BEOGRAD - Proizvod populističke ekonomske politike, koja treba da pruži iluziju o stabilnosti, jeste industrijska proizvodnja koja stagnira i inflacija koja nezadrživo raste, a sudeći po tome da čak 80 odsto anketiranih preduzeća očekuje u naredna tri meseca rast cena imputa, a 40 odsto poskupljenje gotovih proizvoda, tako će biti i ubuduće, konstatuje se u Konjukturnom barometru Ekonomskog instituta, gde je procenjeno da će i julska inflacija biti veća od pet odsto.

		Virtuelne banke Više od trećine preduzeća kao ključno ograničenje za proizvodnju ističe nedostatak kredita u prilikama kada će poslovne banke kreditirati vladin program izgradnje stanova i tako selektivno usmeravati oskudna sredstva. Odjedanput banke, kao finansijeri sposobni da posle više godina ponovo odobravaju dugoročne kredite građanima, treba virtuelno da deluju kao zdravo privredno tkivo u nezdravom okruženju, pa se postavlja pitanje da li je i ova akcija predizborni poduhvat u duhu velike populističke politike, upozorava dr Goran Pitić.

Ovogodišnja inflacija se prognozira na oko 80 procenata, a ako statistika bude priznala porast cena koji je prikrila lane i to pripisala ovoj godini, u 2000. bi stopa inflacije iznosila čak 125 odsto, procenjuju analitičari Ekonomskog instituta. Posmatrajući samo šest proizvoda iz potrošačke korpe utvrđeno je da je, recimo, u junu rast njihovih cena zvanična statistika potcenila za preko četiri procenta, podseća dr Nebojša Savić.

On je istovremeno upozorio da su zahvaljujući administrativnoj kontroli cena stvoreni tako veliki dispariteti, koji će ugroziti svaki pokušaj donošenja nekog stabilizacionog programa. Korekcija cena koja bi otklonila postojeće disparitete kod samo šest proizvoda - brašna, hleba, mleka, ulja, goriva i struje - izazvala bi inflaciju od 40 odsto. Korekcija cena grejanja i gradskog i međugradskog prevoza donela bi još pet odsto inflacije, a indirektni efekti na druge cene još 20 odsto.

Sve u svemu, kada bi se ovog meseca uvodio stabilizacioni program uklanjanje cenovnih dispariteta samo kod ovih proizvoda donelo bi jednokratni rast cena od oko 80 odsto, što približno odgovara ovogodišnjoj stopi inflacije, objasnio je dr Savić.
Pri tome, svaki put kada su cene nerealno nisko utvrđene te robe se presele na sivo tržište i potrošači ih plaćaju skuplje, ali zato preduzeća smanjuju proizvodnju i gomilaju gubitke.

Po pravilu država to rešava višim porezima ili emisijom novca uz inflaciju, što u oba slučaja znači da će nerealno niske, predizborne, cene nekih roba na kraju pokriti svi poreski obveznici i građani, pa i najsiromašniji, podsećaju autori Konjukturnog barometra, koji se zalažu za slobodno formiranje cena i adekvatnu socijalnu politiku.

B. Jager