Možda je negde u podrumu Zadužbine nemačke kinematografije u Berlinu sačuvan komad tekstila čija bi analiza mogla da pruži konkretni i neoborivi dokaz da je holivudska kraljica nemačkog porekla Marlena Ditrih imala jedva polučasovnu vezu sa tadašnjim predsednikom SAD, Džonom F. Kenedijem. To su gaćice koje bi mogle da postanu barem isto toliko slavne kao plava koktel-haljina koju je Monika Levinski nosila na znamenitom susretu sa predsednikom Bilom Klintonom.

U svojoj biografiji pod naslovom "Moja majka Marlena", Marlen Riva, ćerka dive, opisala je sledeću scenu iz 1963. godine: "Kada je moj muž poslovno boravio u Americi, noćivao bi kod moje majke. Bio je tamo upravo kada se vratila iz Vašingtona. Otvorila je veliku tašnu od krokodilske kože, izvukla ružičaste gaćice, podmetnula mu ih pod nos i rekla: "Pomiriši. To je on, predsednik SAD. Bio je divan".

Možda ove gaćice još negde postoje. Marlenu je čak i u poznim godinama pratio glas da ništa ne baca. Pogotovo ne ono što bi moglo da doprinese njenoj umetničkoj i erotskoj slavi. Posle njene smrti 1992. Zadužbina nemačke kinematografije kupila je na licitaciji njenu celu zaostavštinu od oko 100.000 predmeta koji se nalaze u Berlinu. Kustos Barbara Šreter zadužena je za tekstil: "Imamo oko deset gaćica Marlene Ditrih iz šezdesetih godina".

Možda će se neko potruditi da sredstvima savremene kriminalističke nauke ispita intimni veš u nastojanju da otkrije erotske tragove počivšeg predsednika. Tako bi se mogla dokazati afera, o kojoj je pisao pozorišni kritičar Kenet Tajnen (1927-1980) razgaljujući naivne ljubitelje trača u celom svetu, dok su skeptični cinici samo odmahivali rukom.

U izvodima dnevnika koje trenutno objavljuje elitni Njujorker, Tajnen 1971. godine beleži priču "koju mi je Marlen pričala pre nekoliko godina". U jesen 1962. Kenedi je pozvao filmsku boginju u Belu kuću. U ovalnoj sobi već se nalazila posuda za hlađenje sa flašom njenog omiljenog nemačkog belog vina.

Tajnen zatim piše: "Skazaljka je stala na tačno 18.15 kada je DžFK poletnog koraka ušao, poljubio je, sipao sebi malo vina i izveo je na terasu. "Nadam se da se ne žurite?", rekao je. Marlena je odgovorila da je na žalost u sedam časova čeka 2.000 Jevreja da joj dodele medalju. "Onda nemamo mnogo vremena, zar ne", rekao je DžFK. Ona ga je pogledala u oči i odvratila: "Ne Džek, mislim da nemamo".

Potom je uzeo njenu čašu i krenuo u predsedničku spavaću sobu. A onda, kako je Marlena navodno doslovce pričala Tajnenu: "Palo mi je na pamet da ima probleme s leđima - zbog povrede u ratu. Pogledala sam ga, a on je već počeo da se skida. Skidao je rolne zavoja sa struka - izgledao je kao Laokon i zmija, znaš na šta mislim. DžFK je zauzeo odozgo poziciju, i slatko i veoma brzo sve je bilo gotovo. A onda je zaspao".

Na kraju je Marlena pogledala na sat, prodrmala zaspalog predsednika i rekla mu: "Džek - probudi se! Dve hiljade Jevreja čekaju!" DžFK je pokrio svoju golotinju i naredio lift-boju da pozove automobil za nju.

Marlena je inače poznavala Džona Kendija još od 1938, kada se nekoliko puta sretala na Azurnoj obali sa njegovim ocem, u to vreme američkim ambasadorom u Engleskoj. Mlađi Kenedi želeo je da zna da li je to ikad radila s njegovim ocem. Marlena je, kako tvrdi Tajnen, rekla da nije. Na to je predsednik radosno odgovorio: "Dakle, to je mesto u kome sam bio prvi".

Ono što u prvom trenutku izgleda kao hvalisanje - ona je u to vreme imala 61, a Kenedi 45 - koje je ostarela diva uspela da servira tračarskom pozorišnom ekscentriku, potvrđuju i Rivini memoari. Čini se da je Tajnen pogrešio samo godinu, jer je u Marleninom dnevniku 11. septembra 1963. zapisano: "Piće u Beloj kući. Jevrejska zajednica dodeljuje mi medalju. Morala da prekinem posetu Beloj kući".

Inače, sa tim datumom podudara se i činjenica da se Kenedi uvijao u zavoje kao mumija. To su mu lekari prepisali septembra 1963. pošto je predsednik u igri kraj bazena sa jednom od svojih "prijateljica" zadobio teške povrede mišića u preponama. Bol je bio toliko jak da su mu lekari prepisali zavoje za uspravno fiksiranje kičme.

Postavlja se pitanje koliko je verovati Kenetu Tajnenu, najslavnijem američkom kritičaru dvadesetog veka, koji je napisao i mjuzikl "O Kalkuta", u kome su prvi put u istoriji pozorišta nastupali nagi glumci. On je zaista bio dobar prijatelj Marlene Ditrih. Marija Riva naglašava kako je Britanac prozreo njene erotske igrice: "Kenet Tajnen pisao je mnogo o mojoj majci. Sve je izvanredno korektno i objektivno, ali najistinitija je rečenica: "Ona ima seksa, ali nema pol".

MVP