Vaša svetosti,

Pisao sam Vam prvi put posle Vašeg pojavljivanja 29. novembra prošle godine na prijemu koji je Slobodan Milošević upriličio povodom ukidanja monarhije i proglašenja republike, odnosno povodom dana kada smo sa puta svetog Save i Stevana Nemanje krenuli stranputicama Josipa Broza i njegovih sledbenika.
Ponizno sam Vas molio da nikad više ne dozvolite da vladajući demoni za svoje vlastoljubive ciljeve zloupotrebljavaju Vas pastira Božjeg. Da ne svojataju Pravoslavnu crkvu.
Drugi put sam Vam pisao nekoliko dana pred veliki miting demokratskih snaga 14. aprila ove godine, moleći samo za Vaš blagoslov za pokušaj povratka srpskog naroda na put spasenja. Zbog mladih koji su tog dana bili sa nama. Te čiste duše, tu nadu ovog naroda koju ovdašnja vlast svakog dana zlostavlja, tamniči, prebija, sudi.

Ni odgovora, ni blagoslova nije bilo.

Pišem Vam, evo, i treći put, videvši putem televizijskih ekrana kako primate tzv. ministra vera Leposavu Milićević.

Vaša svetosti, ta gospođa je član JUL-a, ateističke sekte čije je vrhunsko božanstvo Mirjana Marković, za koju je istorija počela 1941. godine i koja iznad svega prezire Svetosavlje i našu pravoslavnu veru.

Još više sam zgranut prekjučerašnjim svetogrđem koje je čitava Srbija videla preko programa RTS.

U manastiru Mileševa, ispod ikone Belog anđela, u prisustvu vladike Filareta, Mladi socijalisti - skupina idolopoklonika Slobodana Miloševića, održali su pravi miting pred kamerama državne televizije.

Tu, u srpskoj svetinji, zadužbini kralja Vladislava, sina Stevana Prvovenčanog, tu gde su iz Svete gore prenete mošti svetog Save, tu gde skoro osam vekova Beli anđeo bdi nad srpskim narodom, uz blagoslov SPC mladi bezbožnici održaše svoju političku promociju.

Isti oni koji svakog dana ne biraju sredstva da blate srpskog mučenika vladiku raško-prizrenskog Artemija voljom drugog vladike dobiše priliku da oskrnave jednu od najvećih srpskih svetinja.

Crni đavoli ispod Belog anđela.

Za to vreme plaćene batinaške falange njihovog božanstva Slobodana Miloševića, zverski su prebijale neku drugu, goloruku srpsku mladost, navijače Crvene zvezde, samo zato što ne poštuju kult njihovog vođe.

Oni koji su krenuli putem Slobodana Miloševića, krenuli su đavoljim putem. A kako reče Nikolaj Velimirović: Ko daleko ode u šetnju sa đavolom ne vraća se na pravi put.

Pogazili su sve što je našim precima bilo sveto, zato smo svi pogaženi. Oni su stvorili sistem u kome imamo školu bez vere, politiku bez poštenja, vojsku bez rodoljuba, državu bez Božjeg blagoslova. Otuda nam propast i škole i politike i vojske i države.
Kakvom smo merom merili Boga i svoje pretke, tako nam je odmereno.

Vaša svetosti, čitava Srbija uskoro će se naći na raskrsnici puteva: na izborima koji ovog puta nisu ni politički, ni ideološki, već izbori za opstanak.

Jedan put je onaj kojim se do sada išlo, put svetogrđa, put propasti, put tame, sramote i bruke, poniženja i poraza, put po antidemokratskim, antievropskim, antihrišćanskim bestragijama i nedođijama.

Drugi put je put spasenja, put svetlosti, put nade, slobode i časti, pobede i uspeha, evropski, demokratski, hrišćanski.

Pomozite nam da krenemo tim putem.

Poručite čitavom srpskom rodu da kad se nađe pred biračkom kutijom shvati da ovo nisu obični izbori i da smo svi pojedinačno odgovorni pred Bogom, narodom i istorijom.

Poručite svima da se vrate Bogu i sebi. Da izaberu pravi put, put spasenja. Da Srbija postane slobodna i demokratska.

Da iz oka Belog anđela posle osam vekova ne bi kanula suza. Zbog izgubljenog srpstva.

Preklinjem Vas i molim.

Ponizno Vaš,
Rab Božji
Vladan Batić

Na letovanju u Crnoj Gori, čekajući da stignu beogradske, kupih jedan crnogorski list 11. jula 2000. godine i sa interesovanjem ga pročitah. Ovo izdanje je u znaku komentara ustavnih promena u Jugoslaviji. O tome prenosi izjave i stranih i domaćih izveštača: "Kriščan sajan monitor" (baš tako ga napisa) sa naslovom "Ustavne promjene u SRJ donose veću demokratiju" sa fotografijom najvećeg demokrate na ovim prostorima, Slobodana Miloševića.

Vijeće narodnih skupština Crne Gore, sa naslovom "Odlučiće narod", pa Patriotski savez Jugoslavije za Podgoricu "Pozdravom demokratiji", poručuje "onima kojima smeta suštinska demokratija, pravda i istina, moraće sići sa političke scene, a njihovo mesto zauzeti časni i istinski rodoljubi koji će brinuti o državi i narodu u njoj. Zbog toga crnogorski rodoljubi biraju neposrednom voljom građana što jeste suština demokratije". I sve do kraja - u istom stilu i oduševljenju.

