[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 29. jul 2000. - Nedelja, 30. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

28. Jul 2000 19:45 (GMT+01:00)

Tokom deset godina višestranačja u SR Jugoslaviji

Koliko izbora, toliko pravila

Isprobani većinski, proporcionalni i kombinovani sistemi. U Srbija deljena na devet, 29 a sad na 26 izbornih jedinica

"Izborni sistem je najspecifičnije manipulativno oruđe politike" (G. Sartori)

Foto

Nekad bilo

Kad se, 3. maja, na dnevnom redu Skupštine Srbije našao Predlog zakona o izboru poslanika za Veće republika, niko nije "toliko" unapred razmišljao. Svi su se pitali, zašto baš sad?

S obzirom da poslanici SPO-a, od tragedije na Ibarskoj magistrali oktobra prošle godine, bojkotuju rad Skupštine Srbije, njihovi mandati podeljeni su između stranaka vladajuće koalicije.

Tako su u Veće republika otišli po devet poslanika SPS-a i SRS-a i dva JUL-a. Uz šest poslanika SNP-a i "namaknutog", bivšeg poslanika DPS-a, Milana Gajovića, imali su dvotrećinsku većinu da, 6. jula, i u Veću republika izglasaju ustavne promene (Veće građana imalo je komotnu dvotrećinsku većinu). Dve nedelje kasnije usvojen je i paket izbornih zakona.

Odgovor na pitanje s početka maja usledio je za 85 dana, u četvrtak, 27. jula. Savezni, pokrajinski, lokalni i izbori za predsednika SRJ zakazani su za 24. septembar.

Samo dva dana ranije udružena opozicija dogovorila se (konačno) da na lokalne izbore izađe sa zajedničkom listom (doduše, za sad bez SPO). Za dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu mislili su, ima vremena, baš kao i za dogovor s vladajućim crnogorskim partijama o saveznim izborima. Nezavisno od izbornih (ne)uslova, opozicioni čelnici uvereni su da im pobeda ne može izmaći.

A samo nekoliko godina ranije, izborni sistemi bili su glavna tema višednevnih (mučnih) okruglih stolova vlasti i opozicije i njihovih prepucavanja po štampi. S početka višestranačja, uoči decembarskih izbora 1990, opozicija je postavljala silne ultimatume i - proporcionalni izborni sistem.

Sve u računu

Kritike opozicije uoči saveznih izbora pre četiri godine odnosile su se na male izborne jedinice (29 u Srbiji) "koje favorizuju jače partije". Prema nekim računicama, ako bi se veći broj izbornih jedinica uporedio s rezultatima izbora za Skupštinu Srbije iz 1993, onda bi SRS imao apsolutnu većinu!?

Međutim, odlukom jednopartijske Skupštine Srbije, glasalo se po većinskom. Opozicija je kritikovala ovaj izborni sistem s 250 izbornih jedinica, tvrdeći da se favorizuju velike stranke. Najtiši u protestu protiv većinskog sistema bio je SPO procenjujući da mu, kao najvećoj opozicionoj stranci, ne može štetiti više nego SPS-u.

Posle, po socijaliste odličnih rezultata u prvom krugu, veće opozicione stranke udružuju se u blok - Udružena opozicija - obezbeđujući tako u drugom krugu mesta u parlamentu. Ipak, socijalisti - od 250 poslaničkih mandata - osvajaju 194, SPO 9, DS 7...

Od 27. aprila 1992, kad je usvojen "žabljački" Ustav, pa do održavanja saveznih izbora, prošlo je samo mesec dana. Za izbor poslanika u Veće građana prihvaćen je izborni kombinovani sistem. Tako su glasačima u 54 izborne jedinice ponuđene dve liste za savezne poslanike. Na jednoj se glasalo za pojedince, po većinskom sistemu, i tako je izabrano 60 poslanika (54 iz Srbije i 6 iz Crne Gore), dok se na drugoj 78 poslanika izabralo po proporcionalnom sistemu (54 iz Srbije i 24 iz Crne Gore).

Istovremeno su bili raspisani i lokalni izbori, izbori za Skupštinu Vojvodine i Grada Beograda. Izborni zakon isključivao je mogućnost drugog izbornog kruga, a nije bila predviđena nužnost obaveznog izlaska makar polovine registrovanih birača. Pobeđivao je onaj koji je sakupio više glasova. Isto je važilo i za stranačke liste. Ne računajući manje stranke, 31. maja 1992, na izbore su izašli samo srpski i crnogorski socijalisti, i SRS. Iako je opozicija istupila jedinstveno, bojkot nije uspeo.

