- Pre tri godine je iz naše zemlje mogao da izađe samo naš predsednik i fudbalska reprezentacija, a danas to mogu "Torpedo" i fudbalska reprezentacija, "skromno" tvrdi za "Glas javnosti" Darjan Mihajlović, jedan od reditelja trupe "Torpedo". S bendom "Vrooom" ova trupa pravi drugačiji teatar, bliži spektaklu, nabijen pozitivnom energijom, koja pleni ne samo našu, već i evropsku publiku.

- Probili smo medijsku blokadu Srbije, u vreme (1997) kada su odavde u svet odlazile samo vesti o ratu i izbeglicama. Niko tada nije očekivao da odavde neko može da pruži nešto iole kvalitetno... Razlog uspeha je mnogo uloženog truda, izdata dva CD-a, mnogo predstava i koncerata održanih u Jugoslaviji i Evropi. Ali, nikada nismo zaboravili da moramo podjednako postojati ovde i van zemlje.

Ne učestvujete na ovogodišnjem Belefu, ali zato gostujete na nekoliko značajnih evropskih festivala.
- Naš muzički deo, grupa "Vrooom", održaće koncert 26. avgusta u Cirihu, čime će otpočeti saradnja sa švajcarskim festivalom, ciriškim "Teateršpektaklom". Iz toga će proizaći naš novi projekat "Boj na Kosovu". Teško je uspeti u Beogradu, ali je lakše to učiniti u Cirihu, Londonu, Parizu... Naša sredina teško prihvata da neko sopstvenim snagama, pod podjednako teškim uslovima, uspe nešto da postigne. Čovek se pita o sopstvenim sposobnostima...

Komadom iz naše nacionalne mitologije pridružujete se aktuelnoj izbornoj kampanji?
- "Boj na Kosovu" sam upravo napisao! U mom komadu Vuk Branković, koji je u našoj mitologiji predstavljen na jedan način, najpozitivniji je lik, jer mi se čini da je danas vreme da se od Kosovskog boja nastavi putem Vuka Brankovića. Tako će nam svima biti bolje...

Predstavama i muzikom proizvodite zarazni optimizam, a ipak uspevate da ostanete kritični prema okruženju?
- Mi smo neurotični umetnici, koji svoje neuroze uspešno leče na sceni. To je naša terapija kojom lečimo stvarnost, pa smo tako pronašli način da budemo opušteniji. To je razlog i zašto dobro komuniciramo sa Evropom. Količina energije skupljena u nama svuda je i uvek prepoznatljiva. Ljudi u zemlji Srbiji generalno su, s razlogom, nezadovoljni i razočarani. Mi smo usmerili nezadovoljstvo i time olakšali našu poziciju, za razliku od ostatka nacije koji će to, nadamo se, uskoro učiniti (24. septembra). To što nemamo ništa, hoćemo mnogo i znamo da ćemo u tome uspeti u "Torpedu" proizvodi optimizam. Ovo možda zvuči kao recept za odvikavanje od pušenja, ali se loših navika treba oslobađati...

Ove godine režirali ste dve predstave van Beograda. Vaša režija "Lakog komada" izazvala je skandal. Da li će ta stvar stići do suda?
- Pozorište je dužno da čuva autorska prava pisca. Duboko poštujem tekst, inače ga ne bih ni uzimao da radim. Sebi nikada ne bih dao tekst da režiram, jer volim da dekonstruišem, izvrćem stvari, koje posle ne znam da vratim na mesto. Pozorište je za mene zasnovano na dešavanju, slici, muzici, a mnogo manje na reči. Nažalost, ovde se svaki umetnički tektonski poremećaj svodi na blagi povetarac koji ne okrzne instituciju...

Da li vas je taj slučaj uznemirio?
- Predstave koje sam režirao ove sezone smatram pošteno urađenim poslom. Nikom se nisam ulagivao, čak ni sebi. Za sebe volim da kažem da sam "reditelj u odlasku", neko ko u svakom trenutku može da radi nešto drugo, pere sudove, bere pomorandže, tako da bih na svaki znak umetničke neslobode prestao da se bavim ovim poslom. To je neka vrsta moje ucene - ako me ne pustite da radim šta hoću, neću raditi!

Kakve su materijalne posledice takvog čina?
- Katastrofalne! Sve što zaradim od jednog posla, uložim u drugi (sa "Torpedom"), kojim sve izgubim, ali - sve ostaje umetnost. Glupo mi je da radim nešto što volim i uz to još i zarađujem!

Gabrijela Stanković
foto: Branko Pantelić