[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 16. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

15. Aug 2000 17:01 (GMT+01:00)

Opus dei

Verski faktor u sukobima

Za razliku od najvećeg broja katoličkih organizacija, koja uporište nalazi u neprivilegovanim delovima društva, Opus Dei je elitistička organizacija u punom smislu reči

U jednom zvaničnom aktu Ministarstva spoljnih poslova SAD iz 1991. godine navedeno je, pored ostalog, da će religiozni fundamentalizam biti glavni problem svetske politike u poslednjoj deceniji 20. veka. Nažalost, predviđanja su se ostvarila. Verski faktor vidljiv je u svim sukobima koji su se događali od 1990, uključujući i sukobe u Jugoslaviji.

U Šri-Lanki građanski rat se vodi od 1990. između budista i hindutamilaca, u Nigeriji je tokom 1991. ubijeno na hiljade vernika u borbama muslimana i hrišćana, nakon što je vlada odobrila rad nemačkim misionarima. U Indiji je samo tokom 1992. ubijeno više od 2.000 vernika u borbama hindusa i muslimana. U regionu Kavkaza, vode se borbe muslimana protiv hrišćana, a u Severnoj Irskoj između rimokatolika i protestanata.

U Sudanu besni nemilosrdan rat između hrišćana i muslimana, a u Istočnom Timoru između katolika i muslimana. Na zapadnoj obali okupiranoj od strane Izraela, jedan jevrejski fundamentalista, lekar po zanimanju, ubio je 1994. u džamiji za vreme molitve 30 muslimana. Masakr je izazvao talas nasilja između Jevreja i Palestinaca, tokom narednih meseci. Pakistan je usvojio 1991. zakon po kome se uvreda Muhameda kažnjava smrću vešanjem. Danas se duhovni teror javlja u najrazličitijim vidovima. Kao nekada u borbi protiv komunizma, tako i danas u procesu sprovođenja novog svetskog poretka SAD se oslanjaju na fundamentalističke pokrete, npr. u Avganistanu, Bosni, na Kavkazu, na Kosovu, itd.

Fundamentalistički pokreti pružaju najdublje korene u trenucima krize. U haotičnim situacijama ljudi su skloni da artikulišu svoj očaj kroz utopijske snove da bi prebrodili teške časove lične ili kolektivne drame. Fundamentalizam ima svoju snažnu psiho-socijalnu dimenziju. Otuda primarne izvore savremenog fundamentalizma treba tražiti u krizi kroz koju prolazi svetska zajednica. Gomilanje i usavršavanje nuklearnog oružja, ekološki problemi sa apokaliptičkim predviđanjima, dužnička kriza koja je destabilizovala mnoge zemlje trećeg sveta, osiromašenje milionskih masa, građanski i međunarodni ratovi - samo su deo savremene svetske panorame.

U globalnom svetskom haosu, pojedine crkve pa i neinstitucionalizovane religije videle su svoju šansu i ponudile su svoje svetske tekstove, ali kao političku ideologiju. U Iranu je islamska verska organizacija izgradila teorijsku i organizacionu bazu za revoluciju, koja se dogodila 1978/1979. Alija Izetbegović postavi je temelje džihada u "Islamskoj deklaraciji" obavljenoj 1970. koji će muslimanska verska zajednica u Bosni i Hercegovini povesti 20 godina kasnije.

U Nikaragvi i nekim drugim zemljama Latinske Amerike, u katoličkoj Poljskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, katoličke organizacije imale su odlučujući uticaj na zbivanja 1990/91. Bilo bi pogrešno izvući zaključak da zbog svega toga treba osuđivati religije, bilo da je reč o hrišćanstvu, judeizmu, islamu ili bilo kojoj drugoj religiji. Sve one sadrže određene etičke parametre i postavljaju moralne okvire. Vernici očekuju od crkve da bude filozofski razumna, moralno na visini, da duhovno osvetli životne puteve. Nažalost, često se iza religiozne fasade kriju tajne ili polutajne organizacije sa mračnim ciljevima. Kombinovanje politike i religije uspešno je ostvareno u hladnoratovskoj borbi i razbijanju Istočnog bloka. Ali, to su kratkoročni uspesi u kojima je novac odigrao glavnu ulogu.

Dugoročno posmatrano korišćenje religije u političko-diplomatskoj igri predstavlja fatalnu grešku sa negativnim posledicama za samu religiju. Religiozni misticizam prenet u političku sferu izvor je netolerancije, antoginizma i mržnje. Tu leže koreni zločina počinjenih u savremenim ratovima. Danas na svetskoj sceni deluje na hiljade verskih organizacija različitog profila. Organizaciono su osposobljene za učešće u političkom životu, raspolažu zamašnim finansijskim izvorima, koji najčešće vode u mračno podzemlje. Maksima o apsolutnoj odanosti organizaciji, najčešće vodi u agresivnost.

Na terenu nekadašnje Jugoslavije od izbijanja krize ispoljile su živu aktivnost brojne katoličke organizacije. Na vrhu piramide nalazi se Opus Dei, sprovodnik katoličkog fundamentalizma. Za razliku od najvećeg broja katoličkih organizacija, koja uporište nalazi u neprivilegovanim delovima društva, Opus Dei je elitistička organizacija u punom smislu reči. Da bi se shvatila suština ove organizacije s misterioznim nazivom "Delo Božije" potrebno ju je postaviti u širi istorijski kontekst i složeni mehanizam Rimokatoličke crkve. Ovo utoliko pre, što Opus Dei nije autonomna organizacija, nego jedan od najznačajnijih kanala u sprovođenju papske politike.

Dr Smilja Avramov


vesti po rubrikama

^feljton

17:01h

Opus dei: Verski faktor u sukobima

17:28h

Podmlađivanje organizma: Med pobeđuje apetit

 



     


FastCounter by LinkExchange