[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 29. jul 2000. - Nedelja, 30. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

28. Jul 2000 19:12 (GMT+01:00)

Stručnjaci Ekonomskog instituta u Beogradu prognoziraju

Inflacija možda trocifrena

Sva roba, čije su cene neopravdano niske, nađe se na sivom tržištu i onda košta koliko vredi

BEOGRAD - Proizvod populističke ekonomske politike, koja treba da pruži iluziju o stabilnosti, jeste industrijska proizvodnja koja stagnira i inflacija koja nezadrživo raste, a sudeći po tome da čak 80 odsto anketiranih preduzeća očekuje u naredna tri meseca rast cena imputa, a 40 odsto poskupljenje gotovih proizvoda, tako će biti i ubuduće, konstatuje se u Konjukturnom barometru Ekonomskog instituta, gde je procenjeno da će i julska inflacija biti veća od pet odsto.

Virtuelne banke

Više od trećine preduzeća kao ključno ograničenje za proizvodnju ističe nedostatak kredita u prilikama kada će poslovne banke kreditirati vladin program izgradnje stanova i tako selektivno usmeravati oskudna sredstva. Odjedanput banke, kao finansijeri sposobni da posle više godina ponovo odobravaju dugoročne kredite građanima, treba virtuelno da deluju kao zdravo privredno tkivo u nezdravom okruženju, pa se postavlja pitanje da li je i ova akcija predizborni poduhvat u duhu velike populističke politike, upozorava dr Goran Pitić.

Ovogodišnja inflacija se prognozira na oko 80 procenata, a ako statistika bude priznala porast cena koji je prikrila lane i to pripisala ovoj godini, u 2000. bi stopa inflacije iznosila čak 125 odsto, procenjuju analitičari Ekonomskog instituta. Posmatrajući samo šest proizvoda iz potrošačke korpe utvrđeno je da je, recimo, u junu rast njihovih cena zvanična statistika potcenila za preko četiri procenta, podseća dr Nebojša Savić.

On je istovremeno upozorio da su zahvaljujući administrativnoj kontroli cena stvoreni tako veliki dispariteti, koji će ugroziti svaki pokušaj donošenja nekog stabilizacionog programa. Korekcija cena koja bi otklonila postojeće disparitete kod samo šest proizvoda - brašna, hleba, mleka, ulja, goriva i struje - izazvala bi inflaciju od 40 odsto. Korekcija cena grejanja i gradskog i međugradskog prevoza donela bi još pet odsto inflacije, a indirektni efekti na druge cene još 20 odsto.

Sve u svemu, kada bi se ovog meseca uvodio stabilizacioni program uklanjanje cenovnih dispariteta samo kod ovih proizvoda donelo bi jednokratni rast cena od oko 80 odsto, što približno odgovara ovogodišnjoj stopi inflacije, objasnio je dr Savić.
Pri tome, svaki put kada su cene nerealno nisko utvrđene te robe se presele na sivo tržište i potrošači ih plaćaju skuplje, ali zato preduzeća smanjuju proizvodnju i gomilaju gubitke.

Po pravilu država to rešava višim porezima ili emisijom novca uz inflaciju, što u oba slučaja znači da će nerealno niske, predizborne, cene nekih roba na kraju pokriti svi poreski obveznici i građani, pa i najsiromašniji, podsećaju autori Konjukturnog barometra, koji se zalažu za slobodno formiranje cena i adekvatnu socijalnu politiku.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

19:01h

Zbog niske cene hleba u Boru se dosetili: Samo po tri vekne

19:03h

Veliko interesovanje za plaćanje kešom

19:12h

Inflacija možda trocifrena

23:18h

Otvoren platni promet s Crnom Gorom?

 



     


FastCounter by LinkExchange