio da rezervni plan za spasavanje mornara zarobljenih na dubini većoj od 100 metara podrazumeva privezivanje 400 tona teških pontona na bokove podmornice, u koje bi potom pod vodom bio upumpan vazduh pod visokim pritiskom.

Ruska mornarica ne veruje u do utorka aktuelnu hipotezu o sudaru s nekim drugim brodom ili podmornicom, možda stranom, tokom manevara u nedelju ujutro.

Gotovo sve zemlje čije su podmornice bile u području održavanja velikih četvorodnevnih manevara ruske mornarice, završenih 13. avgusta kad se tragedija i dogodila, demantovale su mogućnost da su se sudarile s "Kurskom". To su učinile Švedska i Britanija, ali i SAD. Ne isključuje se ni mogućnost da je došlo do eksplozije u prednjem, torpednom delu "Kurska", u koji je potom prodrla voda.

Kurojedov je ocenio da "mogućnost pozitivnog ishoda operacije spasavanja u mnogome zavisi od situacije u unutrašnjosti podmornice" i precizirao da je preživljavanje mornara uslovljeno "čitavom serijom faktora".

"Broj potopljenih prostorija, povećanje atmosferskog pritiska i temperature, pozicija rezervi vazduha, svi ti faktori utiču na vreme preživljavanja", rekao je on.

"Poznajući te elemente, mornari na licu mesta učiniće sve kako bi spasili posadu, uprkos lošim vremenskim uslovima", rekao je Kurojedov dodavši da su šanse za spas ipak vrlo male. Portparol Severne flote Vladimir Navrotski izjavio je da se za sada "ne može govoriti o pozitivnim rezultatima" spasilačkih operacija, te da su spasioci obavestili da su neka od prednjih odeljenja potopljena, što znači da na podmornici možda ima i žrtava.

"Kursk" je potonuo na oko 150 kilometara od baze Severomorsk u međunarodnim vodama između Rusije i Norveške i nalazi se na dubini od 150 metara. Iako nikakvo radioaktivno zagađenje nije do sada registrovano, Norveška je odlučila da ipak bude na oprezu. Na "Kursku", izgrađenom po projektu 949A tip "antej", nalaze se 24 rakete, ali kako tvrdi ruska mornarica, nijedna nema nuklearnu bojevu glavu.

PRIREDILA: S. Đ. P.

 

		Tri načina za spas Nakon havarije, posada "Kurska" bila je prinuđena da zaustavi atomski energetski pogon podmornice, što je obustavilo i prečišćavanje vazduha u svim njenim delovima. Brodovi koji su joj pritekli u pomoć pokušavaju da potonulo plovilo snabdeju kiseonikom i energijom. Na "Kursk" je u međuvremenu, prenosi britanski "Tajms", priključen i "kolokol" iliti spasilačko zvono na ruskom jeziku. To je omaleno plovilo, koje poseduje kabinu za dekompresiju, sposobno da preveze 10 do 15 ljudi na površinu. Ono će biti ključan faktor u spasavanju mornara. Posada bi se mogla spasiti slobodnim izronjavanjem, izronjavanjem pod zaštitom "zvona" za spasavanje ili u kapsulama za spasavanje koje se nalaze u podmornici. Prema saopštenju GŠ ruske vojske, evakuacija je počela juče popodne.