Ričard Nobl, pokretačka snaga tima "Trast 2" koji je pre tri godine uspeo da probije zvučni zid na kopnu, radi na izgradnji "nebeskog taksija" koji finansiraju investitori preko Interneta. Gotovo 90.000 maraka sliva se dnevno na račun Noblove fabrike za projekat izgradnje malog aviona kod koga se koristi tehnologija pionirski upotrebljena kod trkačkih automobila Formule 1.

Avio taksi F1 biće dovoljno mali da može da koristi stotine malih poletno-sletnih površina koje su neupotrebljive za normalne komercijalne avione, ali će biti brži i mnogo bezbedniji u slučaju udesa pošto će biti napravljen od istih materijala koji štite vozače Formule 1. Suština ove pionirske tehnologije je u lakoj i čvrstoj složenoj strukturi, onom istom materijalu koji je korišćen za automobile koje voze Mihael Šumaher i Dejvid Kultard na auto trkama.

Složeni trup aviona-taksija F1 trebalo bi da izdrži prinudna sletanja i ostane u jednom komadu. On nije samo jači od aluminijuma, koji se obično koristi za konstrukciju aviona, već je i lakši, što omogućava veliku uštedu goriva i novca. Poslovni ljudi će moći da naruče svoj "nebeski taksi" preko Interneta i da izbegnu uobičajeno mučno putovanje do glavnih aerodroma, kao i redove i kašnjenja. Avion može da primi pet putnika, leteće brzinom od oko 350 milja na sat na visini od 9.000 metara, a ako treba može da ima domet i do 1000 milja.

Takođe, vreme poletanja mu je izuzetno kratko i, što je važno, može da uzleti sa kratkih pista (450 metara) i travnatih površina.

Svakoga dana iz svih krajeva sveta, od SAD do Foklandskih ostrva, stižu čekovi od ljudi uzbuđenih Noblovom idejom da reši problem zakrčenja u vazdušnom saobraćaju uklanjanjem gužve sa velikih aerodroma koji vrve od putnika.

Na ovu ideju Nobl je došao kada je firma "Del kompjuters", koja je sada jedan od njegovih glavnih sponzora, saopštila je da je kašnjenja i odlaganja letova godišnje koštaju oko 18 miliona maraka. Nobl namerava da koristi oko 250 malih aerodroma širom Britanije i više od 7.800 na kontinentu i u SAD, koji imaju kratke piste, a pristupačni su lako iz gotovo svakog grada. Buka će biti ograničena samo na područje oko piste (70 decibela, koliko pravi i kosilica za travu) i neće pogađati okolne kuće zato što avion brzo postiže visinu (3000 fita u minutu).

Samo u Britaniji moglo bi da se proizvede 150 ovakvih avio-taksija godišnje, ali pošto se on pravi od gotovih struktura od ugljenog vlakna, kompanije širom sveta moći će da ga proizvode po licenci. Dva proizvođača su već pokazala interesovanje. Očekuje se da će prvi avio taksi uzleteti 2004. ili 2005. godine.

Nobl kaže: "To je kao da pravite velikog letećeg zmaja, a jedini komplikovani deo je u konačnoj montaži." Neki od malih aerodroma koje Nobl namerava da koristi nalaze se izvan prostora pokrivenog kontrolom letenja, tako da ne postoji obaveza poštovanja propisa vazdušnog saobraćaja.

Međutim, putanja aviona koji lete iznad 5000 fita često prelazi preko velikih aerodroma koji su među najopterećenijim u Evropi. Zato postoji zabrinutost da će sve masovnija upotreba malih aerodroma od strane lakih aviona povećati rizik od sudara u vazduhu.

J. Pejčinović