Šest meseci kasnije, decembra 1992, usledili su vanredni izbori na svim nivoima. Vlast je na okruglom stolu izašla u susret opoziciji. Sistem je bio proporcionalan ali, ipak, s brojem izbornih jedinica koji je išao u korist socijalistima. U početku je SPS tražio između 10 i 20 izbornih jedinica, a opozicija jednu, pa četiri. Vlada je predlagala da ih bude osam, a SPS bio čvrsto na stanovištu da taj broj bude 12.

Postignut je kompromis: Srbija je bila podeljena na devet, a Crna Gora bila jedna izborna jedinica. Ipak, zahvaljujući proporcionalnom sistemu, socijalisti su izgubili većinu i na saveznom i na republičkom nivou. Na ovim izborima, većinski sistem važio je za izbor predsednika Republike (Slobodan Milošević dobio milion glasova više od Milana Panića) i lokalne organe vlasti (SPS nastavio da vlada u skoro svim opštinama, ali je opozicija osvojila nekoliko beogradskih opština).

Tražeći novu, stabilnu većinu u Skupštini, a posle raskida neformalnog saveza s radikalima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević raspustio je Skupštinu i, decembra 1993, održani su prevremeni izbori. Iako nije bilo stranih posmatrača (to bio uslov opozicije), izbori su ipak održani; 123 mandata pripalo je SPS-u, 45 DEPOS-u, 39 SRS-u, 29 DS, 7 DSS-u. Za potrebe ovih izbora delimično su menjane granice izbornih jedinica na Kosmetu, gde je SPS osvojio 30, a opozicija tri mandata.

Novembra 1996, održani su savezni i lokalni izbori. Poslanici za Skupštinu SRJ birani su prema neposredno izmenjenom Izbornom zakonu, odnosno povećanom broju izbornih jedinica (broj mandata ostao isti). Crna Gora je tako bila podeljena na sedam, a Srbija 29 izbornih jedinica. Bio je aktuelan proporcionalni sistem, ali s "efektima" većinskog što je, naravno, odgovaralo tadašnjem odnosu snaga u zemlji.

Na izborima za srpski parlament, septembra 1997, umesto devet bilo je 29 izbornih jedinica. Dokument o minimumu izbornih uslova bez kojih neće izaći na izbore potpisalo je 12 stranaka. Rezultat: SPS-JUL-ND osvaja 110 mandata, SRS 82, SPO 45...

Sad - dva meseca uoči izbora - niko više ne razmišlja o jednokružnom većinskom sistemu za izbor lokalnih organa vlasti, proporcionalnom za Veće republika (Srbija i Crna Gora po jedna izborna jedinica) i Veće građana (Srbija podeljena na 26 izbornih jedinica, Crna Gora je jedna, a tri izborne jedinice s Kosmeta pripojene izbornim jedinicama na jugu Srbije) i neposrednom izboru predsednika Republike (nebitan broj izašlih birača). Ni kraćeg višepartijskog staža, ni više isprobanih izbornih sistema.

N. Mijušković


vesti po rubrikama

^politika

16:00h

Ko je ovaj čovek: Nikola Šećeroski

17:47h

Otpor traži prijem kod Đukanovića

17:50h

SNP o izborima

17:53h

Zajednički kandidat za sedam dana

17:55h

EU za izbore

17:56h

Apel SAD Miloševiću

17:58h

JUL odlučio da učestvuje na svim izborima raspisanim

17:59h

Milošević predsednički kandidat

18:00h

U kojeg političara građani imaju najviše poverenja?

18:01h

Pismo Vladana Batića patrijarhu Pavlu

18:04h

Susret Srba iz centralnog i severnog dela Kosmeta

18:15h

Akcija Građanskog parlamenta Srbije: Odbrana Filipovića

18:19h

Pritvor zbog koncerta Zorice Brunclik

18:28h

Kome smetaju novinari?

19:45h

Koliko izbora, toliko pravila

22:45h

Beogradska vlada odbacila tvrdnje SPS i JUL-a

23:02h

Oštar protest MIP-a zbog stava EU o izborima u SRJ

00:15h

Holbruk upozorava

 



     


FastCounter by LinkExchange