Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je sve više ljudi zainteresovano za promene koje podrazumevaju i odlazak sa vlasti aktuelnih političara. Po pojedinim analizama čak i više od 60 odsto biračkog tela smatra da ovako više dalje ne može jer je dogorelo do nokata, ali i pored svega ostaje dilema kako će se neopredeljeni izjasniti kad u septembru bude osvanuo dan za glasanje.
- U središtu izbornih odluka biće pitanje promena. To je neko opšte mesto koje se u javnosti ponavlja. Jedna velika grupacija ljudi jeste za promene. Kod njih je uočeno odstupanje od nacionalnog projekta zbog nacionalnog defetizma (ili uverenja da je to pitanje sada nemoguće rešiti) i naraslih i gorućih egzistencijalnih problema. Međutim, ova slika nije jednostavna, jer nije moguće reći - veliki broj ljudi je za promene, pa će do njih i doći. I u okviru ove grupe opet se pojavljuju podele koje će bitno uticati na glasačko ponašanje - kaže socijalni psiholog dr Mirjana Vasović iz Centra za liberalno-demokratske studije.

U grupi ljudi koji su za promene su oni koji su za centralizaciju i decentralizaciju, koji zagovaraju unitarnu državu, monarhisti i republikanci... i na toj liniji uočen je raskol u biračkom telu.
- Postoji i raskol na dimenzijama tradicionalizam - modernizam. Imamo mlade koji su izrazito modernistički nastrojeni i koji u svom modernizmu odbacuju nacionalni, pa čak i kulturni identitet, zagovaraju integraciju sa Evropom i ulazak u međunarodnu zajednicu po svaku cenu. Oni prihvataju negativnu sliku o sopstvenoj zemlji i naciji i hoće da pobegnu, da se asimiluju u svet koji je više vrednovan. Taj tip identiteta bi mogao da se nazove mondijalistički. Na drugoj strani imate ljude koji insistiraju na promenama, uz poštovanje državnog i nacionalnog identiteta, objašnjava dr Vasović, uz opasku da osobe iz poslednje grupacije odbacuju etničko u smislu šovinističkog, ali se zalažu za patriotski nacionalizam.

		Izmenjeni redosled Po istraživanjima Centra za proučavanje alternativa, na pitanje "koji su sada gorući društveni problemi, ljudi stavljaju socijalne probleme ispred demokratije. Svega 10 odsto ispitanih nacionalno pitanje stavlja na prvo mesto.

Grupe koje žele promenu razlikuju se i po ciljevima promena i načinima na koji bi se ta htenja ostvarila. Mondijalisti, na primer, smatraju da ova sredina nije prijemčiva za demokratske promene, tako da je, po njihovom mišljenju, potrebno da pomoć dođe spolja. Zato oni prizivaju tzv. "patronažnu demokratiju".
- Oni su sada vrlo radikalni u odnosu na vlast, ali suštinski želja za promenom je praćena idejom o nedemokratskim sredstvima promene. Na drugoj strani, oni koji zagovaraju nacionalni patriotizam i koji su vrlo kritični u odnosu na režim, veruju da su samo demokratska sredstva primerena kao metod i zato smatraju da je pobeda opozicije na izborima osnovni način za demokratizaciju zemlje - komentariše dr Vasović.

U okviru grupacije koja insistira na promenama postoje i podele po osnovu socio-ekonomskih pitanja. Dok jedni, na primer, veruju da je rešenje u uvođenju i sprovođenju tržišnog modela, drugi su za redistributivni metod.

- Ipak, jedna od glavnih raskola u biračkom telu koji hoće promene je čisto ideološkog tipa - tu se vidi podela na izdajnike, patriote, partizane, četnike... Svi su za promene, ali šta će biti sadržaj tih promena? Na osnovnoj liniji ideoloških razloga neke partije veoma usrdno rade. Na raskolima se gradi imidž i po mom mišljenju to je nešto što će opredeliti sudbinu na predstojećim izborima. Zašto? Zato što se čini da je biračko telo i populacija umorna od raskola i od nacionalnog pitanja - ubeđena je sagovornica "Glasa".

Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja kad se postavi pitanje na koji način bi trebalo da se izvrši promena, uočen je jedan paradoks - ljudi se zalažu za radikalne promene - mirnim putem. - Iz toga se vidi da su svi umorni od raskola i sukoba i uplašeni od konflikata. Stoga smatram da stranke koje na sukobu grade svoj imidž - što je nekad bilo jako mobilišuće u političkom smislu - sada nemaju nikakve šanse - upozorava dr Mirjana Vasović.

Olga Nikolić

 

		Standard ili obnova - Kad smo pitali u kojoj meri bi rešavanje određenih problema uticalo na vaše glasanje, na prvom mestu je isticano da bi glasači poverenje dali onima koji mogu uspešno da reše probleme standarda. Pitanje obnove i izgradnje je bilo na poslednjem mestu. Visoko su se kotirali i odgovori ljudi da će glasati za one koji budu uspeli da skinu sankcije. Očito se smata da je to osnovni preduslov za ekonomski boljitak. Najmanji broj ljudi je rekao da bi obnova i izgradnja uticala na njihovo opredeljenje. Taj apel očito ne nailazi na odziv, uprkos tome što je veoma prisutan u državnim medijima - ubeđena je dr Mirjana Vasović.