Prethodno sam već bila šokirana saznanjem da se stav SRJ promenio u roku od 24 sata. "Na zahtev narodnih poslanika koji prenose volju naroda sazvana su oba veća Savezne skupštine" ili kako ja shvatih naredi Sloba Božoviću i Miniću da narede narodnim poslanicima da se kako znaju i umeju nacrtaju u Saveznoj skupštini da odmah promene Ustav. Čak dadoše i avion da jednog Crnogorca dovedu u Beograd koji će bez zadrške ili izgovora učestvovati u ovom istorijskom trenutku.

Čitajući, zanemeh i poverovah da su možda Crnogorci o promenama Ustava odavno znali, diskutovali, upoznali sve kvalitete koje ove promene donose, čim sa ovolikim oduševljenjem dočekuju demokratiju koju donosi novi Ustav. Ni reči kritike, sumnje, predloga, primedbe, pištanja... NJima je izgleda sve jasno - piše. Problem je izgleda sa nama u Srbiji. Mi stvarno nismo dorasli ovom trenutku - pa zašto bilo ko da nas pita. Ja ne znam gde se to narod izjašnjavao. Na primer, ja, moja zgrada i cela ulica tvrde da ih nije niko ništa pitao i da oni ne žele da promene Ustav. Tako, kod nas u Srbiji, svi se čudimo, i pravnici, i profesori, i pisci, i glumci, i studenti i seljaci na zelenim pijacama i taksisti, i šetači u Knez Mihailovoj ulici. Svi smo zgranuti i preplašeni od tako brzo nadolazeće volje i vladavine naroda.

Tako ja, potpuno sluđena na godišnjem odmoru u Crnoj Gori, čitam crnogorske novine i očekujem beogradske novine da mi razjasne autentičnu volju autentičnog naroda izraženu u autentičnom Ustavu. Međutim, rešenje moje totalne zbunjenosti nađoh, na strani 5 u članku "Referendum u Siriji". Sirijci se referendumom ovih dana izjašnjavaju da li će na čelu države biti Al Asad, sin, jer je Al Asad otac umro. Jedan jedini kandidat posta sin, opet Al Asad, a Sirijci imaju samo problem da ga izaberu. I zato sina, inače očnog lekara, odmah unaprediše u generala i postaviše za vrhovnog komandanta. I tako posta i osta jedini kandidat za mesto predsednika države. A kako je referendum najdemokratskiji vid izražavanja volje naroda, Sirijci bogami promeniše Ustav jer mlađi Al Asad ima samo 34 godine, a ne 40, što je minimum po starom Ustavu. Pa, što bi Sirijci čekali da mlađi Al Asad napuni 40 godina, kad mu se Ustavom koji se promeni ponudi i država i generalski čin i vrhovna komanda. Eto, tako to rade Sirijci. Demokratija, referendum, Ustav, zaista su magične reči, ili, kao kod nas "magična krpa" koja sve što je prljavo za čas pretvara u čisto i blistavo. Čista magija! I nije čudo što smo poludeli za magijom i zbog magije u svim oblicima ispoljavanja. Pa, kad tako to rade Sirijci, što ne bismo i mi!?

Melanija Bojić,
Beograd

Trebalo je ušančiti misao. I slobodu javnog nastupa. Ne sme niko da se drzne da drugačije promišlja od onoga što mu se nametne. Kao da su neki bogomdani pa se usuđuju da vladaju, kude, raskrinkavaju, isteruju, uteruju i razrešavaju sve one koji drugačije misle.

Čovek je neponovljiv. Ubijanje duše i čoveka se ipak ponavlja. To jedino oni znaju, na tome su svoje karijere izgradili.

Sem jednog od razrešenih sudija, koji se javno izjasnio da je u nekoj nepriznatoj organizaciji, niko drugi tamo nije. Ali je prirodno, logično, hrabro i civilizacijski da je trebalo da se pruži otpor jednoumlju.

Sudiji se ne da da postoji van sudnice. Oni koji su se ovde oglasili ne pripadaju ni jednoj partiji. U partiji su oni koji ih razrešavaju. Tuga. Tuga nije uvek što i seta.

Između partije i parije nije samo razlika u premetaljci reči. Sudija je uvek patriota, lojalan zakonu, zakletvi i otadžbini. Prirodno je da iz toga ne gradi korist. Politikom kao sudbinom bave se samo oni kojima je utilitarnost jedina odrednica svega postojećeg.

Da li je bogohuljenje slobodno misliti. Sudije su razrešene samo zato što su se javno oglasile, na bilo kom drugom mestu to im je uskraćeno. Sudije su poslužile kao zamorčići, kao ekzercis, kao vežbanje radi procene reagovanja javnog mnjenja.

Uopšte ne brinem za dušu onih koji na ovakav način streljaju sudije.
Vostani Srbije, bez gneva, bez krvi, bez mržnje.

Slobodan Rašić,
sudija Okružnog suda,
Beograd