BEOGRAD - Profesionalno bavljenje naukom iziskuje, osim poštovanja dobre proizvođačke, laboratorijske i kliničke prakse, još i poštovanje međunarodno ustanovljenih pravila dobre istraživačke prakse. Dobra istraživačka praksa, kako je istaknuto na konferenciji za novinare u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, predstavlja "novi entitet i svežu pojavu u svetu".

A zašto je njena primena bitna, objasnila je dr Ljiljana Vučković- Dekić, načelnik Odeljenja za eksperimentalnu onkologiju:
- Nauka počiva na principima istinoljubivosti, odnosno poverenja i poštenja. Međutim, to bezgranično poverenje je u poslednjih 20 godina otkrilo niz povreda etike naučnoistraživačkog rada skandaloznih razmera, počevši od plasiranja izmišljenih rezultata, izbacivanja koautora koji su radili na određenim projektima, ili pak ubacivanje određenih imena koja ni slova nisu napisala. Da bi se ovakvim ponašanjima stalo na kraj, sve zemlje u kojima su otkrivene teške povrede etičkih principa (Danska, Nemačka...) napisale su i usvojile pisani moralni kodeks, obavezujući za sve pojedince i institucije u nauci.

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije je prvi na ovdašnjim prostorima krenuo, naglasio je dr Nikola Mitrović, direktor ove ustanove, sa primenom ovog kodeksa, a s ciljem da budući veliki nacionalni projekti, u ovom slučaju iz oblasti medicine, mogu na kraju da dobiju internacionalnu verifikaciju, afirmaciju i priznanje.

Imajući na umu da je dr Mitrović i predsednik Komore zdravstvenih ustanova Srbije, znači pozvana ličnost da prokomentariše aktivnosti Ministarstva zdravlja na čelu sa novoizabranim ministrom profesorom dr Milovanom Bojićem, zamolili smo ga da iznese prve utiske o učinjenom u ovoj oblasti.

- Na neki način mi smo inicirali da se pokrene niz aktivnosti, zbog evidentno lošeg materijalnog stanja u zdravstvu i niz devijantnih pojava koje se kose sa zakonom, naglasio je. Smatrali smo da mora da se ojača sistem, da bi se videlo šta se može učiniti u reformi zdravstva. Međutim, posle niza aktivnosti stekli smo utisak da baš sve i nije dobro shvaćeno. Mi od početka insistiramo na definisanju potencijala zdravstvene službe, zarad postizanja određenih ciljeva. Jesmo za to da se uklone sve devijacije, nastale kao posledica opšteg stanja u zdravstvu, ali nismo za to da se pojedinci amnestiraju.

Navodeći primer kažnjavanja "svoje" glavne sestre, zato što je inspekcija otkrila da kanta za đubre na njenom odeljenju nije imala pedalu, dr Mitrović je upozorio da svako treba da odgovara za učinjene propuste, od portira do direktora.

- Gde god su rukovodioci dozvoljavali da se neke stvari dešavaju mimo jasnih propisa, poput primene sopstvenih cenovnika u lečenju pacijenata, treba da odgovaraju. Kada kažem da niko ne može biti amnestiran, ne govorim personalno, već o sistemu rada dobre zdravstvene zaštite, pojasnio je dr Mitrović.

Z.O.