Dugo će Igor Rakočević pamtiti 2000. godinu. Skoro šest meseci jedna od najvećih nada Crvene zvezde bio je, kako kaže, u nemilosti kluba kojem je srce dao. Po okončanju sezonskog hoda po mukama usledio je najpre usmeni, potom i pismeni razlaz s crveno-belima, ali i neopravdana osporavanja njegovih vanserijskih kvaliteta. Ne zadugo...

Na najvećoj svetskoj pijaci najtalentovanijih košarkaša, čelnici Minesote Timbervulvs na čelu s legendarnim centrom Bostona Kevinom Mekhejlom, draftovali su pleja Crvene zvezde. Jedan od dečačkih Igorovih snova na putu je ostvarenja...

Ubrzo, i drugi san je počeo da se pretvara u javu: Rakočević se našao na užem spisku kandidata za jugoslovenski tim za Olimpijske igre u Sidneju.
-Posle svega što mi se događalo tokom prošle sezone, od čestih povreda, klupskih neuspeha koje smatram i svojim, do omalovažavanja kao igrača i ličnosti od strane pojedinaca u klubu, draft i poziv Željka Obradovića dali su mi veliki podstrek za rad, povratili samopouzdanje, pokazali izlaz iz jednog mračnog tunela.

Protekla sezona je za Crvenu zvezdu bila jedna od najlošijih. Nismo uspeli ništa značajno da napravimo, a ja sam, kako je vreme odmicalo, nailazio na veliko nerazumevanje u klubu, čak i nipodaštavanje. Bilo je mnogo teških trenutaka. Nisam mogao da verujem da klub čiji dres sanjam još od detinjstva, kojem sam sve dao, u kojem je i moj otac igrao, ima takav odnos prema meni. I pored svega, verujem da će na kraju doći do prijateljskog razlaza...

		Hvala Kapičiću S obzirom da mu je i otac Goran s velikim uspehom nosio dres Crvene zvezde i reprezentacije, nezaobilazno pitanje je koliko je ta činjenica Igoru odmogla, a koliko pomogla u karijeri. -Pomogla mi je utoliko što je mogao da me uputi u košarku, da imam stručnog savetnika koji kritikuje kada treba, ali isto tako i pohvali. Veliki deo zasluga za dosadašnji uspeh dugujem i očevom prijatelju i bivšem klupskom kolegi Draganu Kapičiću, koji je takođe pomno pratio moj razvoj. Mnogi su ranije pričali da sam zahvaljujući njemu bio protežiran. Znam da to nije tačno, ali nemam nameru da to svakome objašnjavam, naročito onima koji se ne razumeju u košarku. Meni je jedino meritorno mišljenje stručnjaka.

Preliminarni razgovori s Minesotom već su obavljeni.
-Odmah posle drafta razgovarao sam s čelnicima kluba i mogu reći da sam posle skoro tri nedelje još pun utisaka. Imao sam sreću da je skaut Minesote naš bivši košarkaš Žare Đurišić, koji mi je mnogo pomogao pri dolasku, tako da sam se posle nekoliko dana već osećao kao kod kuće.

Konačna odluka da li ću potpisati za Minesotu, ili ću po njihovom savetu i nadzoru sledeću sezonu igrati u nekom od kvalitetnih evropskih timova, pašće za nedelju dana.

Imao si priliku da pre Mineapolisa boraviš u Vašingtonu i Čikagu. Razlike i sličnosti tih gradova, ali i klubova?
-Bez dvoumljenja, Čikago je trenutno najveći klub. Uslovi su svugde gotovo jednaki. Svakim danom njihov menadžment teži da ih dovede do savršenstva.

Prvo me je impresionirala činjenica da svaki klub poseduje dve hale, jednu za treninge, drugu za utakmice. Te hale za treninge su mnogo opremljenije nego većina evropskih dvorana u kojima se igraju zvanične utakmice. O fantastičnim uslovima za rad izlišno je i pričati. Što se gradova tiče, i tu je Čikago na prvom mestu, ali u suštini, život je isti.

Američki način života?
- Čini se, svi žive zbog novca. Radi se od jutra do mraka. Preko nedelje nemaju vremena za zabavu. Nema šanse da, kao kod nas, nekoga vidite preko dana kako ide kući na ručak ili u šetnju. Svi su u nekom grču zbog posla.

Kako izgledaju subota i nedelja, noćni život?
- Ukratko, subota i nedelja svedeni su na porodične piknike ili odlaske na sportska borilišta. Kod njih je utakmica pravi doživljaj, nešto specijalno, zato nije ni čudo što kompletne porodice možete videti na jednom običnom meču. Večernji izlasci takođe su rezervisani za vikend, ali nisam imao vremena da puno izlazim, jer sam bukvalno svaku sekundu potrošio na pripreme za draft.

		Mekhejl naš čovek Od svih čelnika Minesote na Igora je najveći utisak ostavio potpredsednik Kevin Mekhejl, koji je s Birdom, Ejndžom i Perišom, Bostonu doneo četiri titule u prošloj deceniji. - Iako je legenda Bostona, Mekhejl je izuzetno skroman i iskren čovek, s kojim možete o svemu otvoreno da razgovarate. Sviđa mi se i što je poreklom s ovih prostora - kaže Rakočević.

S obzirom da si još u Crvenoj zvezdi imao zavidnu tehniku, a da su u NBA na ceni snaga i izdržljivost, izlišno je pominjati da si dva meseca utrošio na poboljšanje tih karakteristika. Rezultat - četiri kilograma kvalitetne mišićne mase.
-Možete biti ne znam kakav tehničar, ali ako nemate snagu, eksplozivnost, kondiciju, ne možete ništa ozbiljnije da uradite u NBA. Već je poznato da se u Americi igra minimalno 82 meča u sezoni. Samo da toliko vremena provedete u šetnji, treba mnogo kondicije.

Da si kondiciono odlično pripremljen, pokazale su i trening utakmice u Vašingtonu, s jednim od najcenjenijih članova NCAA lige, univerzitetom Džordžija Taun.
-Kada sam prvi put izašao na parket protiv tih momaka, sledio sam se. Svi tamnoputi, kao od brega odvaljeni, kako naš narod kaže "izgledaju kao da jedu živu decu". U početku je bilo zaista teško. Ali, kako sam dobijao na snazi, sve lakše sam izlazio na kraj s njima. Imaju sjajne fizičke predispozicije, ali lako ih predriblam. Odmah "kidišu" na loptu, ne razmišljajući da je u pitanju finta.

I na kraju, reprezentacija...
-Kao što sam rekao, poziv Željka Obradovića je za mene velika čast, ali i priznanje. Trudiću se da maksimalno ispoštujem sve zahteve, a konačnu reč da li ću i otići na Olimpijske igre daće savezni trener. Kada je plavi dres u pitanju nema puno priče, sve je u radu.

Đorđe Matić

 

		Raša i ja Ukoliko Minesota odluči da već ove sezone zadrži Rakočevića, naš plejmejker neće biti jedini igrač s ovih prostora u timu. Od prošle sezone "vuk" je postao i slovenački reprezentativac Radoslav Nesterović, nekadašnji junior Partizana i centar Kindera. - Kada sam došao u Mineapolis pokušao sam da telefonom kontaktiram Rašu. Nažalost, nisam uspeo. Iz kluba su me obavestili da je na odmoru u Evropi. S obzirom da se od ranije poznajemo i da za njega, ne samo ja već i naši drugi igrači koji su igrali s njim, imaju samo reči hvale, nema sumnje da ćemo naše druženje nastaviti i u Americi - kaže Rakočević.